U najnovijem izveštaju IPCC-a piše da ne postoji način da se globalno zagrevanje održi na 1,5 stepeni bez eliminisanja CO2 koji je već u našoj atmosferi. Malo je verovatno da će samo prirodna rešenja biti dovoljna. Tehnološka rešenja za uklanjanje CO2 moraju se radikalno nadograđivati u isto vreme. Pa zašto onda svi ne govore o uklanjanju CO2?
Jedan čovek je na misiji da to promeni. Craig Cohon, 59-godišnjak iz Kanade, udružio je snage sa globalnim pokretom mladih „ReEarth Initiative“ kako bi pokrenuo novi globalni razgovor o uklanjanju CO2.
Craig ne samo da je uložio svoj penzioni fond u rešenja za uklanjanje CO2, već hoda od Londona do Istanbula, kroz 82 naseljena mesta da bi podigao svest o ovoj temi. Usput, on hoda i razgovara sa gradonačelnicima, izvršnim direktorima, aktivistima, naučnicima i kreatorima politike o mogućnostima i izazovima uklanjanja CO2.
Ovaj kanadski preduzetnik je 3. januara krenuo iz Londona na petomesečno putovanje na kojem će pešice preći preko 4.000 km po Evropi, preko Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Belgije, Nemačke, Poljske, Češke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Srbije, Bugarske, Grčke i Turske.
U Istanbul bi trebalo da stigne 5. juna, na dan svog šezdesetog rođendana i Međunarodnog dana zaštite životne sredine. Cohon je 15. aprila prešao granicu Mađarske sa Srbijom, u Beograd je stigao 22. aprila i krenuo dalje na jugozapad, ka Bugarskoj.
Godine 2022. Craig Cohon je pokrenuo kampanju „Walk it back“ nakon što je postao prvi građanin koji je preduzeo ličnu „Doživotnu proveru ugljenika“ prema COP26 (konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama). Ovaj proces ga je doveo do molekularnih detalja izračunavanja koliko je tona CO2 emitovao tokom decenija brzog života, te je Cohon prošlog novembra uložio preko milion dolara u projekte uklanjanja CO2 – ovo je nazvao otplatom svog duga planeti Zemlji.
Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije iskoristilo je boravak Craiga Cohona u Srbiji kao odličnu priliku da napravi intervju za zvanični sajt i tako dodatno doprinese podizanju svesti o značaju dekarbonizacije:
Pre nego što počnemo sa intervjuom, čestitamo Vam na poduhvatu koji ne samo da širi svest o količini zagađenja uzrokovanog CO2, već i u ogromnoj meri podiže nivo svesti o tome koliko je važno da se svi zajedno, kao stanovnici planete Zemlje uključimo u rad na smanjenju nivoa i ublažavanju posledica nastalih usled CO2 zagađenja.
Kada ste se odlučili na ovaj poduhvat, na kakve ste reakcije naišli u svom okruženju?
Kada sam preduzeo svoju „Doživotnu proveru ugljenika“ i krenuo na putovanje od Londona do Istanbula pešice, moja porodica i svi moji prijatelji mislili su da sam potpuno poludeo, ali mislim da je uvek tako kada neko odluči da učini nešto nesvakidašnje. Verujem da ne pričamo dovoljno o ugljeniku, i da ne obraćamo pažnju na to u kojoj meri CO2 negativno utiče na naše živote. Ukoliko što pre to ne promenimo, mi bukvalno krademo zdravu životnu sredinu od budućnosti naših potomaka. Ovde se ne radi o spašavanju planete, planeta ima svoje procese samoprezervacije i regeneracije, ovde se radi o spašavanju čovečanstva.
S obzirom na to da skoro već puna četiri meseca koračate Evropom, kakav ste zaključak izveli? Mislite li da je svest stanovništva na zadovoljavajućem nivou kada je u pitanju problem CO2 zagađenja?
Mislim da svest postoji kod svih i da možemo da delujemo zajedno. Ali uveren sam da postoji veliki broj drugih problema kojima je svest stanovništva preokupirana, od energetske sigurnosti, preko problema na poslu i u porodici, do svakodnevnih životnih problema sa kojima se svaki čovek u svom danu suočava. I to je sasvim razumljivo. Shvatam da je u takvim situacijama teško da se pitanje CO2 i klimatskih promena u svakodnevnom životu prosečnog stanovnika popne na vrh dnevnog reda. To je zaključak do kojeg sam došao, ali ne mislim da bi to trebalo bilo koga da obeshrabri, čvrsto verujem da ima nade. Jer Vi i ja sada govorimo o problemu CO2 zagađenja, to je dobar početak. Srbija se kao i ostatak sveta okreće obnovljivim izvorima energije, uskoro će doći i elektromobilnost, održivo građevinarstvo i održiva poljoprivreda. Šetam kroz predivna, čudesna polja i usput razgovaram sa zemljoradnicima, u Srbiji imate odlično zemljište, i postoji puno potencijala da se Srbija održivom poljoprivredom uključi u borbu protiv CO2 zagađenja.
Učestvovali ste u diskusiji održanoj na Katedri za biologiju i ekologiju Univerziteta u Novom Sadu. Kako je diskusija protekla i o čemu se najviše govorilo? Kakvi su Vaši utisci?
Diskusija je protekla fenomenalno. Da budem iskren, govorili smo o slobodi, o predrasudama koje zapad ima prema Srbiji i njenom stanovništvu. I govorili smo o tome kako da smanjimo nivo CO2 u atmosferi. Dakle, govorili smo o tri stvari, slobodi, predrasudama o Srbiji i klimatskim promenama, tim redosledom. Studenti i mladi ljudi bili su vrlo konkretni, želeli su da dobiju rešenja, ili bar ideje kojima bi problem klimatskih promena i zagađenja ugljenikom mogao da se ublaži i na kraju reši.
Udruženje OIE Srbija, u službi očuvanja životne sredine podstiče proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora. Kakav je Vaš stav kada je u pitanju sektor obnovljivih izvora energije i da li mislite da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora dobar način rada na smanjenju količine CO2 zagađenja?
Mislim da ne postoji niko u svetu ko bi na ovo pitanje dao negativan odgovor. Iz mog ugla, mi imamo tri problema: moramo da povećamo proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, moramo da redukujemo dug ciklus ugljenika i moramo da vratimo ugljenik nazad u zemlju. Moramo da promenimo proces dobijanja čelika i betona kako bismo mogli da proizvedemo dovoljno obnovljive električne energije koja bi bila neutralna. Takođe mislim da je zarobljavanje i skladištenje ugljenika važna tranzicijska tehnologija koja bi mogla da ubrza proces dolaska do 100% električne energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Na kraju, hteli bismo da čujemo koju poruku želite da pošaljete ljudima, kako bismo mogli da sačuvamo planetu? Kao i da li smatrate da bi proizvodnja zelene energije trebalo da bude intenzivnija, da li smatrate da bi trebalo proizvoditi više električne energije iz obnovljivih izvora?
Naravno.
A ako imate vremena i energije, molim Vas naučite više o CO2 zagađenju i pokušajte da na Vaš način svoje svakodnevno funkcionisanje prilagodite borbi protiv istog. Znam da postoje drugi problemi koji su Vama lično mnogo značajniji, ali za ukupno čovečanstvo, bilo da ste iz Kanade, Srbije ili Tanzanije CO2 zagađenje je jedno od pitanja oko kojeg bi trebalo svi da se složimo i pokušamo da napravimo razliku.
Đorđe Popović
Autori fotografija: Berry Campbell i Adrian Pennick