OIE
Obnovljivi izvori energije su temelj energetske tranzicije i ključ za borbu protiv klimatskih promena. Oni su sedmi od 17 ciljeva Održivog razvoja UN – dostupna i čista energija i sve više država ih prepoznaje kao strateški prioritet.
- Pročitaj više
Obnovljivi izvori energije su temelj energetske tranzicije i ključ za borbu protiv klimatskih promena. Oni su sedmi od 17 ciljeva Održivog razvoja UN – dostupna i čista energija – i sve više država ih prepoznaje kao strateški prioritet.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), obnovljivi izvori su u 2023. godini činili oko 30% globalne proizvodnje električne energije, a očekuje se da do 2030. godine dostignu više od 40%.
Solar i vetar su najbrže rastući sektori – samo solarna energija je u 2024. godini obezbedila više od 60% novih kapaciteta u svetu.
Globalne investicije u čistu energiju premašile su 1,8 biliona dolara u 2024. godini, što je gotovo dvostruko više nego u fosilna goriva.
Više od 170 država usvojilo je nacionalne ciljeve za povećanje udela OIE, a EU, SAD i Kina prednjače u ubrzanju tranzicije.
OIE nisu samo klimatski imperativ – one donose i ekonomske koristi: otvaranje novih radnih mesta, smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i jačanje energetske bezbednosti.
OIE u Srbiji - Pročitajte više
Srbija je deo globalnog procesa energetske tranzicije i u poslednjoj deceniji beleži značajan napredak u razvoju obnovljivih izvora energije, posebno kroz izgradnju vetroelektrana. Nacionalni planovi, zakonski okvir i međunarodne obaveze jasno pokazuju da je OIE postao strateški prioritet.
Obaveze i ciljevi:
- Do 2030. godine, Srbija kao članica Energetske zajednice ima cilj da OIE čine 40,7% ukupne potrošnje energije.
- Treći Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC 3.0) predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40,1% do 2035. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Stanje i statistika:
- U 2024. godini, proizvodnja električne energije iz OIE priključenih na prenosni i distributivni sistem u Srbiji iznosila je 12.218 GWh, što je 34,7% bruto potrošnje električne energije.
- Prema podacima Eurostata, udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije bio je 25,8% u 2024. godini.
- Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan („Službeni glasnik RS“, br. 70/2024) predviđa rast na 29,8% udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do 2025. i 33,6% do 2030. godine.
Zakonski okvir i investicije:
- Zakon o korišćenju OIE (,,Službeni glasnik RS”, br. 40/2021, 35/2023) je 2021. uveo modernizovan sistem podsticaja zasnovan na tržišnim premijama i aukcijama. Izmenama i dopunama Zakona 2023. godine bliže su opisane obaveze i odgovornosti operatora prenosnog sistema, kao i izmene koje se odnose na kupce-proizvođače.
- Zakon o energetici (,,Službeni glasnik RS”, br. 145/2024, 40/2021, 35/2023, 94/2024) uređuje ciljeve energetske politike.
- Plan sistema podsticaja korišćenja OIE za period 2023-2025 (,,Službeni glasnik RS”, br. 40/2021) – Prve aukcije održane su 2023. godine i pokazale veliko interesovanje investitora. Drugi krug aukcija završen je početkom 2025. godine sa popunjenim kvotama za solarne i vetroelektrane. Treći krug aukcija još nije raspisan. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pružila je podršku Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije u osmišljavanju i sprovođenju aukcija u Srbiji.
- Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine: Do 2030. godine Srbija planira da dostigne ukupno 3,5 GW instalisane snage i proizvodnju od 6,87 TWh iz vetra i solara, pri čemu će vetroelektrane obezbeđivati 1,77 GW (4,60 TWh), a solarne elektrane 1,73 GW (2,27 TWh). Do 2040. kapaciteti bi trebalo da porastu na 10,97 GW uz proizvodnju od 19,72 TWh, od čega vetroelektrane doprinose sa 3,6 GW (9,46 TWh), a solarne 7,37 GW (10,26 TWh).
- Zakon o planiranju i izgradnji (,,Službeni glasnik RS”, poslednja izmena zakona 91/2025)
- Strategija niskougljeničnog razvoja (,,Službeni glasnik RS”, 46/2023)
Ostali zakoni i podzakonski akti koji regulišu sektor OIE nalaze se na narednom linku: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
OIE u Evropi - Pročitajte više
Evropska unija je globalni predvodnik u energetskoj tranziciji, sa ambicioznim ciljevima dekarbonizacije i razvojem tržišta obnovljivih izvora energije. Direktive, akcioni planovi i industrijske strategije jasno definišu put ka zelenoj transformaciji.
Direktive i ciljevi:
- Direktiva RED II (2018) postavila je cilj od 32% udela OIE do 2030. godine.
- Revidirana direktiva podigla je prag na najmanje 42,5%, sa intencijom rasta do 45%.
- EU je već 2020. godine dostigla cilj od 20% udela OIE u ukupnoj potrošnji energije.
Planovi i politike:
- Plan za čistu industriju (Clear Industrial Plan) ima za cilj ubrzanje dekarbonizacije i jačanje konkurentnosti evropske industrije.
- Akcioni plan za pristupačnu energiju predviđa mere za smanjenje troškova i strukturne reforme koje omogućavaju bržu tranziciju.
- EU je postavila ambiciozan cilj – nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.
Energija vetra
824,2 MW
Vetar je najbrže rastući izvor obnovljive energije u Srbiji i jedan od ključnih pokretača energetske tranzicije. Potencijal vetra ne zavisi samo od prirodnih uslova, već i od tehničke spremnosti elektroenergetskog sistema da integriše energiju vetra.
Energija vetra
824,2 MW
Vetar je najbrže rastući izvor obnovljive energije u Srbiji i jedan od ključnih pokretača energetske tranzicije. Potencijal vetra ne zavisi samo od prirodnih uslova, već i od tehničke spremnosti elektroenergetskog sistema da integriše energiju vetra.
Ukupni instalisani kapacitet vetroelektrana u svetu prešao je 1 TW 2023. godine, što predstavlja novi istorijski prag za ovu tehnologiju. Krajem 2024. iznosio je 1,17 TW, prema podacima Svetske asocijacije za energiju vetra. Kina je lider u ovoj oblasti, sa više od 500 GW instalisanih kapaciteta i ciljem da godišnje dodaje novih 120 GW. Slede SAD, Nemačka, Indija i Brazil.
Broj operativnih vetroturbina u celom svetu procenjuje se na više od 375.000, dok ih je u Evropi, prema podacima WindEurope, oko 107.000.
Vetar danas pokriva oko 10% globalne potražnje za električnom energijom, što ga čini jednom od ključnih obnovljivih tehnologija u energetskom miksu. Danska je tradicionalno na vrhu kada je reč o procentualnom udelu vetra u ukupnom miksu električne energije, dok zemlje poput Nemačke, Velike Britanije, Portugala, Holandije, Irske i Urugvaja godišnje često ostvaruju više od 30% električne energije iz vetra.
Prema podacima WindEurope, ukupan kapacitet vetroelektrana u Evropi iznosi je 304 GW. Evropske zemlje sa najvećim instalisanim kapacitetom vetra su Nemačka, Velika Britanija i Španija.
U Srbiji je trenutno priključeno 13 vetroelektrana na mrežu, ukupne snage 824,2 MW.
U procesu razvoja nalazi se više od 5,7 GW novih projekata. *
*Procena se bazira na spisku zahteva za priključenje operateru prenosnog sistema električne energije.
Prema procenama WindEurope, ukupna instalisana snaga vetra u Srbiji dostići će 1,8 GW do 2030. godine.
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (,,Službeni glasnik RS”, br. 40/2021 i 35/2023), usvojen u martu 2021. godine, predstavlja temelj modernizacije sistema podsticaja. Fid-in tarife su zamenjene tržišnim premijama i aukcijama, čime se uvodi konkurentnost i transparentnost u proces dodele podsticaja.
Izmene zakona iz 2023. godine omogućile su pokretanje aukcija za nove kapacitete, rešavanje zahteva za priključenje i balansiranje između integracije zelene energije i sigurnosti elektroenergetskog sistema.
Plan sistema podsticaja korišćenja OIE za period 2023-2025 (,,Službeni glasnik RS”, br. 40/2021) bliže je definisao rok i uslove tržišnih premija. Prve aukcije održane su 2023. godine, kada je kvota za vetar od 400 MW premašena interesovanjem.
Drugi krug aukcija završen je 2024. godine, a podsticaje je dobilo 5 projekata:
Treći krug aukcija nije još održan, uprkos očekivanjima da bude raspisan u drugoj polovini 2025. godine.
Energija sunca
192,2 MW
Solarna energija je jedan od najzastupljenijih i najbrže rastućih izvora obnovljive energije, kako za industriju, tako i za domaćinstva.
Prozjumeri
132,5 MW
- Analiza prozjumera
Energija sunca
192,2 MW
Solarna energija je jedan od najzastupljenijih i najbrže rastućih izvora obnovljive energije, kako za industriju, tako i za domaćinstva.
Prozjumeri
132,5 MW
- Analiza prozjumera
U Srbiji je evidentno interesovanje za solarnu energiju od strane građana i privrede. Trenutno je na distributivnoj mreži 195,3 MW solarnih elektrana, dok je instalisana snaga prozjumera 132,5 MW.
Solarna energija je jedan od najzastupljenijih i najbrže rastućih izvora obnovljive energije, kako za industriju, tako i za domaćinstva.
Ukupni instalisani kapacitet solarnih PV sistema u svetu premašio je 2 TW tokom 2024. godine, što pokazuje snažan rast ove tehnologije u gotovo svim regionima (izvor: SolarPower Europe). Kina je najveći pokretač globalnog rasta, sa gotovo polovinom svih instalisanih kapaciteta. Među vodećim tržištima su i SAD, Indija, Japan i Brazil, koji kontinuirano povećavaju ulaganja u fotonaponske sisteme.
Udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, u prvoj polovini 2025. godine iznosio je 8,8%, što je dva puta više nego 2021. godine. (Izvor: Ember)
Prema podacima SolarPower Europe, Evropa je 2025. godinu završila sa 406 GW instalisanih solarnih kapaciteta, ali je cilj od 750 GW do kraja 2030. godine teško dostižan.
Kada je reč o Srbiji, i dalje nijedna solarna elektrana nije povezana na prenosnu mrežu. Solarna energija je prepoznata kao javni interes, a građani i kompanije mogu postati prozjumeri (kupci-proizvođači) koji energiju sunca koriste za sopstvene potrebe, dok višak dele sa mrežom ili skladište za kasniju upotrebu.
Trenutno je instalisano 195,3 MW solarnih elektrana, dok prozjumeri doprinose sa dodatnih 130,9 MW. U razvoju je više projekata ukupne snage 3,9 GW, što ukazuje na investicioni interes u ovom sektoru.*
*Procena se bazira na spisku zahteva za priključenje operateru prenosnog sistema električne energije
Prve aukcije održane su 2023. godine, kada je kvota za solarne elektrane iznosila 50 MW, ali je dodeljeno svega 25,2 MW zbog neispunjenih uslova.
U drugom krugu aukcija, sve kvote su bile popunjene, a 5 solarnih elektrana dobilo je podršku.
HIDROENERGIJA
2507 MW
80% električne energije u Srbiji iz obnovljivih izvora energije dolazi upravo iz hidro potencijala.
HIDROENERGIJA
2507 MW
80% električne energije u Srbiji iz obnovljivih izvora energije dolazi upravo iz hidro potencijala.
Ukupni globalni konvencionalni instalisani kapacitet hidroelektrana krajem 2024. godine iznosio je 1.254 GW, prema podacima Međunarodne asocijacije hidroelektrana (IHA).
Evropa je 2024. godine, zahvaljujući obilnim padavinama, zabeležila rekordnu proizvodnju hidroenergije u poslednjoj deceniji – 680 TWh. Ukupni instalisani kapacitet hidroelektrana u Evropi je tokom 2024. godine iznosio 263 GW, uključujući i reverzibilne hidroelektrane.
Trenutni kapacitet iz hidro energije u Srbiji iznosi 2507 MW. Pored navedenih kapaciteta za hidroelektrane, postoje i dve reverzibilne hidroelektrane ukupnog kapaciteta 639 MW. (Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike)
Kapacitet hidroelektrana u vlasništvu EPS-a je 3008 MW, sa godišnjom proizvodnjom od oko 10 TWh. (Izvor: EPS)
Jedan od ključnih projekata za energetski sistem Srbije je reverzibilna hidroelektrana Bistrica, planiranog kapaciteta oko 650 MW. Početak pripremnih radova najavljen je za proleće 2026. godine, dok je puštanje elektrane u rad planirano za 2032. godinu.
RHE Bistrica će značajno doprineti povećanju fleksibilnosti i stabilnosti elektroenergetskog sistema, omogućavajući efikasno skladištenje energije i balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora, pre svega vetra i sunca.
Srbija trenutno ima jednu aktivnu reverzibilnu hidroelektranu, RHE Bajina Bašta, maksimalne snage 614 MW u generatorskom režimu, sa mogućom prosečnom godišnjom proizvodnjom od više od jedne milijarde kilovat časova električne energije.
Biogas
49.7 MW
Biogas je vrsta gasovitog bio-goriva koje nastaje razrađivanjem organske materije u uslovima bez kiseonika. Koristi se za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, a kao sporedni proizvod nastaje visokokvalitetno đubrivo koje se može koristiti u poljoprivredi.
U svetu danas postoji oko 18 GW instalisanog kapaciteta za proizvodnju električne energije iz biogasa, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Najveći deo ovih kapaciteta nalazi se u Nemačkoj, SAD i Velikoj Britaniji.
Trenutno je na mreži 49 biogasnih elektrana u Srbiji. (podaci: Ministarstvo rudarstva i energetike)
Biomasa
2.4 MW
Biomasa je raznovrstan i kompleksan resurs koji se koristi za proizvodnju električne energije, ali i kao biogorivo za motorna vozila. U svetu posluje 2350 elektrana na biomasu, sa ukupnim instalisanim kapacitetom većim od 145 GW. (Izvor: 360 Research Reports). Čvrsta biomasa učestvuje sa gotovo 72% ukupne proizvodnje električne energije iz biomase, dok biogas čini 18%, a komunalni otpad doprinosi sa 10%.
U Srbiji je trenutno na mreži 2,4 MW elektrana na biomasu, dok se u razvoju nalazi još nekoliko manjih projekata. (podaci: Ministarstvo rudarstva i energetike)
Elektromobilnost
Elektrifikacija saobraćaja postala je jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju globalnih klimatskih ciljeva. Podrška održivoj mobilnosti i smanjenje emisija štetnih gasova predstavljaju globalni imperativ poslednjih godina.
U svetu je u 2025. godini prodato 20,7 miliona električnih vozila, što je rast od 20% u odnosu na 2024. godinu. (podaci: Benchmark Mineral Intelligence)
Tokom prvih deset meseci 2025. godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača motornih vozila (ACEA), registrovano je 1,5 miliona novih električnih automobila, što je zauzelo 16,4% tržišnog udela EU. Porast prodaje električnih vozila iznosi na godišnjem nivou 38,6%. U Evropskoj uniji se predviđa da će broj prodatih električnih vozila dostići 2,4 miliona tokom 2025. godine. (Izvor: eMobility Europe)
Broj registrovanih električnih vozila u Srbiji tokom 2025. godine bio je 6000. U periodu 2020-2025. godine, uz podršku državnih subvencija, nabavljeno je ukupno 2834 električnih i hibridnih vozila. (podaci: Ministarstvo zaštite životne sredine)
Elektromobilnost
Elektrifikacija saobraćaja postala je jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju globalnih klimatskih ciljeva. Podrška održivoj mobilnosti i smanjenje emisija štetnih gasova predstavljaju globalni imperativ poslednjih godina.
U svetu je u 2025. godini prodato 20,7 miliona električnih vozila, što je rast od 20% u odnosu na 2024. godinu. (podaci: Benchmark Mineral Intelligence)
Tokom prvih deset meseci 2025. godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača motornih vozila (ACEA), registrovano je 1,5 milionanovih električnih automobila, što je zauzelo 16,4% tržišnog udela EU. Porast prodaje električnih vozila iznosi na godišnjem nivou 38,6%. U Evropskoj uniji se predviđa da će broj prodatih električnih vozila dostići 2,4 miliona tokom 2025. godine. (Izvor: eMobility Europe)
Broj registrovanih električnih vozila u Srbiji tokom 2025. godine bio je 6000. U periodu 2020-2025. godine, uz podršku državnih subvencija, nabavljeno je ukupno 2834 električnih i hibridnih vozila. (podaci: Ministarstvo zaštite životne sredine)