Prenosni sistem Srbije trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije, a kad je reč o distributivnom sistemu, u obradi je čak 2506 zahteva instalisane snage 1,9 GW, neke su od poruka panela o solarnoj energiji održanog na konferenciji OIE Srbija 2023.
Na panelu „Solarna energija u Srbiji – prve aukcije, mali i veliki solari“ razgovaralo se i o neuspehu prvih aukcija za solar, prozjumerima, kategoriji aktivnog kupca koja stiže krajem godine, ali i prvim velikim projektima čija gradnja se uskoro očekuje.
Nakon uvodnog obraćanja Walburge Hemetsberger, generalne direktorke SolarPower Europe, održan je panel čiji su učesnici bili Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj EMS, Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Global, Igor Anić, predsedavajući Izvršnog odbora ProCredit Banke, Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije, Elektrodistribucije Srbije. Moderator je bio Nenad Jovanović, viši konsultant za energetsko modeliranje u Mott MacDonald.
Direktor Direkcije za razvoj EMS-a Nebojša Vučinić otkrio je da prenosni sistem Srbije trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije, kako je utvrđeno planom razvoja koji je EMS letos dostavio Agenciji za energetiku. To je četiri puta manje od trenutnih 24 GW zahteva za priključenje vetroelektrana i solarnih elektrana na mrežu.
Vučinić je podsetio da je izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE predviđeno da se izvrši procena trenutno raspoložive rezerve za balansiranje sistema.
– U skladu sa planom koji smo izradili i dostavili Agenciji za energetiku, kapacitet prenosnog sistema je 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije. Konsultacije su završene krajem avgusta i sada sledi usvajanje – najavio je Vučinić.
Prema njegovim rečima, usvajanjem Zakona o korišćenju OIE 2021. godine nastale su dramatične promene u interesovanju investitora za vetroelektrane i solarne elektrane. Kako je otkrio, do 30. aprila 2021. godine u obradi je bilo 4.900 MW zahteva vetroelektrana i 400 MW iz solara, uz 400 MW već priključenih. Sa pet zahteva koliko je podnošeno pre usvajanja zakona, stiglo se na 100 zahteva, od kojih 70 za solar, čija je instalisana snaga 11 GW. Time je zahtevani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana za priključenje povećan četiri puta, na preko 20 GW u poslednje dve godine.
– Sada smo već daleko iznad 20 GW, stigli smo do 24 GW. Svakom je jasno da će biti problema ukoliko sve bude realizovano – otkrio je Vučinić dodajući da EMS u narednim godinama planira ulaganja od 900 mil EUR u prenosni sistem.
Kada su solarne elektrane u pitanju, najpopularniji je region Istočne Srbije sa 3.200 MW zahteva, Južnog Banata sa 2.700 MW, Bačke i Srema (1.500 MW), Severnog Banata (1.300 MW).
Ipak, uprkos velikom broju zahteva, u distributivnom sistemu je veoma malo solarnih elektrana. Direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić kaže da je trenutno na distributivnom sistemu 380 proizvođača električne energije sa 260 MW instalisane snage. Prednjače mini hidroelektrane, kojih ima 162. Po broju ih prate solarne kojih ima 157, ali snaga nije ni približna, samo 23 MW.
Kako je Matić otkrio na konferenciji OIE Srbija 2023, u obradi je trenutno čak 2506 zahteva instalisane snage 1,9 GW. Za 274 projekta izdata su rešenja koja podrazumevaju odobrenje za priključak, što znači da se očekuje brzo priključenje na distributivni sistem. Ali veliki broj zahteva svakako je problem za koji i dalje nema rešenja.
– Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, mi nemamo pravo da tražimo dokaz o vlasništvu nad zemljom, tako da su podnošeni zahtevi na tuđim parcelama. Podnosioci time nisu rezervisali zemlju, ali jesu kapacitete. Šta sada rade, ne znam, da li kupuju negde zemlju, ali došli smo u situaciju kao na Divljem zapadu, ko je prvi postavio zastavu, može da je drži 5-6 godina i tako blokira ozbiljne investitore – zaključio je Matić.
Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Global, kompanije koja u Zaječaru razvija Solarinu, prvi solarni projekat velikog kapaciteta, sa 150 MW, pohvalila je proces razvoja projekata u Srbiji.
– CWP je dugo na tržištu, ima projekte u osam zemalja u regionu i EU. Srbija ima ubedljivo najbrži proces razvoja projekata, trebalo nam je nepune tri godine za projekat sa svim dozvolama, ne znam nijednu zemlju u kojoj je moguć brži razvoj. Slično je i za vetar, tu nam je trebalo četiri godine, eto da pohvalimo malo, da ne bude da svi nešto kritikuju. Misija je da dekarbonizujemo projekte u Srbiji – istakla je Turković i dodala da će razvoj Solarine biti završen krajem godine, naredne će sačekati aukcije i zatim kreće izgradnja.
Upravo završene aukcije za vetar, prema njenim rečima, pokazale su se uspešnim za sve strane, i državu, i industriju, i potrošače. Razlog leži u konkurenciji, dodala je, koja kod solara nije postojala, pa su i postignute cene blizu maksimalnih.
– Važno je da aukcije budu konzistentne jer će tako motivisati i druge da učestvuju. One daju signal tržištu, industriji, državi. Vreme za solare tek dolazi, treba nam više projekata većeg kapaciteta na prenosnoj mreži – rekla je Turković i otkrila da je ova kompanija sugerisala ministarstvu da prag kapaciteta koji je sada 70% bude 50%: – Ukoliko investitor želi da preuzme tržišni rizik, neka to sam odluči.
Kada je reč o balansiranju, ono nije tako kritično kod solarnih elektrana kao kod vetroelektrana, istakla je. Ipak, CWP radi i na baterijama jer ih brine priključenje objekata.
– Što se tiče skladištenja energije, ta regulativa treba da se precizira. Ovaj region nije mnogo zanimljiv investitorima za baterije, oni su usmereni na EU. Mađarska je najbolje tržište za baterije jer nema hidroelektrane. Niko neće graditi baterije ako to ne bude isplativo. Mi se time bavimo jer nas brine kako ćemo da priključimo projekat – rekla je Turković i dodala da ova kompanija radi i na razvoju agrosolara koji podrazumevaju veliko zauzeće tla sa panelima, pa su i kriterijumi drugačiji.
Igor Anić, predsedavajući Izvršnog odbora ProCredit Banke, otkrio je da tražnja za solarnim projektima raste, a u razvoju su brojne investicije, što za sopstvenu potrošnju, što za proizvodnju.
– U solaru su bitni i manji i veći projekti. Za banku je bitno da razume njihovu kompleksnost. Mi smo razvili interne ekspertize, za Delasol nam je trebalo manje od godinu dana od faze inicijacije do realizacije, a pritom smo finansiranje radili u uslovima velike volatilnosti cena. Nisu naravno svi primeri takvi, može dosta toga da uspori, pa je individualni pristup bitan. Ročnost tih projekata je 12-15 godina – napomenuo je Anić.
