Kako banke odlučuju koje OIE projekte će finansirati, treba li država da organizuje aukcije i za skladištenje električne energije kako bi podstakla razvoj i ovih projekata, zašto je važno razvijati PPA ugovore – samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na nedavno održanoj konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku.
Na panelu „Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata“, učestvovali su Markus von Haniel, suosnivač i partner Alcazar Energy, Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, Nikola Stamenković, član Izvršnog odbora Erste banke, Stefan Jevremović, direktor Sektora posebnih rešenja ACB i Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.
Moderator panela bio je Dragoljub Sretenović, senior partner u BDK Advokatima koji je istakao da su na našem tržištu za finansiranje OIE projekata najvažnije banke koje, kako je rekao, pokrivaju do 80% tržišta. On je podsetio da je cena struje nepredvidiva i da na duži rok banke moraju da budu sigurne da je projekat zaštićen od rizika da bi se odlučile za kreditiranje.
Nedostaju korporativni PPA ugovori
Član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković osvrnuo se na ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka Čibuk 2, potpisan upravo na marginama konferencije. Čibuk 2 jedan je od pobednika prošlogodišnjih aukcija, koje su, kako kaže, bitne, jer čine projekte bankabilnim.
– Već dva projekta su potpisana i mi smo prisutni u oba, jedan će biti na mreži već ove ili sledeće godine, drugi 2026. godine. Nadam se da će maksimalna cena na narednim aukcijama biti adekvatna – istakao je Stamenković.
Ipak, on napominje da nam nedostaju korporativni PPA ugovori, koji se zaključuju direktno između proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i potrošača. Kako kaže, u EU oni su činili 80% finansiranja. Prema njegovim rečima, u regionu su ove ugovore prve sklapale telekomunikacione kompanije, a interesantni su i proizvođačima cementa i čelika.
Član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković
Stamenković je uporedio i razvoj obnovljivih izvora u Srbiji i Mađarskoj.
– Mađarska, koja je relativno uporediva sa nama, došla je do 5,6 GW OIE kapaciteta, a samo prošle godine izgrađeno je 1,6 GW, mahom solara. Mi smo trenutno na 730 MW, a cilj nam je 4 GW – poručio je Stamenković dodajući da se sa povećanjem OIE kapaciteta uvećava i potreba za balansiranjem: – Engleska i Poljska imaju najrazvijenije tržište baterija, ali preko aukcija, verujem da će država morati i ovde da da zamajac.
Potencijala za finansiranje ima
Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija, slaže se da korporativni PPA ugovori mogu da ubrzaju bankabilnost projekata i fiksiranje cene na duži rok. On je istakao da su klijenti zainteresovani za takve ugovore, jer mogu da dobiju cenu koja im odgovara, a istovremeno smanjuju ugljenični otisak i mogu biti konkurentniji.
– Ta praksa bi pomogla da veći broj projekata zaživi – poručio je i dodao da ima interesovanja i velikih i mikro projekata za balansiranje sopstvene proizvodnje: – Ali, zamajac mora doći od države.
Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke Srbija
Naglasio je da je primarni fokus banke na finansiranje zelene energije, i to uglavnom manjih projekata do 10 MW.
– Ima potencijala za finansiranje, stalno se poboljšavaju uslovi, ali nivo investicija nije na nivou Zapada što govori o potencijalu. Idemo u dobrom smeru, ali bi brzina možda trebalo da bude veća – poručio je Anić.
Srbija ima dobre projekte
Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, ističe da ova banka, sa partnerima, učestvuje u finansiranju tri velika projekta.
– Dobri su trendovi za sektor obnovljivih izvora, Srbija je dobro pozicionirana u regionu, ima dosta dobrih projekata. Regulativa je dobra, postavljena je jasna strategija države, zakonski okvir i konkretni ciljevi do 2030. i 2050. godine. Da li administracija može biti brža, može – napominje Janjatović dodajući da bi banke volele da je proces kraći jer ulažu dosta resursa.
Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke
On naglašava da će se podrška države verovatno smanjivati i da je važno da se razvija tržište komercijalnih PPA ugovora, jer ne može sve država da pokrije kroz aukcije.
– Zelena tranzicija je nezaustavljiv proces. Potreba za energijom će rasti, očekujem više investicija u sektoru MSP, CBAM regulativa stupa na snagu, shvatiće se da su neophodne investicije da bi proizvod bio konkurentan – istakao je Janjatović.
Naše osiguravajuće kuće sada preuzimaju više rizika
Osim finansiranja OIE projekata, razgovaralo se i o osiguranju, koje bi, prema mišljenju Stefana Jevremovića, direktora Sektora posebnih rešenja ACB, trebalo uključiti ranije u ciklus realizacije projekata. Kako kaže, povećane su premije osiguranja i povećana učešća u šteti, sa 100.000 EUR na milion EUR.
– Povećan je rizik terorizma, rata. Sada vidimo da je potrebno da ratni rizici budu osigurani, ranije samo terorizam – napomenuo je.
Stefan Jevremović, direktor Sektora posebnih rešenja ACB
Osim novih trendova, promenile su se, kaže, i naše osiguravajuće kuće koje sada preuzimaju više rizika. On podseća da zakon kaže da lokalne osiguravajuće kuće moraju da zadrže deo rizika, a plaćanje premija i štete ide iz lokalnog entiteta.
– Ranije je bilo da 90-97% rizika bude reosigurano i plasirano u inostranstvo, ali i naši osiguravači su se promenili, razvili su se i preuzimaju više rizika. Sada rizik ostaje poprilično u Srbiji, imamo situacije da do 50% bude u Srbiji osiguran. I premije i učešće su niži na lokalnom tržištu nego u inostranstvu – napominje dodajući da je ACB u Srbiji osigurao vetroparkove Čibuk 1, Čibuk 2, Krivača.
Zapadni Balkan je dobra prilika za investicije
Markus von Haniel, suosnivač i partner Alcazar Energy, istakao je da je Zapadni Balkan dobra prilika za investicije zbog dostupnosti resursa i regulative. Ova kompanija, kako kaže, ne oslanja se na aukcije dugoročno, već na korporativne PPA ugovore.
Markus von Haniel, suosnivač i partner Alcazar Energy
– Mi rano ulazimo u projekat. U Crnoj Gori imamo jedan vetropark od 150 MW i nadamo se izgradnji sredinom sledeće godine. U Severnoj Makedoniji krajem sledeće godine počinje gradnja vetroparka od 400 MW. U Srbiji još nemamo projekat, ali biće vetar, ne solar. Razmatrali smo mnogo solarnih projekata, ali vetar, čak i sa nižim Capex-om za nas ima prednost – poručio je Markus von Haniel.