Go2Power Consulting je mlada srpska kompanija koja je u svoj portfolio već uspela da upiše rad na nekim od najprestižnijih svetskih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. Klijentima pruža kompletan dijapazon usluga u oblasti elektroenergetskog savetovanja, od inicijalne ideje, izrade studija, pa sve do građevinske dozvole.
U poslednje dve godine, kompanija je stekla značajna iskustva na optimizaciji skladišta električne energije, kao i dobijanju vodonika iz obnovljivih izvora, otkriva u razgovoru za portal OIE Srbija generalni direktor Goran Vukojević dodajući da možemo govoriti o bezbednoj integraciji OIE tek kad osiguramo dovoljno prostora za skladištenje energije.
Prema njegovim rečima, priključenje solarnih i vetroelektrana postaće jedna od najvažnijih oblasti u sektoru elektroenergetike u narednim godinama. Kako ocenjuje, za Srbiju je realno da u naredne tri-četiri godine dobije 3GW novih obnovljivih izvora električne energije.
Go2Power Consulting je srpska kompanija osnovana 2018. godine, specijalizovana za elektroenergetsko savetovanje. Na koje rezultate ste najponosniji nakon šest godina poslovanja?
– Go2Power Consulting nastao je kao produkt višegodišnjeg rada na modernim projektima, dominantno na inostranom tržištu, ali i kao zajednički pilot projekat mog partnera Tome Martinovića i mene. Vredno smo radili i zaista je teško izdvojiti samo nekoliko rezultata. Uspeli smo da ostvarimo neverovatnu saradnju s kompanijom Energy Exemplar koja svojim softverom PLEXOS uspeva da isprati sve trendove na energetskoj sceni. Takođe, postali smo zvanični zastupnik kompanije DigSILENT i distributer njihovog softvera Power Factory na prostorima bivše Jugoslavije i Albanije. Veliki broj studija izvodljivosti i priključenja prošao je kroz naše ruke, bavimo se ekspanzijom obnovljivih izvora energije na nekim od najprestižnijih svetskih projekata. U poslednje dve godine smo takođe stekli značajna iskustva na tehnoekonomskoj optimizaciji skladišta električne energije, kao i dobijanju vodonika iz obnovljivih izvora, potencijala za njegovu upotrebu u transportu i industriji, u čemu mislim da prednjačimo u Srbiji.
Ipak, mislim da sam najponosniji na naš tim sastavljen od pažljivo biranih iskusnih inženjera i nekih novih mladih nada. U dobroj atmosferi i uz svakodnevnu želju da naučimo još više, mislim da nas veliki rezultati tek čekaju.
Voleli bismo da još više proširimo svoju delatnost na domaćem tržištu
Ko su vaši klijenti u Srbiji?
– Naši najveći klijenti u Srbiji su Elektromreža Srbije i Elektroprivreda Srbije, kao i firme koje se bave razvojem projekata obnovljivih izvora u Srbiji kao što su New Energy Solutions, CWP i mnogi drugi. Hteo bih da istaknem izuzetnu saradnju s Energoprojekt Entelom i Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, s kojima trenutno radimo na studiji izvodljivosti i razvoju tehničke dokumentacije za obnovljive izvore u Srbiji za EPS s idejom povećanja udela obnovljivih izvora u proizvodnji EPS-a. Voleli bismo da proširimo svoju delatnost još više na domaćem tržištu i da ostvarimo saradnju i s drugim univerzitetima i institutima u Srbiji.
Pomenuo bih izuzetnu saradnju s domaćom firmom GMS Consult, koja se bavi projektovanjem konvencionalnih elektroenergetskih postrojenja i razvijanjem rešenja za izradu solarnih i vetroelektrana. GMS Consult je pretežno orijentisan na domaće tržište, i ova saradnja nam omogućava da svojim klijentima pružimo kompletan dijapazon usluga: od inicijalne ideje, izrade studija, pa sve do građevinske dozvole.
Imajući u vidu Vaše višegodišnje iskustvo u radu na projektima širom sveta, od Australije do Gvajane, kako biste ocenili specifičnosti srpskog tržišta?
– Čini mi se da je srpsko tržište elektroenergetike doživelo procvat u poslednje dve-tri godine, što se definitivno ogleda u više faktora: povećanje broja aktivnih projekata, veća prisutnost poznatih stranih kompanija, ali i domaćih startapova, konstantna potražnja na tržištu radne snage, ali i povećanje plata inženjera. Sve ovo izdvajam kao pozitivne faktore za struku. Ono u čemu i dalje malo kaskamo jesu komplikovane administrativne procedure u vezi s pribavljanjem dozvola, kao i određenim dozama skepticizma prema novim tehnologijama kao što su baterije, upotreba vodonika, električna vozila, toplotna skladišta…
Da li se problemi s kojima se suočavaju elektroenergetske kompanije koje posluju u Srbiji razlikuju od onih u drugim zemljama i po čemu?
– Odgovor na to pitanje nije tako jednostavan. Većina zemalja u energetskoj tranziciji suočava se sa sličnim problemima – zastarela infrastruktura, ograničeni prenosni kapaciteti, veliki broj aplikacija za priključenje obnovljivih izvora zbog smanjenja troškova izgradnje, stagnacija ili smanjenje električne potrošnje. Još jedan bitan problem je nedostatak resursa koji se dešava u čitavoj Evropi pa i svetu, i zato su još bitnije podrška i saradnja s naučnim centrima i relevantnim organizacijama. Poseban zadatak za elektroenergetske firme u Srbiji je manjak društvenog prihvatanja i borba sa skepticizmom i strahovima, koji neminovno dolaze iz neznanja i neinformisanosti.
Trenutno se razmatra priključenje novih 12 GW na prenosnu i 3GW na distributivnu mrežu
Problem priključenja solarnih i vetroelektrana na mrežu izdvojio se kao jedan od najznačajnijih, o čemu su govorili i učesnici konferencije OIE Srbija 2023. Budući da se bavite i pružanjem konsultantskih usluga na polju studija priključenja novih elektrana, šta savetujete kompanijama, kako da reše ovaj problem?
– Pre svega im savetujem da se upoznaju s delatnošću Go2Power Consulting-a i da rešenje problema potraže u razgovoru s našim inženjerima (smeh). Šalu na stranu, priključenje solarnih i vetroelektrana postaće jedna od najvažnijih oblasti u sektoru elektroenergetike u narednim godinama. Mislim da je pre svega važno sagledati sve potencijalne probleme i predložiti realistična rešenja. Takođe, voleo bih da država optimizuje administrativne procedure kao i vreme čekanja na neophodne dozvole, jer mi se čini da potencijalni investitori često odustanu od projekata, upravo zato što ne žele da gube vreme i novac. Mislim da i OIE Srbija, kao udruženje koje okuplja zaista veliki broj relevantnih kompanija u našem sektoru, može da ima značajnu ulogu u rešavanju brojnih izazova, posebno kroz saradnju s nadležnim ministarstvima i međunarodnim institucijama.
Nedavno su uvedena nova pravila priključenja koja bi trebalo da rasterete operatore prenosnog i distributivnog sistema električne energije koji su suočeni s više od 25 GW zahteva. Zainteresovani investitori dobiće nove studije priključenja, a potom sledi poziv za dostavu bankarskih garancija. Šta su Vaša očekivanja, koliko ozbiljnih investitora ostaje u igri?
– U toku smo sa zahtevima za priključenje na prenosne i distributivne sisteme u Srbiji i mogu da kažem da je taj ogroman broj znatno smanjen kroz primenu novih pravila. Trenutno se razmatra priključenje novih 12 GW na prenosnu i 3GW na distributivnu mrežu. To je i dalje skoro dva puta više od trenutne maksimalne potrošnje, više i od sadašnjih elektrana, i predstavljaće veliki izazov pri izradi studija priključenja.
Ipak, iskustva iz drugih država u regionu i svetu govore da na kraju tek 15-20% od ukupnog broja aplikacija bude zapravo izrađeno – za Srbiju bi to značilo skoro 3GW novih obnovljivih izvora električne energije. Mislim da je tako nešto zaista i realno, bar u naredne 3-4 godine. Ovi podaci će moći da se provere već nakon dostave bankarskih garancija za ove aplikacije, koja se očekuje u trećem kvartalu 2024. godine.
Šta država može i treba da uradi, pogotovo imajući u vidu ogroman raskorak između zahteva za priključenje vetroelektrana i solarnih elektrana na mrežu i mogućnosti prenosnog sistema da balansira varijabilne izvore električne energije?
– Postoji više stvari koje operatori prenosnog i distributivnog sistema mogu da urade po tom pitanju, budući da su oni nadležni za balansiranje sistema. Jedna od stvari koja je već uvedena u tom smislu kroz nova pravila priključenja jeste obaveza uvođenja novog izvora za balansiranje s definisanom snagom i kapacitetom energije u odnosu na snagu nove elektrane. Tu se očekuju prve baterije s dva sata trajanja koje će biti priključene na distributivnu i prenosnu mrežu. Ta mera će definitivno pomoći upravljanju sistema s povećanim udelom obnovljivih izvora. Drugi bitan faktor je iskorišćenje postojećeg hidropotencijala kroz izgradnju novih reverzibilnih hidroelektrana, koje bi znatno mogle da doprinesu postizanju veće penetracije iz obnovljivih izvora energije. Tek kad osiguramo dovoljno prostora za skladištenje energije, možemo govoriti o bezbednoj integraciji OIE i balansiranju njihove varijabilne prirode. Mislim da je takođe veoma važno da naša država postavi okvire tržišta pomoćnih usluga kroz regulatornu agenciju, da radi s Evropskom unijom i evropskim finansijskim institucijama kako bi se omogućile subvencije za uvođenje skladišta električne energije. Slično je postignuto na nedavno održanim aukcijama u Grčkoj i Rumuniji, a pripreme su u toku i u Bugarskoj i Hrvatskoj.
Srbija ima izuzetne inženjere, bez kojih ne vredi ni govoriti o energetskoj tranziciji
Planom razvoja EMS-a utvrđeno je da prenosni sistem Srbije može da balansira 5,8 GW vetroelektrana i solarnih elektrana. Koliko bi, po Vašem mišljenju, bilo idealno, i koja sredstva su za to potrebna?
– Idealno rešenje često nije realistično, a lično pre svega volim da pristupam problemima na praktičan način. Smatram da bi izuzetan uspeh bio kad bismo do 2030. godine dostigli procenat od oko 25-30% energije iz solarnih i vetroelektrana. To znači da bismo uz neke sitne korekcije bili u okviru 5 GW instalisane snage.
Vaš tim je radio na brojnim projektima pametnih mreža za koje verujete da igraju ključnu ulogu u energetskoj tranziciji. Da li su one rešenje i za Srbiju i od čega zavisi njihova primena?
– Očekujem da će pametne mreže postati naša realnost u nekom budućem periodu, ali mislim da je još uvek neophodan veliki rad na tom polju. Ono što je sigurno neophodno za dostizanje većih rezultata jeste uvođenje modernih softvera u svakodnevnu praksu, šira upotreba probabilističkih metoda u planiranju elektroenergetskog sistema, ali i korišćenje veštačke inteligencije i drugih alata koji predstavljaju nadogradnju postojećih tehnologija, uz unapređenu primenu u konkretnim sistemima. Ovaj proces je već u začetku u Srbiji, ali se naravno uvek može optimizovati i brže implementirati.
U Go2Poweru smo nekoliko puta imali priliku da se bavimo sličnom problematikom u zemljama širom sveta i spremni smo da pomognemo i na lokalu.
Šta Srbija može naučiti od zemalja koje su mnogo ranije krenule putem energetske tranzicije?
– Srbija pre svega ima izuzetne inženjere, bez kojih ne vredi ni govoriti o energetskoj tranziciji. Ono što nam definitivno fali jesu materijalna sredstva i njihova adekvatna upotreba. Trebalo bi pre svega konstantno ulagati u obnovljive izvore energije i propratnu tehnologiju, temeljno sprovoditi mere energetske efikasnosti i postaviti jasne realistične ciljeve. Takođe, neophodno je istražiti i alternativne izvore energije i ne bežati od benefita koje pruža nuklearna energija. Jedna od osnovnih mera za poboljšanje energetske slike u Srbiji treba da bude ulaganje u mladost i u naučne centre, u kojima bi se negovao istraživački potencijal, ali i kreirala neka nova rešenja.
I na kraju, voleli bismo da saznamo koji su planovi Go2Power Consulting-a za 2024 godinu.
– Naši planovi za 2024. godinu obuhvataju strategije poput ulaganja u zaposlene i implementaciju novih softvera, uspostavljanje novih saradnji s fakultetima širom regiona, proširenje poslovanja u inostranstvu i u zemlji i angažovanje naših inženjera u oblasti razvojnog plana na polju OIE, s fokusom na optimizaciju baterija, toplotnih skladišta i primenu vodonika. Takođe, planiramo razvijanje alata za prognozu cena električne energije i izradu velikog broja studija izvodljivosti uz cost-benefit analize.
U ovoj godini planiramo da ojačamo saradnju s partnerskom firmom GMS Consult, čime ćemo upotpuniti set usluga koje pružamo svojim klijentima – od projektovanja idejnog koncepta do dobijanja građevinske dozvole.