Vetrogeneratori i solarni paneli prvi put su u 2025. godini proizveli više električne energije u EU nego fosilna goriva, prema izveštaju European Electricity Review koji je danas objavio istraživački centar Ember. Vetar i sunce su proizveli rekordnih 30% energije u EU, dok su fosilna goriva učestvovala sa 29%.
Poređenja radi, samo pet godina ranije, odnos je bio značajno na strani fosilnih goriva, koja su proizvodila 37% električne energije, dok su vetar i sunce bili zaslužni za 20%.
Istovremeno, ugalj je u 2025. godini dosegao novi istorijski minimum od 9,2%, dok je pre samo deset godina, obezbeđivao gotovo četvrtinu električne energije u EU.
– Ovaj ključni trenutak pokazuje koliko brzo EU prelazi na energetski sistem koji se zasniva na vetru i suncu – poručila je autorka izveštaja, dr Beatris Petrović: – Kako zavisnost od fosilnih goriva stvara nestabilnost na globalnoj sceni, značaj prelaska na čistu energiju je jasniji nego ikada.
Sve zemlje EU zabeležile su rast solarne proizvodnje
Kako se naglašava u izveštaju, preuzimanje vodeće uloge vetra i sunca nad fosilnim gorivima u 2025. uglavnom se može pripisati ogromnom porastu solarne energije. Solar je porastao više od petine četvrtu godinu zaredom. Proizveo je rekordnih 13% električne energije u EU u 2025, više od uglja i hidroenergije.
Ember ističe da su sve zemlje EU zabeležile rast solarne proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu. Solar je obezbedio više od petine električne energije u Mađarskoj, Grčkoj, Španiji, Holandiji i na Kipru.
– Obnovljivi izvori obezbedili su gotovo polovinu električne energije u EU (48%), dok su neuobičajeni vremenski uslovi smanjili hidroenergiju za 12%, a vetar za 2%, ali su povećali proizvodnju solarne energije. Vetar je ostao drugi po veličini izvor električne energije u EU sa 17%, nadmašivši gas – navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, vetar i sunce proizveli su više električne energije od svih fosilnih izvora u 14 od 27 zemalja EU u 2025. Tokom poslednjih pet godina, vetar i sunce su zabeležili ogroman rast (sa 20% u 2020. na 30% u 2025). Fosilna goriva su pala sa 37% na 29%, dok su hidro i nuklearna energija ostali stabilni ili blago opali.
Proizvodnja gasa porasla 8% u 2025.
Izveštaj pokazuje i da je proizvodnja gasa porasla 8% u 2025, uglavnom zbog smanjene proizvodnje hidroenergije. Ipak, gas je i dalje u dugoročnom padu u EU i u 2025. je bio 18% ispod svog poslednjeg vrhunca iz 2019. godine, dodaje se.
– Porast upotrebe gasa povećao je račun za uvoz gasa za elektroenergetski sektor EU na 32 milijarde evra u 2025, što je 16% više nego prethodne godine. Ovo je prvi porast troškova uvoza gasa za električnu energiju od energetske krize 2022, pri čemu su Italija i Nemačka platile najviše. Sati sa najvećom potrošnjom gasa izazvali su skokove cena električne energije. Prosečne cene za te sate su porasle 11% u EU u poređenju sa 2024. – ističe se u izveštaju.
U 19 zemalja EU proizvodnja uglja je ispod 5% – Istorijski minimum
S druge strane, ugalj je u 2025. godini dosegao novi istorijski minimum od 9,2%. Ember podseća da je pre samo deset godina ugalj obezbeđivao gotovo četvrtinu električne energije u EU.
Danas, u 19 zemalja EU, proizvodnja uglja je na nuli ili ispod 5%. Pad je zabeležen čak i u Nemačkoj i Poljskoj, gde je proizvodnja dostigla istorijski minimum, zaključuje Ember.
Izveštaj European Electricity Review pruža prvi sveobuhvatni pregled energetskog sistema EU u 2025. Analizira podatke o proizvodnji i potrošnji električne energije tokom cele godine za sve zemlje EU-27 kako bi se razumeo napredak regiona u prelasku sa fosilnih goriva na čistu električnu energiju.
Foto: Pixabay/Vilius Kukanauskas