Žene često preuzimaju vodeće uloge u lokalnim ekološkim pokretima i inicijativama, sklonije su da strastveno zastupaju zelene ideje, ali održivi razvoj i borba za planetu zahteva angažovanje i saradnju svih nas, bez obzira na pol – veruje Katarina Majić, senior specijalistkinja za ESG, Erste Banka Srbija.
Kao diplomirani magistar ekološke politike sa Fakulteta političkih nauka, Katarina Majić je preko dve decenije angažovana u ekološkim inicijativama, gde doprinosi na različite načine – od upravljanja do aktivnog učešća u različitim projektima ekološkog i socijalnog preduzetništva. Pokrenula je brojne ekološke akcije koje su imale veliki efekat, koristeći iskustvo stečeno tokom 19 godina rada u Narodnoj banci Srbije.
U svom trenutnom svojstvu senior specijalistkinje za ESG u Erste banci Srbija, Katarina ne samo da koordinira različite ESG inicijative vezane za operativnu i dekarbonizaciju portfolija, procenu zelene imovine, nefinansijsko izveštavanje (CSRD) i fizičke rizike, već i sprovodi ESG procene klijenata.
O svemu tome Katarina Majić govori za portal OIE Srbija, ističući da je Erste Banka, samostalno ili u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, učestvovala u finansiranju preko 530 MW iz OIE, što trenutno predstavlja preko 80% ukupnih kapaciteta OIE u Srbiji.
Naša sagovornica otkriva i da se u dugogodišnjoj karijeri nikada nije susrela sa rodnim stereotipima. Imala je, kako kaže, sreće da sve vreme radi u sredinama koje neguju i cene doprinos žena, a mladim devojkama pred kojima je tek izbor profesije savetuje da nikada ne robuju moranjima i stereotipima.
Kada i kako ste odlučili da karijeru gradite u bankarskom sektoru u kom radite više od dve decenije?
– Često su karijerni putevi, posebno sami počeci, više sticaj različitih okolnosti nego li vaš lični izbor koji bi se mogao nazvati prvim ili pravim izborom srca. Narodna banka je bila realni izbor pošto sam u njoj, nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu, počela kao pripravnik, prvo u tadašnjem Deviznom sektoru, u Platnom bilansu. Potom sam kratko radila na USAID-ovom projektu reforme finansijskog sektora, da bih se ponovo vratila u NBS, sada u Sektor za nadzor osiguranja, gde sam ostala punih 18 godina. Masterom iz ekološke politike na Fakultetu političkih nauka zapravo sam samo akademski zaokružila svoju najveću ljubav – prema ekologiji, prirodi, zaštiti životne sredine, spojivši na taj način ekonomiju i ekologiju. Time sam ujedno odredila sebi naredni stepenik u karijeri, prihvativši da pređem u privatni sektor, u Erste Banku gde pokrivam jednu za naše prilike potpuno novu – ESG oblast. Dakle reč je delom o sticaju okolnosti, delom o tome da sam, sledeći svoje želje, napravila svesnu odluku. Sada kada se osvrnem, vrlo sam zadovoljna ovim izborima, jer je svaki od njih donosio i donosi lični i profesionalni rast i napredak.
Erste Banka je nedavno nagrađena priznanjem “ESG Lider 2024 u kategoriji strategije”
Da li ste se tokom 19 godina rada u Narodnoj banci Srbije ili u bilo kom trenutku svoje karijere susretali sa rodnim stereotipima?
– Tokom čitave svoje karijere zaista sam imala izuzetnu sreću da se nikada nisam susrela sa rodnim stereotipima. Moja karijera je započela pod rukovodstvom Biljane Savić, moje prve i zauvek omiljene šefice. Na projektu USAID-a sam opet za nadređenu imala ženu – po mnogo čemu posebnu Merilin Hil. Nakon toga, dok sam radila u sektoru supervizije osiguranja, viceguvernerka je bila Mira Erić. Na kraju, 11 godina sam radila u instituciji na čijem čelu je ponovo žena, sadašnja guvernerka, Jorgovanka Tabaković. Evo, dok ovo sumiram, zaključujem da je Narodna banka Srbije možda i neplanski, ne baveći se ovim pitanjem na način kako se time danas korporacije bave, davala značaj ženama na visokim pozicijama, čineći da se nikada ne osećamo manje vrednima. Štaviše, osećala sam se posebno podržanom i poštovanom. Tokom svih ovih godina rada u NBS, rodila sam troje dece, istovremeno stalno napredujući.
U Erste Banci, gde trenutno radim, na čelu je takođe žena – predsednica Izvršnog odbora, Jasna Terzić. Erste Banka je inače poznata po tome da je odnos polova u korist žena, ne samo na nivou čitave Banke već i kada posmatramo rukovodeće pozicije. No, kada je reč o pozitivnom ličnom iskustvu koje sam imala, nevezano za svoje nadređene, verujem da je ono dobrim delom rezultat ličnog ubeđenja, stava i samopouzdanja, ali verovatno i sreće da sve vreme radim u sredinama koje neguju i cene doprinos žena, što sam sigurna da, nažalost, nije čest slučaj.
Pozicija specijalistkinje za ESG je vrlo kompleksna i izazovna
Trenutno se nalazite na funkciji senior specijalistkinje za ESG u Erste Banci Srbija. Šta ta pozicija konkretno podrazumeva?
– Pozicija je vrlo kompleksna, izazovna i, iako ponekad iscrpljujuća, mene u potpunosti ispunjava. Zajedno sa dragom koleginicom Sanjom Prvulović, koja je od skoro u mom timu, pokrivam čitav niz vrlo složenih tema, počev od izrade ESG strategije, koordinacije različitih inicijativa koje su nam spuštene sa nivoa naše matične banke iz Austrije (finansijska i operativna dekarbonizacija, CSRD direktiva, procena zelene aktive, itd), do osnivanja različitih grupa i tela koje se bave ovim oblastima i njihovim specifičnostima. U mojoj nadležnosti je i niz aktivnosti koje iz ovoga proizilaze, uključujući vođenje ESG Foruma, sačinjavanje internih akata iz ESG oblasti, procenu klijenata, vođenje dela internog portala koji se odnosi na ESG, pisanje članaka na ove teme, držanje predavanja u Banci i van nje…Da biste sve ovo radili na profesionalan način, potrebno je da se u kontinuitetu edukujete i budete dobro informisani, jer je ovo vrlo živo polje koje se menja jako brzo, posebno na međunarodnom nivou.
Prestižna nagrada koju smo ove godine osvojili – ESG Lider 2024 u kategoriji strategije, a koja je u organizaciji kompanije PwC prvi put u Srbiji dodeljena, dokaz je da smo na dobrom putu. Ovo je istovremeno priznanje ne samo za sav trud koji smo uložili, već i dokaz da, kada se stvari rade sa verom i iz srca, to mora biti prepoznato. Posebno smo ponosni jer smo prva i jedina banka kod nas koja je dobila ovu nagradu.
Erste Banka je učestvovala u finansiranju čak četiri vetroparka u Srbiji – „Kovačice“, „Krivače“, „Košave“ i „Kule“. Kojim kriterijumima se rukovodite pri izboru OIE projekata za finansiranje?
– U zemlji u kojoj je iskorišćeno samo 35 odsto ukupnog raspoloživog tehničkog potencijala obnovljivih izvora energije (OIE), u kojoj se projektna ulaganja za zelenu gradnju procenjuju na 41,2 milijarde evra, a neophodna ulaganja u zaštitu životne sredine na oko 8,5 milijardi evra, mogućnosti za finansijski sektor su ogromne. Erste Banka je uočila ove mogućnosti odavno i koristi ih dugi niz godina, zbog čega je prepoznata ne samo kao lider već i pionir u zelenoj tranziciji. Konkretno, Erste Banka je do sada finansirala preko 70 projekata iz oblasti OIE, uključujući biogasna postrojenja, vetroparkove koje ste nabrojali, kao i solarne elektrane. Samostalno ili u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, Banka je učestvovala u finansiranju preko 530 MW iz OIE, što trenutno predstavlja preko 80% ukupnih kapaciteta OIE u Srbiji. Naše kolege iz Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje, prilikom odabira projekata za ovakva finansiranja procenjuju niz različitih kriterijuma – kvalitet investicije, kvalitet projekta, biznis plan, itd.
Koje biste zelene projekte Banke još izdvojili?
– Banka je pored vetroparkova aktivna i u finansiranju solara, ali i biogasnih postrojenja. Osim toga, posebno smo ponosni na prvi zeleni kredit koji je odobren jednoj stambenoj zajednici u Srbiji. U okviru ovog pilot projekta, prepoznali smo potrebu stanara u zgradama koji teže dolaze do novca za veće zajedničke investicije. Elaborat energetske efikasnosti koji je rađen za potrebe procene opravdanosti ove investicije pokazao je da će primarna potrošnja energije biti smanjena za 48%, a emisije CO2 za čak 55%. Za ovu inicijativu usledila je prestižna zlatna EBRD nagrada za održivost, u kategoriji ekološke i društvene inovacije, koju smo dobili kao partner u programu GEFF-a, kao i Sertifikat o izvrsnosti za inovacije u oblasti zaštite životne sredine.
Na Fakultetu političkih nauka stekli ste zvanje magistra ekološke politike, a preko dve decenije angažovani ste u ekološkim inicijativama. Kakav je Vaš utisak – da li se ovim temama više bave žene, kako pokazuju razna istraživanja?
– Da, na masteru ekološke politike su definitivno koleginice bile zastupljenije, a u ekološkim inicijativama, takođe, uvek je bilo više žena. Nisam sigurna zašto je to tako. Verovatno odgovor treba tražiti u sticaju različitih faktora: socijalnih, kulturoloških, psiholoških, pa i političkih. Kada pričamo o svetu, žene su često one koje najviše osećaju posledice ekoloških problema, bilo da se radi o pristupu čistoj vodi, zagađenju ili klimatskim promenama, što ih motiviše da se aktivno uključe u rešavanje ovih pitanja. U Srbiji, žene često preuzimaju vodeće uloge u lokalnim ekološkim pokretima i inicijativama, sklonije su da strastveno zastupaju zelene ideje. Takođe, u akademskim krugovima i nevladinim organizacijama, žene su često ključni akteri u istraživanjima i promociji ekoloških politika. Možda je ova tendencija posledica većeg fokusa žena na pitanja zdravlja i dobrobiti zajednice, kao i prirodnog nagona za očuvanjem resursa za buduće generacije, a možda iznad svega naše prirodne empatije. To ne znači da muškarci nisu angažovani ili zainteresovani za ekološke teme, već samo da istraživanja, ali i praktična iskustva, pokazuju da žene mogu biti posebno motivisane i angažovane u ovom području.
Edukacija svih segmenata društva je ključna za održivi razvoj
Kako ocenjujete ekološku svest građana, a kako biznis sektora? Da li je upravo na kompanijama najveća odgovornost za rešavanje ekoloških problema?
– Generalno, čini mi se da je ekološka svest građana u porastu, ali varira u zavisnosti od toga koju starosnu grupu posmatrate (mladi, posebno deca, jako su zainteresovani za ove teme), potom zavisi od obrazovanja, socio-ekonomskog statusa, pristupa informacijama. U gradovima, gde su ljudi izloženiji zagađenjima raznih vrsta, ali su im i dostupnije informacije i kampanje o zaštiti životne sredine, svest je obično viša. U Srbiji građani su sve više svesni problema koji ih direktno ugrožavaju, poput zagađenja vazduha, vode i zemljišta…U selima, sa druge strane, možda ljudi nisu dovoljno informisani o ekološkim pitanjima, ali na žalost sve više osećaju hitnost delovanja i deluju, ne zarad ekoloških pitanja već zarad očuvanja svojih staništa, svojih života, bilo da je reč o njihovim borbama za očuvanje reka, šuma, zemljišta, domova. Najveći problem je, nažalost, i dalje onaj egzistencijalni za mnoge naše sunarodnike, pa je za njih pitanje bavljenja ekološkim temama pitanje luksuza.
Biznis sektor, pak, postaje sve svesniji svoje uloge i odgovornosti u očuvanju životne sredine. Mnoge kompanije uvode održive prakse, ne zarad kolektivne svesti, već zarad regulatornih pritisaka, zahteva potrošača, konkurencije, ili zbog prepoznavanja dugoročnih koristi održivog poslovanja. Inicijative kao što su smanjenje emisije ugljen-dioksida, prelazak na obnovljive izvore energije, održiva nabavka materijala i reciklaža – postaju sve češće. Međutim, postoji i značajan broj kompanija koje još uvek ne prepoznaju ili ne žele da prihvate svoju odgovornost prema životnoj sredini. Kada je profit prioritet nad održivošću, a ekološke prakse se usvajaju samo ako su ekonomski isplative ili ako postoji značajan pritisak javnosti i regulatora, onda se to pre ili kasnije svodi na greenwashing. Takođe imamo i onu najekstremniju grupu koju predstavljaju veliki zagađivači, a često su to istovremeno i veliki investitori, kojima je isplativije da plate sumu svih kazni za prestupe nego da investiraju kako bi svoje poslovanje uskladili sa standardima zaštite životne sredine.
Vetropark Krivača Foto: Jakov Simović
Dobitnica ste prve nagrade za najbolji istraživački rad o implementaciji Agende održivog razvoja do 2030. godine, koju dodeljuju vlade Švajcarske i Nemačke. Kako vidite ulogu žena u održivom razvoju Srbije?
– Ne vidim je drugačije nego što vidim ulogu muškaraca u ovom procesu. Održivi razvoj i borba za planetu zahteva angažovanje i saradnju svih nas, bez obzira na pol. Na tom putu je važno prepoznati da su žene često vrlo inovativne i da mogu doneti različite perspektive i pristupe rešavanju problema, što može biti ključno za inovativna i sveobuhvatna rešenja. Edukacija svih segmenata društva je ključna za održivi razvoj. Fokus takođe treba da nam budu žene u seoskim sredinama. Njihovo znanje i iskustvo su neophodni za implementaciju održivih praksi u poljoprivredi, koje mogu doprineti očuvanju biodiverziteta i na tome treba insistirati. Povećana uključenost žena u političke i ekonomske sfere nam može omogućiti kreiranje inkluzivnijeg i pravednijeg društva. Na kraju, žene su tu da inspirišu, svojom snagom i istrajnošću. Muškarci su tu da to prepoznaju i podrže. Samo zajedno možemo pobediti u zajedničkoj borbi za očuvanje našeg doma – planete koju tako postojano vekovima nemilice krunimo i trošimo. Sada je red da zastanemo i zalečimo je. Zajedno.
Zlatna EBRD nagrada za održivost
Zašto biste mladim devojkama preporučili da karijeru grade u svetu obnovljivih izvora energije?
– Mnogo je razloga – sektor obnovljivih izvora energije je jedan od najbrže rastućih na svetu. Sa sve većim globalnim fokusom na smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na održive izvore energije, potražnja za stručnjacima u ovoj oblasti će samo rasti – to znači stabilne karijerne mogućnosti i dugoročnu perspektivu. Rad u ovom sektoru omogućava direktan doprinos zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena – to je prilika da se radi na projektima koji imaju pozitivan uticaj na planetu, što je izuzetno motivišuće i ispunjavajuće. Ova oblast je u stalnom razvoju, sa brojnim inovacijama i tehnološkim napretkom, što omogućava stalno učenje i priliku da budete deo pionirskih projekata, a to može biti veoma stimulativno za one koje vole izazove i inovacije. Energetski sektor je globalan, što otvara mogućnosti za rad i saradnju sa stručnjacima širom sveta, rad na međunarodnim projektima, putovanja i razmenu iskustava sa različitim kulturama i tehnologijama. Mlade žene imaju priliku da osnaže sebe i druge, pokazujući da su sposobne da se nose sa izazovima tradicionalno muških zanimanja. Konačno, sektor obnovljivih izvora energije nudi dinamično, perspektivno i značajno polje za karijerni razvoj, koje može doneti lično zadovoljstvo, profesionalni rast, ali i pozitivan uticaj na svet u kome živimo.
Za sam kraj, da li ćete odabrati ovaj ili bilo koji drugi sektor, nije važno. Važno je da stalno radite na sebi i osluškujete svoja unutrašnja htenja. A kada u tome uspete, budite hrabre i svoje, da menjate sebe i druge, stvarate prilike i koristite ih, nikada ne robujući moranjima i stereotipima. Pravi trenutak za sve je ne onda kada nam kulturni, sociološki ili bilo koji drugi faktori to nameću. Pravi trenutak za bilo šta u životu je onaj koji vi sami odredite. Srećno!