Kompanija Clarion, već prepoznatljiv akter u sektoru obnovljivih izvora energije, gradi svoj identitet na pružanju tehnički kredibilne i finansijski relevantne ekspertize investitorima, bankama i fondovima.

U Intervjuu sa članom na portalu OIE Srbija, direktorka Clarion Owner’s Engineers Jelena Šormaz govori o ulozi kompanije na projektima vetroparkova Crni Vrh i Jasikovo, izazovima rada u kompleksnim uslovima i značaju nezavisnog tehničkog nadzora u energetskoj tranziciji Srbije.

Kompanija Clarion se relativno skoro pojavila u OIE sektoru i generalno poslovnom svetu. Kako je nastala kompanija Clarion i na kojim osnovnim delatnostima gradite svoj poslovni identitet? Koje usluge danas nudite tržištu?

— Kompanija Clarion je nastala kao odgovor na sve izraženiju potrebu tržišta za visoko specijalizovanim, inženjerski vođenim pristupom u razvoju i realizaciji projekata u sektoru obnovljivih izvora energije. Osnivački tim čine stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u elektroenergetici, razvoju projekata i upravljanju investicijama, koji su prepoznali prazninu između investitora, izvođača i regulatornog okvira.

Od samog početka, Clarion je strateški pozicioniran kao regionalni partner koji radi isključivo sa privatnim investitorima, bankama i investicionim fondovima. Naš fokus nije na razvoju projekata za sopstveni portfelj, već na pružanju nezavisne, tehnički kredibilne i finansijski relevantne ekspertize klijentima koji ulažu kapital u projekte širom regiona jugoistočne Evrope.

Naše aktivnosti se u velikoj meri oslanjaju na iskustva stečena kroz konkretne projekte u Srbiji i regionu još od 2014. godine, kada je započeo intenzivniji investicioni ciklus u sektoru obnovljivih izvora energije. Taj period je bio ključan za formiranje tržišta, ali i za sticanje praktičnih znanja kroz rad na projektima koji su često bili pionirski i organizaciono kompleksni. Upravo kroz takve projekte izgradili smo pristup koji danas primenjujemo – zasnovan na realnim iskustvima, naučenim lekcijama i razumevanju lokalnog regulatornog i operativnog okruženja.

Važno je naglasiti da naša ekspertiza ne dolazi samo iz OIE projekata, već iz šireg spektra sektora – energetike, rudarstva i industrije. U pitanju su kompleksni tehnološki sistemi, sa velikim brojem međuzavisnih faktora, koji po svojoj složenosti neretko prevazilaze same energetske objekte. Takvo iskustvo nam omogućava da projekte sagledamo celovito – od tehničkih detalja do šire industrijske logike u kojoj funkcionišu.

U tom smislu, Clarion učestvuje u projektima u različitim fazama njihovog životnog ciklusa i u različitim ulogama, u zavisnosti od potreba klijenata. U ranoj fazi razvoja, podržavamo investitore kroz tehnički i komercijalni due diligence, procenu rizika, optimizaciju dizajna i analizu priključenja na mrežu. U fazi finansiranja, sarađujemo sa bankama i fondovima kao tehnički savetnik, obezbeđujući validaciju ključnih pretpostavki projekta, CAPEX/OPEX strukture i tehničke održivosti.

Tokom faze izgradnje, preuzimamo ulogu Owner’s Engineer-a, gde vršimo nadzor nad projektovanjem, izvođenjem i usklađenošću sa ugovornim i regulatornim zahtevima, štiteći interese investitora i finansijera. U završnim fazama, uključeni smo u procese testiranja, puštanja u rad i verifikacije performansi, kao i u analize operativnih rizika.

Naš poslovni identitet se upravo gradi na toj sposobnosti da iskustvo iz kompleksnih energetskih i industrijskih sistema prevedemo u konkretnu vrednost za investitore – kroz smanjenje rizika, veću izvesnost realizacije i kvalitetnije donošenje investicionih odluka.

U sektoru obnovljivih izvora energije poznata je uloga Vaše kompanije u realizaciji VE Crni Vrh, inače člana Udruženja OIE Srbija. Koji deo posla obavljate na tom projektu, kakva iskustva nosite i šta se pokazalo kao najveći izazov?

— Na projektu izgradnje vetroparka Crni Vrh angažovani smo u ulozi tehničkog savetnika i Owner’s Engineer-a, što podrazumeva nadzor nad projektovanjem, izgradnjom i usklađenošću sa zahtevima operatora prenosnog sistema. Naš fokus je bio na obezbeđivanju da projekat ispuni sve tehničke standarde, posebno u delu priključenja na mrežu, testiranja i verifikacije performansi, uz kontinuiranu zaštitu interesa investitora tokom celog procesa realizacije.

Ono što ovaj projekat čini donekle jedinstvenim jesu uslovi na lokaciji. Vetropark Crni Vrh se realizuje na kompleksnom planinskom terenu, na nadmorskoj visini iznad 1.000 metara, gde su vremenski uslovi izrazito promenljivi – praktično je moguće imati sva četiri godišnja doba u jednom danu. Takvo okruženje značajno utiče na logistiku, dinamiku radova i samu organizaciju gradilišta.

Jedan od najvećih izazova bila je upravo koordinacija razvoja prateće infrastrukture – pristupnih puteva, transportnih koridora i platformi za montažu vetrogeneratora – koja mora biti usklađena sa fazama dopreme i instalacije opreme. U planinskim uslovima, gde vremenski prozori za rad mogu biti ograničeni, svako kašnjenje u jednoj fazi direktno utiče na ceo lanac aktivnosti.

Pored toga, značajan izazov predstavljali su i sami procesi izgradnje i montaže, koji se odvijaju u složenim vremenskim i tehničkim uslovima. Transport i instalacija velikih komponenti vetroturbina, rad na visini i potreba za preciznim izvođenjem radova zahtevaju visok nivo planiranja, koordinacije i prilagođavanja u realnom vremenu.

Ovo iskustvo je dodatno potvrdilo koliko je važno imati integrisan pristup upravljanju projektom, gde se tehnički, logistički i vremenski aspekti posmatraju kao jedinstvena celina, a ne kao odvojeni segmenti.

Kada se može očekivati početak probnog rada na vetroparku Crni Vrh?

— Probni rad na vetroparku Crni Vrh može se očekivati nakon završetka svih ključnih faza montaže i testiranja, uključujući i kompleksne grid compliance procedure. U realnim uslovima, to je faza koja često zavisi od dinamike testiranja i odobrenja od strane operatora sistema, ali okvirno se može očekivati u periodu neposredno nakon završetka tehničkog prijema i inicijalnih funkcionalnih testova.

Kada planirate početak izgradnje vetroparka Jasikovo, gde ste takođe angažovani?

— Početak izgradnje vetroparka Jasikovo zavisi pre svega od finalizacije svih dozvola, finansijskog zatvaranja i ugovornih aranžmana sa izvođačima. U ovom trenutku, projekat se nalazi u fazi pripreme, a početak radova se može očekivati nakon ispunjenja ovih ključnih preduslova, što je uobičajena dinamika za projekte ove veličine i kompleksnosti.

Dugo ste radili u Elektroprivredi Srbije. Koliko se i na koji način iskustvo iz državnog preduzeća razlikuje od rada u privatnom sektoru?

— Rad u Elektroprivredi Srbije pruža duboko razumevanje funkcionisanja elektroenergetskog sistema, regulatornog okvira i operativnih procedura, što predstavlja snažnu osnovu za dalje profesionalno delovanje. Naravno, s obzirom na veličinu kompanije, na postojanje velikog broja sektora, iskustvo zavisi I od toga u kom sektoru je ko radio. Ja sam imala sreću, da sam prvo vodila službu nabavki za Južni Banat, u tadašnjoj Elektrovojvodini, gde sam imala priliku da “kradem” i ekonomska i tehnička znanja od tadašnjeg direktora nabavki Dragana Matića, kao i od direktorke distribucije Biljane Komnenić. Nakon toga, sam prešla u Beograd u Sektor za javne nabavke Elektroprivrede i na kraju, u Sektor za ključne investicione projekte Elektroprivrede, gde sam pored nabavki velikih investicionih projekata EPS-a, ušla i u tematiku upravljanja projektima. Taj sektor jeste bio deo EPS-a ali je pod palicom, Vladimira Markovića, funkcionisao kao privatna firma, gde je sve bilo organizovano, znalo se ko šta radi i nije se ostavljalo za sutra. To mi je bila dobra osnova da prelazak u privatni sektor.

Posebno važan segment iskustva iz EPS-a se ogleda u radu na projektima koji su finansirani od strane međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka. Takvi projekti podrazumevaju primenu kompleksnih procedura i metodologija, jasno definisanih tehničkih i ugovornih standarda, kao i stroge zahteve u pogledu kontrole kvaliteta i praćenja realizacije. Finansijeri u tim procesima imaju vrlo precizno definisane kriterijume – od validacije tehničkih rešenja i CAPEX strukture, do praćenja izvođenja radova, testiranja i puštanja u rad.

U tom kontekstu, iskustva stečena na velikim infrastrukturnim i energetskim objektima u ranijem periodu predstavljaju moju ključnu prednost, jer omogućavaju razumevanje kako da se svi ti procesi integrišu u jednu funkcionalnu celinu. Upravljanje složenim projektima zahteva istovremeno razumevanje tehničkih detalja, ugovornih odnosa i zahteva finansijera, što je upravo ono što čini razliku između administrativnog i stvarno operativnog upravljanja projektom.

Dodatnu dimenziju ovom iskustvu daju i naše kolege koji su učestvovali na projektima u Evropskoj uniji, Africi i Aziji, u saradnji sa međunarodnim kreditorima i izvođačima. Ta iskustva potvrđuju da uloga Owner’s Engineer-a i Engineer-a za potrebe finansijera (Lender’s/Independent Engineer) postaje standard u realizaciji energetskih projekata, kao mehanizam za kontrolu rizika i obezbeđenje kvaliteta. Taj trend je sve vidljiviji i u našem regionu, gde investitori i finansijeri sve više insistiraju na nezavisnom tehničkom nadzoru kao ključnom elementu uspešne realizacije projekata.

Prema Vašem mišljenju, ko bi trebalo da bude nosilac energetske tranzicije u Srbiji – EPS kao nacionalni gigant ili privatne kompanije koje su brže u odlučivanju i realizaciji novih OIE kapaciteta?

— Energetska tranzicija u Srbiji je složen i višeslojan proces u kojem ne postoji jedan nosilac, već čitav niz međusobno povezanih aktera koji zajedno određuju njen tempo i kvalitet. EPS svakako ima ključnu ulogu kao nacionalni elektroenergetski sistem, posebno u delu obezbeđenja bazne proizvodnje, stabilnosti sistema i upravljanja velikim infrastrukturnim kapacitetima. Međutim, jednako važan faktor u tom procesu je i EMS, kao operator prenosnog sistema, koji ima centralnu ulogu u očuvanju energetske bezbednosti i pouzdanosti mreže, kao i u omogućavanju integracije novih OIE kapaciteta.

Istovremeno, iskustvo iz prakse pokazuje da su kreditori – banke i investicioni fondovi – podjednako važni učesnici, jer upravo oni kroz svoje zahteve, metodologije i kriterijume u velikoj meri oblikuju način na koji se projekti razvijaju i realizuju. Njihov fokus na upravljanje rizicima, tehničku validaciju i kontrolu kvaliteta često postavlja standarde koji prevazilaze lokalne regulative i podižu nivo celokupnog sektora.

Ne treba zanemariti ni tehničke i ljudske kapacitete koji ovaj proces čine mogućim. Inženjerski kadar, projektanti, izvođači i svi operativni učesnici predstavljaju temelj realizacije, jer bez adekvatnog znanja i iskustva, bez konkretnih projekata, ni kapital ni regulatorni okvir ne mogu biti efektivno implementirani na terenu.

Iz našeg iskustva na projektima u Evropskoj uniji, jasno se vidi da je privatni kapital, posebno iz industrijskih kompanija, jedan od glavnih pokretača investicija u nove proizvodne energetske kapacitete. Industrija ne ulaže samo iz razloga diversifikacije, već i iz potrebe za obezbeđenjem dugoročno stabilnog i konkurentnog izvora energije, što direktno utiče na njenu tržišnu poziciju.

Upravo kao odgovor na potrebe klijenata i partnera iz EU, Clarion je tokom prethodne godine započeo pripremne aktivnosti za primenu CBAM mehanizma, sa fokusom na zahteve industrijskih potrošača i proizvođača. CBAM će u značajnoj meri uticati na dalji razvoj energetskog sektora u Srbiji i regionu, jer uvodi novu dimenziju u odnos između energetike i industrije, posebno u kontekstu troškova ugljenika i konkurentnosti izvoza.

Složenost ovog mehanizma, kao i njegova međuzavisnost sa tržištem električne energije, industrijskom proizvodnjom i regulatornim okvirom EU, predstavlja izazov za kompanije i u Srbiji i u Evropskoj uniji. Iako su njihove uloge različite – od proizvođača, preko investitora, do kupaca energije – interesi su u velikoj meri usklađeni: obezbeđenje stabilnog, predvidivog i regulatorno usklađenog energetskog okruženja koje omogućava dugoročno planiranje i investicije.