Zelena energija sve snažnije oblikuje našu sadašnjost, vetroparkovi i solarne elektrane postaju ključni stubovi energetske tranzicije, dok se Srbija sve jasnije pozicionira na evropskoj mapi obnovljivih izvora. Iza tih kompleksnih projekata često stoje mladi stručnjaci koji spajaju tehničku preciznost, regulatorno znanje i viziju zelene tranzicije. O tome smo razgovarali sa Sarom Stojanović, inženjerkom u sektoru gradnje u kompaniji New Energy Solutions, koja je već učestvovala u razvoju vetroparkova i solarnih elektrana, od krovnih sistema do velikih projekata na zemlji.
U razgovoru za naš portal otkriva kako izgleda put od idejnog rešenja do građevinske dozvole, ali i zašto su hrabrost i radoznalost presudne za mlade devojke koje žele da grade karijeru u OIE sektoru.
Trenutno ste na poziciji inženjera u sektoru pripremne gradnje u kompaniji New Energy Solutions, koje su Vaše glavne odgovornosti?
– Na poziciji inženjera u sektoru gradnje (Design & Permitting Engineer) u kompaniji New Energy Solutions učestvujem u ključnim fazama razvoja projekata vetroparkova i solarnih elektrana. Radim u timu gde nam je cilj da osiguramo da svaki projekat bude tehnički ispravan, zakonski usklađen i spreman za realizaciju.
Glavne odgovornosti uključuju upravljanje dokumentacijom od rane faze do dobijanja svih neophodnih dozvola, blisku saradnju sa projektantskim kućama i urbanistima, analizu potencijalnih lokacija, komunikaciju sa nadležnim institucijama povodom ishodovanja dozvola, analiziranje prostornih ograničenja i izrada Energy Yield izveštaja.
Kako izgleda proces izrade projektno-tehničke i planske dokumentacije za vetroparkove i koje su ključne faze u pribavljanju dozvola?
– Razvoj vetroparka je slojevit i dugotrajan proces koji zahteva precizno usaglašavanje tehničkih rešenja sa prostornim okvirima i ekološkim standardima. Sve započinje detaljnom analizom lokacije i izradom planske dokumentacije, prvenstveno plana detaljne regulacije (PDR). U ovoj inicijalnoj fazi, ključno je sagledavanje uslova imaoca javnih ovlašćenja, kao i tehničkih i ekoloških ograničenja, što postavlja temelj za dalji razvoj projekta.
Nakon definisanja planskog okvira, proces prelazi u fazu konkretnog projektovanja kroz izradu Idejnog rešenja (IDR), koje je neophodno za dobijanje lokacijskih uslova. Paralelno sa tehničkom dokumentacijom, prioritet predstavljaju studije opravdanosti i procene uticaja na životnu sredinu.
Ključni korak ka realizaciji predstavlja izrada Projekta za građevinsku dozvolu (PGD), čime se integrišu svi prethodno pribavljeni uslovi i saglasnosti nadležnih institucija. Poseban segment obuhvata ishodovanje energetske dozvole i uslova za priključenje na mrežu. Ceo proces se završava dobijanjem građevinske dozvole, a njegov uspeh u velikoj meri zavisi od kontinuirane komunikacije sa nadležnim institucijama i dobre koordinacije različitih inženjerskih struka, kako bi projekat bio tehnički izvodljiv, regulatorno usklađen i investiciono siguran.
Radili ste i na krovnim solarnim elektranama i na projektima na zemlji, koje su razlike u pristupu? Koji je najizazovniji projekat na kome ste radili?
– Rad na krovnim solarnim elektranama i projektima na zemlji omogućio mi je da sagledam značajne razlike u pristupu, obimu i složenosti projekata. Kod krovnih solarnih elektrana fokus je pre svega na preciznoj statičkoj analizi postojeće konstrukcije, optimizaciji raspoloživog prostora i prilagođavanju sistema tehničkim ograničenjima objekta i postojeće infrastrukture.
Sa druge strane, projekti na zemlji, znatno su kompleksniji i zahtevaju multidisciplinarni pristup. Oni obuhvataju zemljane i infrastrukturne radove, složenije sisteme priključenja na elektroenergetsku mrežu, kao i intenzivnu koordinaciju sa lokalnim samoupravama i brojnim nadležnim institucijama, što dodatno produžava i komplikuje razvojni proces.
Kao najizazovnije izdvajam projekte u njihovoj ranoj fazi razvoja, gde je neophodno istovremeno sagledati tehničke, planske, pravne i ekološke aspekte. Imala sam priliku da asistiram na projektu izgradnje solarne elektrane snage 2.5 MW, gde je jedan od ključnih izazova bilo rešavanje nepredviđenih tehničkih prepreka na samom terenu, uz poštovanje definisanih rokova. Upravo takve situacije, koje zahtevaju pronalaženje optimalnog balansa između inženjerske izvodljivosti i regulatornih zahteva, smatram najvrednijim iskustvom u upravljanju rizicima i važnom osnovom za dalji profesionalni razvoj.
Koliko je važna tehnička due diligence analiza u razvoju OIE projekata i na koji način doprinosi sigurnosti investicija?
– Tehnički due diligence je „zdravstveni karton“ projekta. On je presudan za investitore jer identifikuje potencijalne tehničke, pravne i ekonomske rizike pre nego što se kapital uloži. Kvalitetna analiza potvrđuje realne energetske prinose, proverava ispravnost dozvola i usklađenost sa mrežnim pravilima. Time se direktno povećava bankabilnost projekta i smanjuje neizvesnost tokom eksploatacije.
Tehnička due diligence analiza je od ključnog značaja jer omogućava investitorima realan uvid u tehničku izvodljivost projekta, potencijalne rizike i ograničenja. Kroz ovu analizu se proveravaju projektna rešenja, usklađenost sa regulativom, kvalitet tehničke dokumentacije i pouzdanost procene proizvodnje električne energije. Na taj način se smanjuje rizik od nepredviđenih troškova i kašnjenja u kasnijim fazama projekta, što direktno doprinosi sigurnosti i održivosti investicije.
Kako vidite perspektivu razvoja vetroenergetike i solarne energije u Srbiji u narednim godinama?
– Ako posmatramo najnovije podatke izveštaja WindEurope i SolarPower Europe, prema kojima se očekuje instalacija čak 253 GW novih kapaciteta vetroelektrana do 2030. godine, uz svakodnevno postavljanje preko milion novih solarnih panela širom kontinenta, možemo zaključiti da se ova evropska ekspanzija direktno reflektuje i na naše tržište. Zahvaljujući svom geografskom položaju i resursima, Srbija je postala tačka interesa za investitore i sve jasnijeg pravca energetske tranzicije.
Uvođenje aukcija za kapacitete iz obnovljivih izvora već je dalo snažan podsticaj tržištu. U narednim godinama vidim intenzivniji razvoj velikih projekata, pre svega vetroparkova i solarnih elektrana na zemlji, uz dalje unapređenje regulatornog okvira i njihovu snažniju integraciju u elektroenergetski sistem.
Verujem da će važnu ulogu u narednom periodu imati razvoj skladištenja energije i unapređenje balansiranja sistema, kao i digitalizacija i jačanje prenosne i distributivne mreže, što je ključno za stabilnost i pouzdanost rada elektroenergetskog sistema.
Kao mlada inženjerka koja je već izgradila prve korake u sektoru obnovljivih izvora energije, koje savete biste dali drugim mladim devojkama koje žele da započnu i razvijaju karijeru u ovom sektoru?
– Mladim devojkama koje žele da započnu karijeru u sektoru obnovljivih izvora energije poručila bih da budu hrabre, radoznale i istrajne. Inženjerstvo u ovom sektoru nije podeljeno po polu – ono zahteva znanje, odgovornost, multidisciplinarni pristup i spremnost na učenje, a upravo su to oblasti u kojima žene često ostvaruju izuzetne rezultate.
Ne treba se plašiti ni terenskog rada, ni kompleksnih tehničkih ili administrativnih zadataka. Svaki izazov predstavlja priliku za profesionalni rast i jasnije razumevanje sopstvenih interesovanja. Važno je graditi praktično iskustvo, biti otvoren za različite projekte i ne oklevati da se postavljaju pitanja.
Posebno bih istakla značaj mentorstva i umrežavanja, kao i važnost dobre komunikacije i timskog rada. Sektor obnovljivih izvora energije nudi veliki prostor za razvoj, inovacije i lični napredak, ali i priliku da se kroz sopstveni rad direktno doprinese održivoj i energetski odgovornoj budućnosti. Najvažnije je da svaka mlada inženjerka definiše sopstvenu meru uspeha i da ka njoj ide svojim tempom, sa samopouzdanjem i jasno postavljenim ciljevima.