Od studentske radoznalosti prema hidroelektranama do vođenja projekata širom sveta, profesionalni put Andrijane Knežević, senior elektroinženjerke u kompaniji GMS Consult, oslikava kako se strast prema obnovljivim izvorima energije pretvara u karijeru koja oblikuje budućnost elektroenergetike. U razgovoru za OIE Srbija portal govori o izazovima rada u različitim kulturama, značaju modernizacije hidroelektrana za energetsku tranziciju, tehnologijama koje će obeležiti narednu deceniju i sve većoj ulozi žena inženjerki u razvoju održivih sistema.

Trenutno radite kao senior elektroinženjer u kompaniji GMS Consult doo. Šta Vas je motivisalo da se opredelite za elektroenergetiku, posebno za oblast hidroelektrana i elektroenergetskih postrojenja? 

– Još tokom studija, kroz predmet Elektrane, shvatila sam da me privlači oblast proizvodnje električne energije, a najveće interesovanje izazvale su mi upravo hidroelektrane budući da energija dobijena iz njih spada u obnovljive i održive izvore. Već tada sam znala da je to jedna od oblasti u kojoj bih mogla da se profesionalno razvijam. Kada sam dobila ponudu za posao u kompaniji koja se bavi projektovanjem i razvojem hidroelektrana i elektroenergetskih postrojenja, bez mnogo razmišljanja sam je prihvatila. Danas mogu reći da je to bila prava odluka — u potpunosti sam se pronašla u toj oblasti, a moj sadašnji posao, fokusiran na solarne i vetroelektrane, predstavlja prirodan nastavak puta i daljeg rada sa obnovljivim izvorima energije.

Radili ste na brojnim velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji, regionu, ali i u Velikoj Britaniji i na Bliskom istoku. Kako se razlikuje rad na projektima u Srbiji u odnosu na projekte u inostranstvu? 

– Pored različitih specifikacija i tehničkih propisa svake zemlje, kojima je neophodno prilagoditi se, tu je i rad sa ljudima koji dolaze iz različitih kultura, imaju drugačije navike i načine razmišljanja. To je ponekad predstavljalo izazov, posebno zbog manjka komunikacije uživo i činjenice da se većina interakcija odvija onlajn. Ipak, kao i sve drugo, i taj proces se vremenom unapređuje — čovek se prilagodi, usavrši se i takav način rada postane deo svakodnevice.

Na koji način rehabilitacija i modernizacija hidroelektrana doprinosi energetskoj tranziciji u regionu? 

– Očuvanje hidroelektrana, obnovljivih izvora energije sa upravljivom proizvodnjom, je od izuzetne važnosti za pravilan i pouzdan rad elektroenergetskog sistema, posebno u uslovima sve veće zastupljenosti vetroelektrana i solarnih elektrana.

Osim što su obnovljivi izvori energije, hidroelektrane se odlikuju visokom fleksibilnošću u svom radu i sposobnošću brzog reagovanja na nagle promene u potrošnji ili proizvodnji drugih jedinica. Upravo zbog tog brzog odziva, hidroelektrane su idealne za balansiranje sistema u realnom vremenu i za podršku integraciji vetroelektrana i solarnih elektrana.

Rehabilitacija i modernizacija hidroelektrana neguje ove izvore produžavajući im životni vek i poboljšavajući im kvalitet rada. Neminovno je da će značaj ovih jedinica u budućnosti rasti kako se u sistem integriše sve više neupravljivih obnovljivih izvora energije, tako da je od izuzetne važnosti da naše postojeće hidroelektrane budu u dobrom stanju.

Koje tehnologije ili pristupe smatrate ključnim za budućnost elektroenergetskog sektora u kontekstu klimatskih promena? 

– Elektroenergetski sektor je izuzetno složena i velika celina koja je oduvek zahtevala sveobuhvatni pristup i primenu različitih tehnologija. Obzirom da ćemo se u budućnosti sve više oslanjati na izvore energije iz vetra i Sunca, da bi se osigurao stabilan rad sistema, razvoj skladišta električne energije se nameće kao prioritetni pravac razvoja.

Reverzibilne hidroelektrane, baterijski sistemi, toplotna skladišta — to su sve tehnologije koje povećavaju fleksibilnost celokupnog sistema pa samim tim podržavaju dalju integraciju OIE. Sa druge strane, istakla bih značaj razvoja energetskih samoodrživih mikromreža koje su lokalnog karaktera i za čiji razvoj nije neophodno raditi na povećavanju balansnog kapaciteta celokupnog sistema.

Član ste i Inženjerske komore Srbije. Kako vidite elektroenergetski sektor u Srbiji i regionu za deset godina? Da li vidite prostor za veću saradnju između akademske zajednice, industrije i međunarodnih partnera? 

– Pre svega očekujem da će udeo OIE biti znatno veći u ukupnoj proizvodnji sistema. Samim tim očekujem i izgradnju dodatnih kapaciteta za balansiranje i povećanu fleksibilnost sistema.

Zaista vidim veliki prostor za saradnju između akademske zajednice, industrije i međunarodnih partnera. Akademska zajednica je nosilac inovativnih ideja i metodologija za razvoj sistema, industrija omogućava njihovo testiranje i praktičnu primenu, dok međunarodni partneri mogu doprineti celoj priči kroz finansiranje i prenos iskustva iz drugih sistema.

Svaki sektor može doprineti na autentičan način razvoju elektroenergetskog sektora u Srbiji, i njihova saradnja bi bila ključna za boljitak našeg elektroenergetskog sistema. Ja se iskreno nadam da ćemo tome u budućnosti svedočiti svi mi zajedno.

Kako vidite ulogu žena elektroenergetskih inženjera u razvoju obnovljivih izvora energije? Šta biste poručili mladim inženjerkama koje tek ulaze u svet elektroenergetike?

– Elektroenergetika je u stalnom razvoju, a oblast obnovljivih izvora energije posebno otvara prostor za kreativnost i lični pečat svakog inženjera. Iako u elektroenergetici tradicionalno dominiraju muškarci, uloga žena postaje sve vidljivija i žene inženjerke sve više učestvuju u projektovanju, planiranju, integraciji i upravljanju obnovljivim izvorima energije, doprinoseći inovacijama, većoj energetskoj efikasnosti i održivom razvoju elektroenergetskih sistema.

Važno je negovati radoznalost, okružiti se ljudima od kojih možete da učite, graditi mrežu podrške, pronaći mentore i ne oklevati da jasno i hrabro stanete iza svojih ideja. Iskoristite prilike koje vam se pružaju i obilazite terene jer upravo tamo se stiče dragoceno praktično iskustvo i gradi samopouzdanje u sopstveno znanje.