OIE Srbija je poslovna asocijacija za obnovljive izvore energije u Srbiji osnovana u februaru 2021. godine. Osnovana je uz podršku Europske banke za obnovu i razvoj s ciljem da poveže kompanije koje rade u ovom sektoru, unapredi javni i privatni dijalog, učestvuje u kreiranju regulative, kao i da promoviše zelenu energiju. Usko sarađuju sa OIE Hrvatska i žele doprineti rešavanju gorućih problema, ne samo u regionu nego i globalno, korišćenju obnovljivih izvora energije što se u pandemiji pokazalo ključnim.
,,Ideju je stvorila realna potreba za formiranjem takvog udruženja, odnosno svest da je zelena energija budućnost i da je energetskoj tranziciji potrebna podrška kako bi se što lakše i brže sprovela, a građanima osiguralo pravovremeno informisanje o značaju obnovljivih izvora energije. OIE Hrvatska je za nas primer dobre poslovne asocijacije na koji smo se ugledali prilikom osnivanja. Imamo podršku od kolega iz Hrvatske i trudimo se da ovu našu zelenu priču proširimo na region”, kaže Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija, koja je s kolegom Milošem Colićem razvijala ideju o OIE Srbija, da bi je zatim doveli do koncepta projekta i predložili kompanijama budućim osnivačima (vetroparkovi Čibuk 1, Kovačica i Alibunar).
,,Pandemija Covid-19 ubrzala je realizaciju ove ideje. Za vreme vanrednog stanja suspendovan je Ugovor o otkupu električne energije. Proizvođači zelene energije ostali su bez podsticajnih cena i kako smo svi bili u istom problemu, počeli smo intenzivno dogovarati zajednički stav prema državi, međunarodnim finansijskim institucijama i smišljati šta ćemo dalje. Tu se stvorila svest da je potrebno Udruženje, a EBRD koji je finansirao najveće zelene projekte u Srbiji, ponudio je partnerstvo što smo vrlo rado prihvatili”, pojašnjava Danijela Isailović.
Osnivači OIE Srbija su najveći proizvođači zelene energije u Srbiji, kompanije vlasnici najvećih vetroparkova Čibuk 1, Kovačica i Alibunar, a koje su osnovali svetski energetski giganti iz UAE, Izraela, Finske, Belgije i Nemačke.
Osnivači OIE Srbije uložili su više od 600 miliona evra da bi izgradili vetroelektrane ukupne snage 312 MW i nastavili investirati u Srbiju razvojem novih projekata. Prvi partner bio je EBRD sa kojim je nastavljena saradnja.
Sarađuju i s drugim institucijama, bankama, ambasadama, međunarodnim organizacijama, te su otvoreni za svaku saradnju koja vodi povećanju svesti o značaju zelene energije i ubrzanju energetske tranzicije.
,,Osnivanje je izazvalo veliku pažnju i pozitivne reakcije. Od tri člana, došli smo vrlo brzo do 15 redovnih i devet pridruženih članova, kao i jednog počasnog. Naši članovi proizvode više od 90 posto zelene energije u Srbiji, odnosno oko 3 GW. Imamo potpisan Sporazum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a JP Elektroprivreda Srbije je isto naš član. Članovi smo WindEurope, prisutni smo na svim važnim događajima kao govornici i panelisti. Naša konferencija OIE Srbija 2021 bila je regionalni top događaj. Reakcije su impresivne, imamo puno upita za članstvo, poziva za saradnju. Svi koji su napravili barem jedan zeleni kilovat u karijeri ili učestvovali na velikim projektima čestitaju i žele saradnju”, kaže menadžerka Danijela Isailović.
Pandemija je pokazala koliko su obnovljivi izvori energije bitni. Koliko ih Srbija koristi?
Srbija je zemlja hidropotencijala i trećinu svoje električne energije dobija iz vode, pre svega zahvaljujući velikim hidrocentralama koje su stare nekoliko decenija. Postoji značajan potencijal iz energije vetra, kao i solara koji sada doživljava ekspanziju. Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije je uveo model ,,Prozjumera”, proizvođač-kupac, što daje mogućnost građanima i privredi da se opredele za proizvodnju solarne energije za svoje potrebe.
Imamo i velike potencijale u biomasi, kao i veliki broj bioelektrana u razvoju. Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020. godine proizvodila 26,3 posto energije iz OIE što je blizu 27 posto, kao targeta koji nam je postavila Energetska zajednica – kaže i dodaje kako je novi Zakon o obnovljivim izvorima energije doneo veliki interes investitora što je dobro.
Uz to događa se hiperprodukcija projekata, serijska proizvodnja, gde kvantitet ubija kvalitet, što nas dovodi u situaciji da sve stane i da se totalno ugrozi izgradnja projekata. Naime, u Srbiji trenutno postoje zahtevi za 13 GW projekata, a naša ukupna proizvodnja, iz svih izvora, uz dominantni ugalj, je 7,8 GW.
Brojni zahtevi, od kojih mnogi nerealni i neodrživi zatrpali su prenosni sistem. Definitivno će država morati nešto da preduzme kako bi se napravila selekciju između realnih I nerealnih projekata. U Hrvatskoj je bila slična situacija koja je rešena uvođenjem mehanizma energetskog odobrenja. Verujem da se u Srbiji to isto može rešiti uvođenjem bankarske garancije ili polaganjem novčanog depozita za mesto na mreži. Tada će se jasno videti ko je ozbiljan investitor.
Kakva je paralela OIE Srbije sa Hrvatskom i svetom?
Do pre nekoliko godina, Srbija je zaostajala bar deceniju u razvoju OIE za Hrvatskom. Dok su se u Hrvatskoj otvarali vetroparkovi, u Srbiji smo imali najave i čekanje. Zatim je kod nas, 2016. godine donet moderan Zakon o energetici koji je omogućio izgradnju svih velikih vetroparkova.
Za samo tri godine izgrađeno je skoro 400 MW kapaciteta vetroparkova, te smo se približili Hrvatskoj i bili regionalni lider. Onda je u Hrvatskoj krenuo jedan novi krug koji je uslovljavao investicije. Zatim je i kod nas donet Zakon o obnovljivim izvorima energije, na čiju implementaciju, u vidu aukcija čekamo, dok je u Hrvatskoj u toku aukcijski tender.
Znači, negde smo korak iza Hrvatske, dok smo u regionu među liderima. S obzirom na to da spominjemo Hrvatsku, osim dobre saradnje sa OIE Hrvatska, moram reći da su kompanije iz Hrvatske poput Fraktala i Zagrebtransa vrlo prisutne u Srbiji na vrlo značajnim projektima što ukazuje na odličnu saradnju između Hrvatske i Srbije u sektoru zelene energije.
Što se tiče Evrope, ako pogledamo ukupni udeo od 26,3 posto odlično stojimo, ali ako računamo moderna postrojenja poput vetroparkova i solarnih elektrana, treba nam realizacija novih projekata, i to ne da bismo se upoređivali s drugima nego da bismo išli ka klimatskoj neutralnosti i osigurali sebi nove izvore snabdevanja energijom i energetsku nezavisnost.
Teško je upoređivati se sa drugim državama van regiona jer nemamo svi iste prirodne resurse. Ali kako je nama u Srbiji, pa i Hrvatskoj, Nemačka ekonomski uzor, onda možemo reći da smo daleko od našeg privrednog idola koji više od 50 energije dobija iz OIE, koji priprema Zakon o vetru i koji će 2035. godine koristiti samo čistu energiju. Ali bar znamo čemu možemo težiti.
U Srbiji trenutno postoji 8 vetroelektrana kojima je ukupna vrednost veća od 800 miliona evra. Najmanja ima svega 0,5 MW i postavljena je 2012. godine u Tutinu, dok najveća ima kapacitet 156 MW. Osim te najmanje, sve su u Vojvodini.
Elektrane rade u skladu sa očekivanjima, u podsticajnom su sistemu, otplaćuju kredite međunarodnim finansijskim institucijama i komercijalnim bankama. S obzirom na to da su svi investitori započeli razvoj novih projekata, onda je jasno da izgrađene elektrane dobro rade i da su investitori zadovoljni.
Kako Srbija stoji po pitanju Zakona o klimatskim promenama?
Zakon o klimatskim promenama donet je u martu 2021. godine, mesec dana pre Zakona o obnovljivim izvorima energije. Rok za donošenje 23 podzakonska akta istekao je nedavno i koliko je nama poznato nisu svi doneti, te ne možemo govoriti o punoj implementaciji.
Zakon je još 2018. godine bio u javnoj raspravi i misterija je zašto je čekao tri godine na usvajanje. Ali, svakako je dobro da je usvojen, to je korak ka realizaciji ispunjavanja ciljeva Pariškog klimatskog sporazuma. Predstoji nam mnogo posla do ugljenične neutralnosti, a zelena energija tu može najviše doprineti.
Zašto je Beograd već neko vreme na vrhu nepopularne liste najzagađenijih gradova na svetu. Šta se radi po tom pitanju?
Ta činjenica sve nas jako boli zbog toga što živimo u sredini gde je rak pluća vrlo česta bolest, ali i zbog negativnog marketinga koji Beograd kao top turistička destinacija dobija zbog tih crnih lista. Postoje razna objašnjenja, lično smatram da je uzrok prenaseljenost koja je znatno povećala broj automobila i intenzitet saobraćaja.
U ispunjavanju obaveza prema Energetskoj zajednici podbacili smo jedino u sektoru saobraćaja, dok smo u sektoru toplotne i električne energije jako dobri. Rešenje vidim u povećanju broja električnih vozila, širenju mreže punjača koji će napajati vozila idealno zelenom energijom.
Takođe, obavezna upotreba biogoriva je dobra mera. Naravno, smanjenje upotrebe fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije je ona mera koja će osigurati čist vazduh i zdravu životnu sredinu, ali to je dug proces.
Osim termoelektrana, zagađenju prilično doprinose individualna ložišta na ugalj i drva u domaćinstvima, kao i bahatost pojedinaca da spaljuju sve i svašta na otvorenim površinama. Mislim da postoje pomaci u rešavanju ovih problema, ali proći će godine dok se ne vide efekti.
Planovi su veliki – već ste počeli sa organizacijom konferencije OIE Srbija 2022 koja će se održati 15. septembra u hotelu Metropol u Beogradu. Prošle godine okupili ste top menadžment EBRD, WindEurope i Energetsku zajednicu.
Već nam je puno kolega iz Hrvatske potvrdilo dolazak. Takođe, naš plan je da pokušamo uveriti predstavnike vlasti u Srbiji da je maksimalna cena od 56 eura za MW za vetar preniska i da ih zamolimo da je revidiraju. Poređenja radi, u Hrvatskoj je ta cena deset posto veća na tenderu koji je u toku.
Takođe, pokušaćemo da pomognemo da se sekundarna regulativa završi i aukcije raspišu bez bojazni da propadnu. U planu nam je niz edukativnih aktivnosti, rad sa studentima, okrugli stolovi, paneli… I naravno, učestvovanje na Danima dobrog vjetra u Dubrovniku gde sam od kolega iz OIE Hrvatska dobila poziv da budem jedan od panelista.
Zelena ženska mreža ukazuje da su energetika i energija – ključne stvari za čovečanstvo – ženskog roda.
Zelena ženska mreža je, uz Pravni tim, Inženjerski forum i RES mlade lidere, jedno od četiri interna tela Udruženja OIE Srbija. Okuplja sve dame koje rade u kompanijama članicama sa ciljem da ukažu da su i energetika i energija ženskog roda. Do sada su učestvovale na nekoliko konferencija i organizovale panel na kojem se raspravljalo o statusu žena u sektoru zelene energije. Planiraju intenzivnu kampanju u narednih godinu, dve kako bi usmerile devojke da se obrazuju za poslove u OIE sektoru.
*Link do originalnog teksta možete naći ovde.