Postoje izazovi na poslu sa kojima se posebno žene susreću

Samoinicijativa, samostalnost, samokritičnost – samo su neke od osobine koje krase Nikolinu Janković, i koje joj, uz efikasnost i odgovornost, pomažu da gradi karijeru u inženjerskom svetu. Upravo ovo su veštine i vrednosti koje će, primećuje u razgovoru za portal OIE Srbija, svaku devojku da upute na uspeh i napredak.

Master inženjerka arhitekture i senior BIM koordinatorka u kompaniji Mott MacDonald ističe da ni tokom školovanja, ni u karijeri, niko nije mogao da joj kaže da ono što želi da ostvari nije moguće. Za naš portal otkriva kako izgleda rad na OIE projektima iz ugla arhitekte, koliko je važna primena novih tehnologija, kao i da Srbija od 2028. godine uvodi BIM tehnologiju, odnosno digitalizaciju u građevinskoj industriji. 

Ne krije da se često dešavalo da je jedina žena na projektnom sastanku, ali to, kako kaže, samo govori u prilog tome da uvek ima mesta za one koji streme novim znanjima i pokretanju važnih pitanja. Jedno od njih je blagostanje na poslu, čime se volonterski bavi u ulozi Wellbeing Champion-a, u kojoj je kolegama na raspolaganju oko predloga unapređenja radnog okruženja i procesa.

eCAADe radionica – od 3d modela do makete

Kako ste odlučili da studirate arhitekturu, a kada ste se zainteresovali za OIE sektor?

– Arhitektura je više odabrala mene jer sam se oduvek isticala kreativnim razmišljanjem van postavljenih granica, a bila sam dovoljno motivisana da inženjerskim pristupom ono što zamislim pretvorim u delo. Nakon završenih osnovnih studija arhitekture odabrala sam smer Arhitektonsko konstrukterstvo na master studijama. Kako prima samo 15 studenata, a zahtevniji je po obimu časova od svih drugih ponuđenih smerova i predstavlja, pored projektovanja, spoj znanja konstrukcije, materijala i inovativnih tehnologija pojavljuje se kao najsveobuhvatniji i najizazovniji smer. Ono što ga takođe ističe je kontakt sa OIE sektorom, a veoma je jasno da budućnost leži u tome da energiju dobijamo na čist način.

Bila sam deo drugog ciklusa NELT edukativnog i mentorskog programa koji kroz interdisciplinarnost obrazovanja i promišljanje savremenih koncepata priprema mlade za njihov budući profesionalni razvoj. Od ekonomije i preduzetništva, preko kritičke teorije, aktivizma i kulturnog menadžmenta do dizajna i novih tehnologija, polaznici prolaze kroz jedinstveno iskustvo saradnje i saznanja, kao važan segment u obrazovanju mladih jer podstiče timski rad i direktno iskustvo intersektorske saradnje, što potvrđuje da je i u Srbiji mladim, kreativnim, ambicioznim i talentovanim umovima moguće otvoriti prostor za inersektorske saradnje i profesionalno samoostvarenje, u šta spada i OIE sektor.

NELT edukativni program – interdisciplinarna saradnja

Da li ste se tokom školovanja ili karijere susretali sa rodnim stereotipima?

– Iz mog iskustva, a možda je do mog stava i pristupa, niko nije mogao da mi kaže da ono što želim da ostvarim nije moguće. Jasno je da se ni od koga ne očekuje da bude ekspert ukoliko se uključuje u novu temu, tako da je motivacija ustvari bitna vodilja na putu ka uspehu. Mogu da kažem da se dešavalo da umesto pohvale mog rada i doprinosa projektu, moja energija i entuzijazam upadnu u prvi plan, ali tada treba reagovati na pravi način – skrenuti pažnju da je rad ono za šta dolazimo do zasluga i što nam donosi dalje prilike. Vrlo često se dešavalo da sam jedina žena na projektnom sastanku, ali to samo govori u prilog tome da uvek ima mesta za one koji streme novim znanjima i pokretanju važnih pitanja. Jedna od stavki je i rodno senzitivan jezik, koji nije često u upotrebi, gde Rečnik Matice srpske kaže da je arhitektkinja ili arhitektica – žena arhitekta.

Kako Mott MacDonald kao kompanija izrazito podržava žene u njihovom napredovanju, bila sam pozvana da u okviru segmenta o jednakosti, inkluziji i različitostima budem deo diskusije o strategijama za rodnu ravnopravnost, čime se podiže svest o ovoj temi.

Polaznik sam internog programa za žene buduće lidere, gde se kroz seriju virtuelnih radionica podržavaju talentovane žene da izgrade svoju reputaciju, ostvare svoj potencijal i donesu najbolju verziju sebe u okruženje u kojem treba da usmeravaju druge svojim primerom.

Četiri godine proveli ste u Energoprojekt Entelu gde ste, između ostalog, radili i na vetroparku Bašaid. Kako izgleda rad na OIE projektima iz ugla arhitektice?

– Jedna jako značajna činjenica je da idejno rešenje zgrada svih kategorija i inženjerskih objekata kreće Projektom arhitekture. Samim tim arhitekta mora da ima uvid u potencijalne zone opreme, konstrukcije i instalacija, kao i samu obuhvatnu površinu projekta, kako bi isprojektovao inženjerske objekte koji zadovoljavaju funkciju.

Kada se sagleda tema vetroparka Bašaid situaciono rešenje pozicija vetrogeneratora i sve konekcije koje vode do pripadajuće trafostanice su bile izazov za definisanje vetrogeneratorskog polja, ali svaki poduhvat je rešiv.

Iako najmlađi član tima, bila sam zadužena za upotrebu novih tehnologija i implementaciju BIM-a, sagledavanje i rešavanje problema, kao i dobijanje tačnih i ažuriranih podataka iz modela, a sve to sada postaje nezamenljiv standard.

Šta podrazumeva pozicija senior BIM koordinatora koju obavljate u Mott MacDonald?

– Prethodno radno iskustvo me dovodi u poziciju da promocija i sagledavanje primene BIM-a budu nešto u čemu vidim najveći lični doprinos i nove prilike za usavršavanje. Za samo upravljanje projektima uz BIM imam licencu po ISO 19650 standardu, gde je najvažnija premisa da prava osoba ima pravu informaciju u pravo vreme. Ceo ovaj proces sagledava najbolji mogući pristup informacijama u vezi projekta kroz koordinisane 3d modele svih struka. Zanimljiv podatak je da Srbija od 2028. godine uvodi BIM tehnologiju, odnosno digitalizaciju u građevinskoj industriji, kao obavezu za projektovanje i upravljanje projektima određenih vrsta, a gde udruženje BIM Srbija i Privredna komora Srbije (Udruženje za građevinsku industriju – sekcija za BIM tehnologije), i njihove radne grupe imaju veliki značaj i kroz konferencije na temu BIM-a podižu svest stručne javnosti.

Radili ste na projektu vetroparka na moru u Južnoj Koreji, kao i u Velikoj Britaniji na Eastern Green Link 2 koji treba značajno da poveća kapacitet ove zemlje za isporuku čiste obnovljive energije. Razlikuju li se OIE projekti u inostranstvu i kod nas?

– Velika razlika je u tome što Južna Koreja i Velika Britanija imaju pristup otvorenom vodenom prostranstvu, a koje su dobro isplanirali za upotrebu sa aspekta iskorišćenja snage vetra u svrhu dobijanja čiste energije. Samim tim neophodno je povećati kapacitete energetske mreže na kopnu koja sada treba da uvede u sistem ovu čistu energiju. Vlade ovih država su posvećene povećanju upotrebe obnovljive energije i imaju ciljeve da postignu neto nultu emisiju gasova staklene bašte do 2045. godine u Škotskoj i 2050. godine u Engleskoj i Južnoj Koreji.

Na projektu vetroparka na moru u Južnoj Koreji se prvi put susrećem sa potrebom projektovanja trafostanice na vodi, gde su iskorišćenje prostora, balansiranje težina i bezbednost na prvom mestu. Projekat EGL2 treba značajno da poveća kapacitet Velike Britanije za isporuku čiste obnovljive energije, transport ove energije do oko dva miliona domova i poboljša sposobnosti električne mreže između Škotske i Engleske, te se ovde radi o HVDC konventorskim postrojenjima, 436 km podmorskog kabla i 69 km kopnenog kabla, sa čime sam ponovo prvi put došla u dodir.

Vetropark i trafostanica na moru u Južnoj Koreji

Kao Wellbeing Champion bavite se blagostanjem kolega na poslu. Šta je, iz Vašeg iskustva, neophodno za blagostanje na poslu, pogotovo kada su u pitanju žene na kojima je veći teret usklađivanja privatnog života i karijere?

– Pored angažovanja na projektima, volonterski sam u ulozi Wellbeing Champion-a, te sam svim kolegama na raspolaganju oko predloga unapređenja radnog okruženja i procesa. Zaista želim da pomognem u pokretanju pozitivnih kulturnih promena, podizanju svesti i osnaživanju načina razmišljanja o blagostanju na poslu.

Kako je ovogodišnja tema koju je postavila Svetska federacija za mentalno zdravlje mentalno zdravlje na radnom mestu, za dobrobit ljudi, organizacija i zajednica, mogu da potvrdim da, kada su u pitanju žene, dolazimo do ražličitih izazova sa kojima se posebno one susreću, ali je jednako važno da sistem podrške to prepoznaje i stoji im na raspolaganju.

Po mom mišljenju, čista neophodnost je psihološka sigurnost – to znači da se osećate slobodno da izražavate mišljenja bez straha od negativnih posledica. Trudim se da podržim Mott MacDonald kao kompaniju koja neguje okruženje u kome se ljudi osećaju podstaknutim da dele kreativne ideje bez straha od osude.

Šta biste savetovali devojkama? Koje veštine treba da razvijaju kako bi gradile karijeru u oblasti inženjerstva?

– Jako zanimljivo polazište kaže: Da nisi spremna, ne bi imala priliku, a da nisi sposobna, ne bi imala želju. Par reči koje mene opisuju a počinju sa samo, a sve su sem samo – samoinicijativa, samostalnost, samokritičnost i par onih koje nemaju samo, a ništa manje nisu bitne – efikasnost i odgovornost. Tu spada ceo skup veština i vrednosti koje će svaku devojku da upute na uspeh i napredak.