Autor: Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, jedan od učesnika Konferencije OIE Srbija 2023, u organizaciji Udruženja obnovljivi izvori energije Srbije
Kako se hladna sezona približava, evropske ekonomije preispituju energetske planove, nadajući se jednako blagim zimskim temperaturama kao prošle godine. Ipak, u međuvremenu je dosta postignuto na planu jačanja energetske sigurnosti, nezavisnosti i dekarbonizacije. Zahvaljujući REPowerEU planu, energija vetra i Sunca dostigla je rekordnu petinu električne energije proizvedene u Evropskoj uniji u 2022. godini (22%), po prvi put prestigavši fosilni gas (20%) i energiju proizvedenu iz uglja (16%), prema Evropskom pregledu o električnoj energiji.
Prateća infrastruktura neophodna za rast udela obnovljivih izvora
Uprkos napretku, osetljivost energetskog sektora će potrajati. Da bismo dostigli ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, investicije u čistu energiju na globalnom nivou treba da se povećaju čak tri puta. Ograničenja javne potrošnje postavljaju dodatne izazove pred ovaj cilj. Investicije su takođe otežane većim početnim izdacima, što čini trošak finansiranja ključnom varijablom za investitore, čak i ako se vremenom kompenziraju nižim operativnim troškovima.
Proširenje kapaciteta za prenos i distribuciju, izgradnja interkonekcija i jačanje kapaciteta za skladištenje radi poboljšanja fleksibilnosti mreže biće ključni za povećanje udela obnovljivih izvora energije od 45% u EU do 2030. godine. Evropska komisija procenjuje da će biti potrebna ulaganja od 584 milijarde evra. Kada je ova godina u pitanju, Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će u energetski sektor biti uloženo rekordnih 2,6 biliona evra.
Klimatske promene i prateći ekstremni vremenski događaji mogu ozbiljno ugroziti ove ambicije, zbog potencijala da izazovu ozbiljne štete na dalekovodima i u snabdevanju energijom. Povrh toga, toplotni talasi povećavaju potrebu za energijom za rashlađivanje, koja u proseku predstavlja 10% globalne potražnje, dostižući i do 50% u nekim zemljama. Dugotrajne suše koje dovode do nestašice vode direktno utiču na hidroenergetske i druge kapacitete za proizvodnju električne energije. Zbog ekstremnih suša širom Evrope tokom prošle godine proizvodnja hidroenergije bila je najniža u poslednje dve decenije.
Inicijativa za pomoć regionima u energetskoj tranziciji
Na Zapadnom Balkanu fosilna goriva i dalje čine oko tri četvrtine primarnog snabdevanja energijom, a energetski intenzitet u okviru BDP-a je i dalje relativno visok. Tehnički problemi u vezi sa radom elektrana na ugalj, visoke cene električne energije, cene biomase, kao i uticaj suše na hidroenergiju, predstavljaju jasan podstrek za prelazak na sigurniju i diversifikovaniju energetsku strategiju. Međutim, zbog ograničenih finansijskih resursa i nestabilne investicione klime, finansiranje projekata obnovljivih izvora može biti izazov, posebno za zemlje sa slabijom ekonomijom.
Konferencija OIE Srbija 2023
Dalja podrška kroz regulativu, poboljšanu javno-privatnu saradnju, targetirane investicije i tehnološki napredak biće odlučujući. EU pruža stabilnu pomoć regionalnoj energetskoj tranziciji kroz proces pristupanja kojim se usklađuju energetske politike, olakšavaju prekogranični projekti i podstiče integracija tržišta. Zapadni Balkan je takođe deo Inicijative EU za regione uglja u tranziciji koja pomaže zemljama da napreduju ka čistoj ekonomiji, osiguravajući da ova tranzicija bude socijalno pravedna. Do sada se kvalifikovalo trinaest NUTS-2 regiona, uključujući Kostolac, Kolubaru, Obrenovac i Pomoravlje u Srbiji. U okviru paketa energetske podrške EU koji je dodeljen Zapadnom Balkanu 2022. godine, za kompanije i domaćinstva u Srbiji izdvojeno je 165 miliona evra kao odgovor na energetsku krizu.
Povećani ciljevi za finansiranje zelenih investicija
Kao banka EU, EIB grupacija doprinosi pravednoj i inkluzivnoj transformaciji kroz investicije u čistu energiju, kao ključni finansijer plana REPowerEU. U julu ove godine banka je odobrila povećanje za 50% u odnosu na prvobitan cilj kako bi u okviru ove inicijative uložila do 45 milijardi evra do 2027. godine. Očekuje se da će ovo dodatno finansiranje mobilisati preko 150 milijardi evra novih zelenih investicija, koje bi trebalo da pomognu Evropi da smanji emisije ugljenika na nulu do 2050. godine.
Kada je Zapadni Balkan u pitanju, EIB Global namerava da pomogne komunalnim preduzećima da se dekarbonizuju i podrži operatere prenosnih sistema u naporima da integrišu obnovljive izvore energije u modernizovane električne mreže. Pored velike energetske infrastrukture, obezbeđuje i finansiranje za mala i srednja preduzeća i lokalne opštine za projekte obnovljive energije i energetske efikasnosti, putem namenskih kreditnih linija dostupnih kod komercijalnih banaka.
Zajedno sa Evropskom komisijom, banka će nastaviti da pomaže u realizaciji inicijativa EU, uključujući Ekonomski i investicioni plan, Global Gateway i Zeleni dogovor koji obezbeđuju značajna sredstva za sigurniji i održiviji energetski sistem u regionu.