Potrebno je jačati javno-privatni dijalog o obnovljivim izvorima energije i informisati potrošače energije da mogu postati i proizvođači i aktivni učesnici energetske tranzicije regiona na održiv način; bankarski sektor uzima sve veći zamah u finansiranju projekata energetske tranzicije; za uspešnu realizaciju projekata jedna od važnih stvari je upoznatost lokalne zajednice i dobijanje njihove podrške – neki su od zaključaka panela «Modeli, uslovi i prepreke za investiranje u sektor energetike» održanog na Samitu energetike u Trebinju.
Na panelu su učestvovali: Danijela Isailović – menadžerka Udruženja OIE Srbija, Milka Mumović – Sekretarijat Energetske zajednice, Manuela Naessl – direktorka EBRD u BiH, Maja Turković – direktorka CWP Global Srbija, Saša Šćekić – DERK, Željko Kišić – UNI CREDIT banka, Ajla Merzić – sektor razvoja EP BIH, Darko Milunović – član uprave za finansijsko poslovanje EPRS.
Vodič za razvoj i implementaciju projekata OIE u Republici Hrvatskoj predstavio je Ivan Šimić – Energo Vizija, a na temu Prepreke za investiranje u elektroenergetskom sektoru u BiH govorila je Elma Haverić, USAID EPA.
Zaključci panela su sledeći:
- Panel je prepoznao značajan izazov od 17 milijardi KM potrebnih za energetsku tranziciju u BiH i da će ispunjavanje ovog izazova zahtevati oslanjanje na sve modele – javni i privatni.
- Prepreke ostaju u jasnoći ambicija i transparentnosti mogućnosti ulaganja za privatni sektor, jasnoći balansiranja OIE, ubrzanju izdavanja dozvola i isplativosti projekata za koje je potrebna određena sigurnost i adekvatna raspodela rizika za izvođenje.
- Jačanje javno-privatnog dijaloga o obnovljivim izvorima energije pomoći će u smanjenju prepreka i biće potrebno ubrzanje donošenja zakona o OIE kako bi se uspostavio regulatorni okvir u oba entiteta BiH.
- Potrebno je nastaviti sa praksom organizacije samita u cilju razmene mišljenja, kako u zemljama regije, tako i šire, gde se na jednom mestu susreću donosioci političkih odluka, privrednici, udruženja, konsultanti i akademska zajednica, te putem medija, prenosa informacija svim potrošačima energije da mogu postati i proizvođači i aktivni učesnici energetske tranzicije regiona na održiv način.
- Zelena energija i cirkularna ekonomija u EU je činjenica koje se preslikava na region, što će u narednom periodu doneti investicioni bum koji za rezultat ima jačanje domaćih ekonomija, ispunjavanje preuzetih obaveza, te sigurniju i zdraviju budućnost svih građana.
- Bankarski sektor uzima sve veći zamah u finansiranju projekata energetske tranzicije, odnosno zelenih tehnologija težeći oporavku ekonomije na održiv način, što će domaćim vlastima pomoći ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza, kao i procesu približavanja članstvu EU.
- Ključne investicije su investicije u znanje, razvojne i istraživačke delatnosti, poznavanje tehnologija i praćenje i primenu tehničkih dostignuća. Znanje, stručnost i razumevanje procesa je jedino u stanju da uspešno sprovede energetsku tranziciju.
- Interesi svih učesnika u planiranju i sprovođenju tranzicije treba da se uzmu u obzir i traže optimalni putevi, kojim se postižu najveća sveopšta društvena dobrobit – zbir svačije koristi je najveći – Pareto optimum.
- Za uspešnu realizaciju projekata jedna od važnih stvari je upoznatost lokalne zajednice i dobijanje njihove podrške.
- Obezbediti neki vid direktnih podsticaja lokalnoj zajednici, pored indirektnih koje nastanu tokom same gradnje i eksploatacije EEO. Primer: EPBiH ima Program podrške gde je npr. za VEP asfaltirala lokalni put dužine par km.
- Potrebno je sprovoditi adekvatna ispitivanja svih segmenata u identifikaciji potencijala OIE, u skladu sa standardima, preporukama i dobrom industrijskom praksom.