Energetska tranzicija u regionu zahteva kombinaciju javnog i privatnog kapitala, kao i stabilan regulatorni okvir – zaključak je panela „Finansijski izazovi energetske tranzicije“ održanog na 41. Međunarodnom savetovanju „Energetika 2026“ na Zlatiboru.

Pitanje ko treba da finansira energetsku tranziciju bilo je u fokusu diskusije u kojoj su učestvovali predstavnici države, elektroprivreda, finansijskih institucija i bankarskog sektora.

Javni kapital garant sistema

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Aleksandar Zlatković poručio je da javni sektor nema kapacitete da sam finansira energetsku tranziciju, ali da njegova uloga ostaje važna kao katalizatora investicija.

Kako je naveo, centralno pitanje je mobilizacija privatnog kapitala koji treba da bude glavni investicioni motor, dok javni kapital služi kao garant sistema, a međunarodne institucije imaju ulogu u smanjenju rizika.

Istakao je da prioritet moraju biti sigurnost snabdevanja i projekti koji donose stabilnost sistemu, poput reverzibilne hidroelektrane Bistrica i projekta solarnih elektrana od 1 GW.

Održivi projekti uslov razvoja

Govoreći o najrealnijim vidovima finansiranja u narednim godinama, izvršni direktor za finansije EPS AD Milan Laković ocenio je da je neophodno da projekti budu održivi, i tehnički i finansijski, kako bi privukli investitore.

Dodao je da je dekarbonizacija proces koji treba da uključi sve činioce, kao i da zelena tranzicija zahteva šire uključivanje komercijalnog sektora, uz razvoj modela javno-privatnog partnerstva.

Osvrćući se na CBAM, ocenio je da ovaj mehanizam ne treba posmatrati kao prepreku, već kao na stimulativnu meru, koja podstiče brže investicije u dobre i kvalitetne projekte obnovljive energije. 

Energetska revolucija

Izvršni direktor EPCG Zdravko Dragaš poručio je da je ova kompanija uložila velika sredstva u razvoj obnovljive energije i istakao da više od 66% proizvodnje električne energije u Crnoj Gori dolazi iz obnovljivih izvora.

– Došli smo u epohu energetske tranzicije, ja je zovem revolucijom. Bili spremni ili ne, moramo učestvovati. Vreme proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva je pri kraju – poručio je Dragaš.

On je ocenio da su velike investicije neophodne, ali da ih je potrebno pažljivo sagledati jer je reč o dugoročnim strateškim odlukama.

Naglasio je da su regionalna saradnja i zajednički projekti, posebno u oblasti hidroenergije, ključni za dugoročni razvoj, jer pojedinačne investicije u energetici postaju sve teže izvodljive.

Hibridno finansiranje je optimalno

Predstavnik Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Srbiju i Zapadni Balkan Bodin Bulatović ocenio je da je model kombinovanja javnog i privatnog kapitala najefikasniji za razvoj energetskih projekata.

Prema njegovim rečima, uloga razvojnih institucija nije da finansiraju projekte u celosti, već da omoguće da svi učestvuju u tržišnoj utakmici.

Istakao je da bez javnog sektora nema velikih projekata, ali da je poželjno što veće učešće privatnog kapitala.

Srbiji i regionu nedostaju korporativni PPA ugovori

Član Izvršnog odbora Erste banke Srbija Nikola Stamenković naveo je da zeleni portfolio te banke iznosi 300 miliona evra, kao i da ovi projekti čine više od 15% ukupnog portfolija.

Stamenković je podsetio da je vreme fid-in tarifa prošlo, i poručio da Srbiji i regionu nedostaju korporativni PPA ugovori. Prema njegovim rečima, prethodne četiri godine u Evropi, ovi ugovori su činili 80% svih off-take strategija.

– Mi smo kao region i tržište relativno mali, domaći privatni sektor nije zainteresovan da ulazi u dugoročne ugovore sa fiksnom cenom. Verovatno je jedan od razloga to što se više verovalo u vidljivu ruku države, nego u nevidljivu ruku tržišta, ali mislimo i da pravni okvir može da bude jednostavniji – zaključio je Stamenković.