U Srbiji je trenutno u procesu priključenja oko 18.000 MW projekata obnovljivih izvora energije, od čega je 6.000 MW na distributivnoj mreži, dok Crna Gora ima 6 GW zahteva za priključenje – čulo se na panelu posvećenom prenosnim i distributivnim sistemima održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Učesnici panela „Izazovi priključenja i uloga baterijskog skladištenja“ razgovarali su o tome koliko je projekata realno i izvodljivo od podnetih zahteva, ukazali na značaj baterijskih skladišta za stabilnost mreže, i analizirali oblasti u kojima regulatorni razvoj u Jugoistočnoj Evropi kaska za ostalim zemljama.
Među učesnicima bili su Aleksandar Mijušković, predsednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema, Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreže Srbije, George Tsifis, menadžer za ključne klijente u oblasti fotonaponskih sistema i baterijskih skladišta energije u kompaniji Sungrow i Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema Elektrodistribucije Srbije. Moderator diskusije bio je Goran Vukojević, direktor Go2Power.
Raste zainteresovanost za data centre u Srbiji
Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije, istakao je da je EMS prošle godine imao nalet za izradom studija za priključenje, da bi zatim opao broj zahteva.
– Nije samo stvar u broju zahteva, to je najmanje bitno. Sa stanovišta sistema najbitniji su megavati. Trenutno u procesu priključenja u raznim fazama imamo oko 18.000 MW, 6000 MW na distribuciji plus na prenosu – istakao je Vučinić.
Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije
On je dodao da se otvara industrija data centara i da EMS ima 2 zahteva za ove centre – jedan od 650 MW i drugi od 100 MW. Takođe, u ovom trenutku, u procesu priključenja je 2000 MW baterija, sa ukupnim kapacitetom od 6 gigavat sati. U procesu obrade je i 10 zahteva za samostalna baterijska skladišta, naveo je panelista na konferenciji OIE SRBIJA 2025.
– U pitanju je 10 objekata od 1000 MW ukupno. Izrađujemo studije priključenja koje će krajem godine da se finalizuju, posle se nadamo da će dostaviti bankarske garancije. Skladišta mogu da imaju značajnu ulogu u procesu balansiranja, možda čak i veću nego reverzibilne hidroelektrane – poručio je Vučinić.
Direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije je napomenuo da EMS radi na kapitalnim projektima za jačanje sistema, među kojima je i Transbalkanski koridor, na kom je, kako kaže, pre nekoliko meseci obeležen početak izgradnje treće sekcije.
– Do kraja 2027. bi trebalo da uđe u pogon. Drugi kapitalni projekat je Beogrid, za koji smo postavili kamen temeljac kod Dobanovaca. Takođe, u toku je isporuka varijabilnog šant reaktora za Vranje, pošto u Vranju imamo najveći problem sa naponskim prilikama – istakao je Vučinić.
6 GW zahteva u distributivnom sistemu Srbije
Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema u Elektrodistribuciji Srbije, naveo je da je u distributivnom sistemu aktivno 2400 zahteva koji zbirno imaju 6,1 GW, što je, kako je ocenio, prilično iznad maksimalnog vrha koji distributivni sistem ostvaruje.
Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema u Elektrodistribuciji Srbije
– Krenuli smo euforično, liberalno, i to je dovelo do ozbiljnog zagušenja. Imamo dosta započetih projekata koji su zauzeli mesto na distributivnom sistemu i moramo čekati da prođe vreme da bi se prostor oslobodio – poručio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, analize pokazuju da je tek 400 elektrana na sistemu. Od podnetih zahteva, manje od 20% je izvodljivo i realno, pojasnio je Nikolić.
– Ključni trenutak nastao je krajem 2024, stupanjem na snagu izmena i dopuna zakona o energetici, uneta su pravila igre, odobrenja za priključenje se mogu produžiti samo još jedanput – naglasio je direktor Tehničkog sistema u Elektrodistribuciji Srbije.
U Crnoj Gori 6 GW zahteva za priključenje
Aleksandar Mijušković, predsednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema, poručio je da sve počinje od priključenja.
– Vi koji se bavite biznisom ne počnete uvek tim redom, ali mislim da treba da počnemo od priključenja – naglasio je Mijušković.
Prema njegovim rečima, Crna Gora je pojednostavila zakonsku regulativu za projekte obnovljive energije, kao i mogućnost da se dobije sva potrebna dokumentacija.
Aleksandar Mijušković, predsednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema
– Imamo 6 gigavata zahteva, a u Crnoj Gori je maksimalni pik 600 MW. Već imamo 10 puta više zahteva nego što trošimo u piku, dolazimo do problema kako ćemo da priključimo sve – poručio je Mijušković dodajući da će do kraja godine biti završen jedan od najznačajnijih projekata, dalekovod Lastva-Pljevlja.
Potreban brži regulatorni razvoj u Jugoistočnoj Evropi
George Tsifis, menadžer za ključne klijente u oblasti fotonaponskih sistema i baterijskih skladišta energije u kompaniji Sungrow, istakao je da postoje tehnički izazovi kada se baterije povezuju na mrežu uz obnovljive izvore energije. Prvi izazov, prema njegovim rečima, ima veze sa kapacitetom mreže.
George Tsifis, menadžer za ključne klijente u oblasti fotonaponskih sistema i baterijskih skladišta energije u kompaniji Sungrow
– Nema mnogo mreža koje imaju kapacitet da efikasno vode ove sisteme. Baterije moraju da rade sinhronizovano zajedno sa vetrom i solarom i to zahteva napredne inteligentne kontrolne sisteme, koji su trenutno u razvoju. Ključni izazov ima veze sa učinkom i životnim ciklusom – istakao je Tsifis.
Prema njegovim rečima, progres u ovoj oblasti postoji u zemljama kao što su Nemačka i Velika Britanija, dok u Jugoistočnoj Evropi ima mnogo izazova.
– Ti izazovi uključuju jako duge procese izdavanja dozvola. Regulatorni razvoj u Jugoistočnoj Evropi mora brzo da uhvati korak kako bismo mogli sve da završimo – rekao je Tsifis dodajući da se analizira i kako neka rešenja, kao što je zeleni hidrogen, mogu da zamene konvencionalne baterije.
Konferencija OIE SRBIJA 2025 održana je 17. i 18. septembra u Vrdniku, u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.