Energetska tranzicija je neminovnost, ali teško je prognozirati kako će u budućnosti izgledati energetski miks – saglasni su učesnici okruglog stola „Perspektive energetike u očima prijatelja i partnera Saveza energetičara“, održanom u okviru savetovanja „Energetika 2026“ na Zlatiboru.

Učesnici, među kojima su bili i predstavnici kompanija članica OIE Srbija – Elnos Srbija, ABB, Siemens i Siemens Energy – razgovarali su o ulozi novih tehnologija, poput zelenog vodonika i digitalizacije, uz ocenu da je neophodan razvoj baterijskih skladišta.

Ubrzana tranzicija ka OIE

Direktor Elnos Srbije Predrag Ćulibrk ocenio je da aktuelna geopolitička dešavanja dodatno potvrđuju značaj energetike za nacionalnu bezbednost, što će ubrzati tranziciju ka obnovljivim izvorima.

On je naveo da Srbija trenutno nema veće probleme u prenosnoj mreži, za razliku od Evrope gde su zabeležena „uska grla“.

Ipak, istakao je potrebu razvoja baterijskog skladišta.

– Gasne elektrane mogu da obezbede deo fleksibilnosti sistema, kao i reverzibilne hidroelektrane. Ali, potrebno je pojačati segment baterijskog skladišta koji malo kasni kod nas. Ne možemo čekati da se završi Bistrica – upozorio je Ćulibrk.

Digitalizacija neminovna

Direktor Smart Infrastructure u kompaniji Siemens Srdan Srdanović istakao je da je energetska tranzicija neminovnost i da Srbija ima dobru prenosnu mrežu. Kako je naveo, kompanija Siemens vidi veliku šansu u delu priključenja na mrežu koja mora biti pouzdana i otporna na sve promene.

Srdanović je naglasio da će nam u budućnosti biti neophodan energetski miks, kao i digitalizacija koja će pomoći ubrzanju tranzicije.

– Nadam se da će se pojaviti novi izvori OIE, da se nadomeste fosilna goriva. Hidropotencijal opada, sve je manje kiša, snega, zato nam treba miks. Pitanje je šta će biti dominantno za 10 godina – hidrogen ili neka nova tehnologija – istakao je Srdanović.

Raste potražnja za baterijskim rešenjima

Komercijalni direktor ABB Nenad Dlačić ocenio je da je jedina konstanta u energetici –  promena, te da je teško sa sigurnošću govoriti o budućem miksu.

– Gas će sigurno ostati kao energent. Početne investicije u vodonik su velike, ali tehnologija je tek u povoju i biće potrebno vreme da se razvije – ukazao je Dlačić.

On je napomenuo da se i u balansnom miksu moraju koristiti sve raspoložive mogućnosti, poput baterijskih rešenja za kojima je globalno velika potražnja, kao i da će primena veštačke inteligencije poboljšati efikasnost u energetici.

Zeleni vodonik gorivo budućnosti

Petar Tatomirović, rukovodilac Organizacione jedinice za automatizaciju i digitalizaciju, Siemens Energy, izrazio je zadovoljstvo zbog učestvovanja na 41. Međunarodnom savetovanju Energetika 2026.

– Ovaj izvanredan događaj sa dugogodišnjom tradicijom okuplja stručnjake iz oblasti energetike i doprinosi zajedničkom oblikovanju održive budućnosti – istakao je.

On je napomenuo da se energetska tranzicija ne odnosi samo na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, već obuhvata čitav energetski lanac, kako bi se ta energija prenela do potrošača i maksimalno iskoristila.

– Tempo energetske tranzicije je ambiciozan, a realnost je da je potrebno unaprediti infrastrukturu i, pre svega, fleksibilnost sistema – kako bismo postigli održivu integraciju obnovljivih izvora i osigurali pouzdano snabdevanje energijom. Gasne elektrane i dalje imaju važnu ulogu u tranziciji, a njihov razvoj treba posmatrati iz perspektive energetskog sistema u celosti, a ne samo kroz proizvodnju električne energije. Zeleni vodonik ima potencijal kao gorivo budućnosti pre svega u dekarbonizaciji industrije, kao i u skladištenju energije kroz sintetička goriva – istakao je Tatomirović.

Kuda ide energetika

Konsultant Ervin Leko procenjuje da bi u budućnosti čak 70% energije moglo dolaziti iz vetra i sunca, kao i da će se razvijati baterije za kratkoročno skladištenje energije i zeleni vodonik ili hidro potencijali za dugoročno.

Istovremeno, naglasio je da će gas imati važnu ulogu u prelaznom periodu.

S druge strane, konsultant Ljubo Maćić poručuje da nam je potrebna jeftinija obnovljiva energija.

– Vodonika neće biti skoro. Možda jednog dana bude značajan, ali nisam siguran da će se to desiti do 2050. godine – zaključio je Maćić.