Obnovljiva energija je 2023. godine bila najveći izvor električne energije u EU, sa 44,7 posto udela u ukupnoj proizvodnji električne energije nego iz fosilnih goriva, saopštila je evropska služba Eurostat.
Smanjena potražnja za fosilnim gorivima
OIE su zaslužni za 1,21 MWh, što je povećanje od 12,4 odsto u poređenju sa 2022. godinom.
Najveća ulaganja zabeležena su u solarnu energiju i energiju vetra, a kombinovani kapacitet ova dva OIE porastao je za 73 GW 2023. godine. Solarna energija je protekle godine doživela pravu ekspanziju jer je njen kapacitet u EU povećan za 56 GW, u poređenju sa 41 GW koliko je dodato 2022. godine, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.
S druge strane, iz fosilnih goriva proizvedeno je za 19,7 posto manje električne energije u poređenju s prethodnom godinom. Fosilna goriva su dala 0,88 MWh, odnosno 32,5 posto ukupno proizvedene električne energije.
Savet članica EU i Evropski parlament usaglasile su se početkom godine da nuklearnu energiju proglase za stratešku tehnologiju za dekarbonizaciju
Udeo nuklearne energije u proizvodnji električne energije u EU bio je 22,8 odsto, saopštio je Eurostat. U nuklearnim elektranama proizvedeno je 0,62 miliona gigavat-sati, za 1,2 odsto više nego 2022. Francuska je, sa svojih 56 operativnih reaktora, vodeća zemlja u Evropskoj uniji po proizvodnji nuklearne energije.
Pad je zabeležen kod uglja: snabdevanje mrkim ugljem smanjeno je za 24,2 posto, a snabdevanje kamenim ugljem za 20,4 posto.One su najniže zabeležene u istoriji beleženja podataka, objavio je Eurostat.
Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, isporuka je iznosila 526.862 hiljade tona, što je pad od 1,5 posto u odnosu na 2022. godinu.
Do kraja godine očekuje se da će, kroz aukcije i komercijalne projekte, domaći OIE biti uvećani blizu 40 posto, sa početnih 510 MW.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila je na godišnjoj konferenciji „Serbia goes green“ u Privrednoj komori Srbije, da Srbija do kraja godine može očekivati, kroz aukcije i komercijalne projekte, da domaći OIE budu uvećani blizu 40 posto, sa početnih 510 MW.
Dodala je da će drugi krug aukcija biti na jesen i da Ministarstvo radi intenzivno na pripremi tog procesa.
Mogućnost ukidanja moratorijuma U narednom periodu, kako je rekla, u planu su razgovori o upotrebi nuklerane energije, jer je jedina opcija nuklearna energija ukoliko je cilj da Srbija do 2050. postepeno izađe iz fosilnih goriva da bi obezbedila baznu energiju.
