Partnerka u advokatskoj kancelariji Bojović Drašković Popović & Partners, Milica Pešterić, za energetiku u širem smislu zainteresovana je oduvek – još otkako je u školi bila polaznica istraživačke stanice „Petnica“.
Tokom studija privremeno se udaljila od energetike, stekavši zvanje diplomiranog pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali ju je prvo zaposlenje u Naftnoj industriji Srbije (NIS) dovelo nazad, kroz pravnu podršku energetici.
Tu je i danas, kao advokatica i partnerka u kancelariji Bojović Drašković Popović & Partners. Njen glavni fokus su oblasti prava energetike, ugovornog prava, kao i privrednog prava uopšte.
U oblasti privrednog prava usavršavala se na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je apsolvirala i koncept rodne ravnopravnosti. Šta je tamo naučila, kakav je položaj žena u advokaturi Srbije, zašto savetuje mladim devojkama da spoje pravo i zelenu energiju, ali i čime se rukovodi u modnom dizajnu, kojim se bavi u slobodno vreme, Milica Pešterić otkriva za portal OIE Srbija.
Da li ste, prilikom upisivanja Pravnog fakulteta, bili zainteresovani za energetiku ili je specijalizovanje za ovu oblast došlo spletom nekih drugih okolnosti?
– S obzirom na to da sam kao đak bila polaznica istraživačke stanice „Petnica“, seminar geologije, moglo bi se reći da sam za energetiku u širem smislu bila zainteresovana oduvek. Međutim, nakon „Petnice“ sam odlučila da upišem Pravni fakultet, a ne neke od inženjerskih studija koje bi me direktno povezale sa energetikom. Tokom osnovnih i master studija sam se privremeno udaljila od energetike, ali me je moje prvo zaposlenje u Naftnoj industriji Srbije (NIS) dovelo nazad, kroz pravnu podršku energetici, a tu sam, kao advokatica i partnerka, i danas.
Foto: BD2P
Kakav je položaj žena u advokaturi Srbije?
– Mislim da je dobar. Međutim, treba reći da su advokatice, uz minimalne izuzetke u slučaju kada su članice advokatskog ortačkog društva, preduzetnice. Pored neizvesnosti koju ovaj status nosi u slučaju sprečenosti za rad ili uzimanja kredita, što je karakteristično za oba pola, položaj advokatica je dodatno otežan u slučaju odsustvovanja zbog rađanja deteta, odnosno trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva.
Ako analiziramo samo korporativnu advokaturu, mogu da kažem da su advokatice isto ili slično pozicionirane kao i advokati, u smislu zarade i pozicije, tj. da uspeh zavisi od njih, a ne od podele uloga i zasluga po osnovu pola.
S obzirom na to da ste specijalizovani za pravo u energetici, da li su u tom sektoru dominantnije žene ili muškarci?
– Uzimajući u obzir samo korporativno-pravni sektor vezan za pravo energetike, uočavam malu prednost u korist kolega, ali i tendenciju porasta broja koleginica na rukovodećim pozicijama u pravu energetike.
Radili ste u kompaniji koja je evropski gigant za sektor nafte i gasa. Kakav je položaj žena u tom sektoru?
– Moj utisak, iz vremena kada sam radila kao pravnik angažovan u sektoru nafte i gasa, jeste da je broj žena zaposlenih na rukovodećim pozicijama i žena uopšte bio značajan, u svim sektorima, ne samo pravnom, a mislim da je jednakost bila dostignuta i u pogledu zarade. Žene su se „pitale“ u tom biznisu, ako smem tako da se izrazim. Što se tiče pravne funkcije, sada više nego pre, s obzirom na to da je rukovodilac funkcije – koleginica.
Usavršavali ste se na Kembridž univerzitetu u Engleskoj. Da li ste primetili razliku u odnosu na Srbiju u pogledu rodne ravnopravnosti?
– Rodna ravnopravnost nije koncept koji sam naučila u inostranstvu, već upravo u Srbiji, na različitim obukama u nevladinom sektoru, sredinom dvehiljaditih. Primena tih principa u praksi je prisutna tek sada u punom kapacitetu, gotovo dvadeset godina kasnije. Što se tiče obrazovnog sistema Engleske, a mogu da se osvrnem samo na studentski život, rodna ravnopravnost se poštuje i o tome se vodi računa u svim aspektima organizacije studiranja, od prijema na fakultet pa nadalje. Mizogino ponašanje, seksistički komentari i bilo koji omalovažavajući odnos prema koleginicama je, ako ne iskorenjen, a onda na nivou neprijatnog izuzetka i strogo društveno i formalno sankcionisan, a predstavlja i reputacioni rizik. Napomenula bih jedino da je potrebno da se studentkinje više motivišu za upis STEM (science-technology-engineering-mathematics) studija, kako bi se i u ovim akademskim oblastima postigla ravnopravnost polova.
Ceremonija diplomiranja na Kembridžu Foto: Privatna arhiva
Koliko ste zadovoljni regulatornim okvirom u oblasti OIE u Srbiji? Da li vidite prostor za unapređenje?
– Nakon godina pravne nesigurnosti i blokade projekata iz OIE, od 2021. godine naovamo možemo reći da su učinjeni značajni koraci u ovoj oblasti. Očigledno se temeljno radi na regulativi u oblasti OIE, i mada se i greši ( a ko radi taj i greši), ipak pozitivno ocenjujem napredak u razvoju regulative u oblasti OIE.
Prostora za unapređenje uvek ima i smatram da investitori kao zainteresovane strane, uvek na vreme ukažu na potrebe izmena propisa u čemu aktivno i učestvuju.
Moje očekivanje je da se uspostavi dugoročna stabilnost i predvidivost regulativnog okvira, odnosno da se obezbedi povoljna investiciona klima na održiv i ekološki prihvatljiv način.
U koje OIE projekte ste trenutno uključeni?
– Uključeni smo u više projekata iz oblasti OIE, ali bismo posebno istakli saradnju sa CWP-om na njihovim projektima u Republici Srbiji.
Da li savetujete mladim pravnicama da prve poslove traže u sektoru zelene energije i održivog razvoja?
– Apsolutno. Bavljenje pravom je generalno perspektivno, ali kombinovano sa nečim toliko atraktivnim i neophodnim kao što je zelena energija, predstavlja svakako pun pogodak.
46. Belgrade Fashion Week Foto: Đorđe Tomić
U slobodno vreme bavite se modnim dizajnom, a učestvovali ste na Nedeljama mode u Beogradu i Torinu. Kakav je Vaš odnos prema modi, i sa aspekta kupca i dizajnera?
– Osnovni pristup i sa aspekta kupca i dizajnera, i iz ugla održivosti, a i dobrog stila, morao bi biti „manje je više“ (the less is more). Pod ovim pre svega mislim na proizvodnju (izradu) i kupovinu odevnih predmeta od kvalitetnih materijala koji se duže čuvaju i nose, a ne odbacuju lako, a poželjno i prerađenih ili recikliranih od starijih odevnih predmeta. Takođe, nerobovanje trendu i okretanje vintage ili second hand konceptu.