Energetski sistem zasnovan na vetru i suncu najpovoljnija je opcija za Evropu u narednim decenijama, pokazuje nova analiza vodeće evropske asocijacije za vetar WindEurope, urađena u saradnji sa kompanijom Hitachi Energy. Iako se često postavlja pitanje koliki su stvarni troškovi prelaska na obnovljive izvore kada se uračunaju mreža, skladištenje i rezervna snaga, zaključak studije je da čak i sa svim tim dodatnim ulaganjima, obnovljivi izvori ostaju ubedljivo najjeftiniji.
Finansijske razlike među scenarijima
WindEurope i Hitachi Energy uporedili su pet mogućih puteva energetske tranzicije: četiri koja vode do klimatske neutralnosti i jedan koji podrazumeva sporu tranziciju.
Postoje četiri puta ka ispunjenju ciljeva energetske tranzicije 2050:
1. Obnovljivi izvori energije (OIE)
2. Nuklearna energija
3. Scenario zasnovan na vodoniku
4. Hvatanje i skladištenje CO₂ (CCS)
Svaki scenario podrazumeva različiti miks tehnologija u zavisnosti od državnih politika. Za ova četiri scenarija, pretpostavke se zasnivaju na srednjem scenariju Evropske komisije – S2, koji predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GES) za 85–90% do 2040. i dostizanje neto nule do 2050. godine.
Scenariji koji više računaju na nuklearnu energiju, vodonik ili CCS ispadaju znatno skuplji – od 487 do 600 milijardi evra više u odnosu na scenario zasnovan na obnovljivim izvorima. Najnepovoljniji je scenario koji podrazumeva sporu tranziciju, gde Evropa ne dostiže klimatske ciljeve: taj scenario nosi čak 1,6 milijardi evra veću cenu.
Već do 2035. razlika je vidljiva, obnovljivi izvori donose uštede od 331 milijardu evra. Ušteda prema OIE scenariju jednaka je godišnjoj potrošnji na zdravstvo na nivou cele Evrope.
OIE kao najbezbedniji i najstabilniji izbor
Studija pokazuje da prelazak na vetar i sunce ne obezbeđuje samo niže troškove, već i znatno veću energetsku sigurnost. Zavisnost Evrope od uvoza energije, koja danas iznosi oko 70%, u ovom scenariju pada na samo 22% do 2050. godine.
Na drugom kraju spektra, spori prelaz ostavlja EU i dalje izloženom globalnim tržišnim promenama – zavisnost bi u tom slučaju i dalje bila 54%.
Sistem zasnovan na obnovljivim izvorima obezbeđuje i visoku stabilnost. Model pokazuje da bi ukupna proizvodnja energije u tom scenariju značajno nadmašivala potražnju, uz dovoljnu rezervnu snagu i kapacitete skladištenja.
Kako bi izgledao evropski miks 2050. godine
U najpovoljnijem scenariju vetar i sunce pokrivaju 83% ukupne potrošnje električne energije u Evropi. Više od pola proizvodnje dolazi od vetra – 34% iz kopnenih vetroparkova i 20% sa mora. Solarne elektrane obezbeđuju dodatnih 31%.
U scenariju sa sporim prelazom, ovaj udeo pada na 68%, a u nuklearnom scenariju na 77%.
Ekonomski efekti: više radnih mesta, više evropske proizvodnje
Sektor vetroenergije već danas zapošljava oko 440.000 ljudi, a procene WindEurope-a govore da će do 2030. broj radnih mesta dostići 600.000. Razvoj obnovljivih izvora jača evropsku industriju, smanjuje uvoz i povećava energetsku autonomiju.
Energija vetra podržava poslove, inovaciju i snažan domaći lanac snabdevanja širom kontinenta.
Evropa je već jednom pokazala da je tehnološki skok moguć. Pre 25 godina vetar i sunce činili su svega 0,8% proizvodnje električne energije u EU. Danas je taj udeo 30%, a emisije su u istom periodu smanjene za skoro trećinu, uz rast ekonomije od 45%. WindEurope poručuje da se upravo na tom iskustvu može graditi dalji razvoj – bez odlaganja i bez smanjivanja ambicija.
Ključne preporuke za ubrzanje tranzicije
Na osnovu rezultata studije, WindEurope i Hitachi Energy izdvajaju niz koraka koje Evropa mora da sprovede kako bi iskoristila ekonomske i bezbednosne prednosti obnovljivih izvora:
• Masovno ulaganje u mrežu: modernizacija i širenje prenosne i distributivne mreže, anticipatorna ulaganja i rešavanje zagušenih priključnih lista.
• Brže dozvole za OIE projekte: potpuna primena novih EU pravila, digitalizacija procedura i jasni rokovi.
• Stabilni mehanizmi finansiranja: kontinuirane aukcije tipa Contract for Difference (CfD) obezbeđuju niže troškove kapitala i predvidivost za investitore.
• Ubrzana elektrifikacija: industrija, transport i grejanje moraju brže preći na električna rešenja i obnovljivi vodonik.
• Pravednije oporezivanje energije: uklanjanje parafiskalnih nameta sa računa za struju i poreska politika koja favorizuje elektrifikaciju.
• Jačanje evropske industrije vetroenergetike: podrška domaćem lancu snabdevanja smanjuje uvoznu zavisnost i otvara nova radna mesta.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde: https://windeurope.org/data/products/energy-system-costs/