Kako će izgledati najzeleniji BMW objekat u Evropi, može li se Zapadni Balkan dekarbonizovati, a da ne žrtvuje ekonomski rast, kada će baterije za električna vozila moći da traju 2000 kilometara – samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na panelu „E-mobility i održivi razvoj u saobraćaju: Održivi razvoj kao bazični princip rada odgovorne industrije“ održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku.
Moderatorka panela bila je Tamara Bulok, direktorka za korporativne poslove za Evropu i Ameriku Tetra Paka, dok su učestvovali Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Grupe, Nikolas Markije, regionalni direktor za Zapadni Balkan IFC, Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija i Siniša Janjušević, generalni direktor za Srbiju Interenergo.
Panelisti su zaključili da je Srbija i dalje na začelju Evrope kad je reč o kupovini električnih automobila, a preduslov za razvoj ovog tržišta je infrastruktura koja je sa tri punjača na 100.000 stanovnika nedovoljno razvijena.
Panel je održan pod pokroviteljstvom IFC Grupacije Svetske banke, najveće globalne razvojne institucije fokusirane na privatni sektor tržišta u razvoju.
Kompanije koje izvoze u EU treba da obrate pažnju na ESG
Nikolas Markije, regionalni direktor za Zapadni Balkan IFC, podsetio je da je Međunarodna finansijska korporacija (IFC) pokrenula pilot projekat Eko-industrijskih parkova u pet gradova Zapadnog Balkana, čiji je cilj dekarbonizacija i poboljšanje efikasnosti resursa.
– Kragujevac je jedan od njih. Zapadni Balkan ima korist od „nearshoring“ trenda. Prednost Srbije i Zapadnog Balkana je da ste blizu EU i da imate fondove koje možete da iskoristite. Veliki je progres u regionu, ali ne ide se dovoljno brzo, u zelenoj ekonomiji su poslovi budućnosti za građane Srbije, fabrike, proizvođače – istakao je Markije.
Nikolas Markije, regionalni direktor za Zapadni Balkan IFC
On je podsetio da EU pojačava propise u ESG segmentu i da je ključno da kompanije koje izvoze obrate pažnju na ove kriterijume. A, kako je napomenuo, 60% izvoza regiona je u EU. Prema njegovim rečima, ekonomski rast je i dalje u korelaciji sa povećanim emisijama i to treba promeniti.
– Prema izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, moguće je doći do net zero do 2050. godine, a da ne žrtvujemo rast. Potrebno je investirati 32 mlrd EUR godišnje u klimatsku tranziciju, to je 2% BDP regije – istakao je Markije dodajući da 85% investicija treba da dođe iz privatnog sektora, dok u regionu dominiraju državne kompanije.
Šta su Eko-industrijski parkovi?
Projekat Eko-industrijski parkovi (EIP) na Zapadnom Balkanu je zajednički napor Evropske komisije, Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i industrijskih parkova odabranih kao EIP pilot-projekti. Ova saradnja je deo šireg ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan 2021-2027, koji odražava posvećenost podsticanju održivog razvoja, regionalne saradnje i aspiracija regiona za evropske integracije.
Projekat ima za cilj da pokrene implementaciju EIP koncepta u pet pilot-projekata EIP-a na Zapadnom Balkanu, pomažući zaštiti životne sredine i podstičući šire nacionalne reforme u vezi sa industrijskom dekarbonizacijom. Ovaj inovativni pristup industrijskom razvoju integriše društvena, ekonomska i ekološka razmatranja u planiranje, upravljanje i aktivnosti parka, usklađujući se sa principima održivosti i industrijske dekarbonizacije. U tu svrhu, IFC namerava da pruži tehničku podršku menadžmentu odabranih industrijskih parkova u razvoju kapaciteta za pružanje zajedničkih usluga svojim stanarima i da poboljša sposobnosti kompanija unutar parka da ispune preduslove i operativne standarde eko-industrijskih parkova.
Trenutno se finalizira ugovor o saradnji sa Mind Parkom u Kragujevcu kao jednim od pilot-projekata Eko-industrijskih parkova. Takođe je u procesu sklapanje sporazuma o saradnji sa nekoliko drugih operatera i investitora industrijskih parkova kako bi ušli u projekat kao pilot-projekti eko-industrijskih parkova, uključujući i greenfield projekte, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Crnoj Gori.
Dodatni fokus projekta je na procesu reformi kako bi se olakšalo šire usvajanje koncepta eko-industrijskog parka u saradnji sa predstavnicima države. Nedostatak odgovarajućih regulatornih i političkih okvira otežava svakodnevno poslovanje operatera industrijskih parkova, podrivajući puni potencijal industrijskih parkova da podrže ukupni ekonomski razvoj i pozitivne efekte prelivanja na širu ekonomiju. Stoga, u saradnji sa državnim zainteresovanim stranama, IFC namerava da pruži tehničku pomoć u podršci regulatornim i političkim reformama kako bi se poboljšalo poslovno okruženje industrijskih parkova i uvećali pozitivni efekti eko-industrijskih parkova na širu ekonomiju.
Udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji 1,5%
Generalna direktorka Delta Auto Grupe Aleksandra Đurđević prisetila se da je prvi električni BMW uvezen pre 7-8 godina i reakcije su bile „kao da smo leteći automobil doveli“. Danas je udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji 1,5%, dok je u Evropi 13%.
– Tema je globalno vrlo aktuelna, a mi jesmo na začelju Evrope. Trend je da drugi automobil u domaćinstvu bude električni. On je zabavan, startan, zanimljiv za vožnju – istakla je Đurđević.
Miloš Colić i Aleksandra Đurđević
Prema njenim rečima, prvi stub neophodan za razvoj električnih automobila je infrastruktura. I u Evropi je, kako kaže, prisutan strah da vozilo neće imati dovoljno energije da stigne do planirane destinacije.
– Pričali smo sa ministrom infrastrukture, do kraja godine je najavljeno 30 punjača za električne automobile na putnim pravcima Srbije. Do sada smo bili na tri punjača na 100.000 stanovnika što je malo – upozorila je Đurđević.
Ona je istakla i značaj subvencija za koje je, kaže, potrebno da imaju veći kontinuitet i da se tačno zna koliko je sredstava za njih namenjeno, da bi kupci mogli da planiraju kupovinu, a uvoznici da ne ostaju sa vozilima na lageru.
– Proizvodnja ovih vozila je skuplja, potrebno je vreme. I uvoznici moraju dosta da investiraju, održavanje vozila drugačije je od klasičnih. Priča se o baterijama koje će trajati 2000 km koje su „game changer“ za industriju, ali to još nije realnost – naglasila je Đurđević.
Ona je pomenula i da kompanija gradi multi-brend auto moto salon od 17.000 m2 na Novom Beogradu baziran na principima održivosti. U gradnji se koristi materijal dobijen reciklažom tri objekta, a biće instalirani i solarni paneli koji će godišnje proizvoditi 130.000 kWh električne energije, dok proces prečišćavanja vode omogućava ponovno korišćenje oko 200 od 300 litara vode po pranju vozila.
– Biće to najzeleniji BMW objekat u Evropi. Nama je jedan od strateških prioriteta da budemo ESG lideri – poručila je Đurđević.
Kompletna flota u Siemensu biće električna do 2030.
Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija, ističe da će 2030. godine u Simensu kompletna flota biti električna.
Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija
– Već smo nabavili dva vozila i osećaj kad se vozi je kao da ste na oblaku. Ali ne možemo očekivati da neko stane iza razvoja mreže ako nema vozila, a 1,5% udeo je stvarno mali. Naša komfor zona postala je uska, ako nemamo 3 benzinske stanice na 150 metara, nećemo da vozimo. Moramo da evoluiramo, da iz ega izađemo u eko, to je moj apel svima – poručio je Srdanović naglasivši da će i partneri Siemensa morati da smanje CO2.
Interenergo: Sledeće godine prvi vetropark u Srbiji
Siniša Janjušević, generalni direktor za Srbiju Interenergo, poručio je da je ova kompanija proizvela preko 5 GW električne energije kroz razne projekte energetske efikasnosti, od javne rasvete, preko proizvodnje energije iz biomase, do prozjumera.
Siniša Janjušević, generalni direktor za Srbiju Interenergo
– Dva vetroparka radimo, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Sledeće godine ćemo predstaviti prvi vetropark u Srbiji. Radimo dosta na solaru iako je on u investicionoj krizi što se tiče otkupne cene, ali to će se promeniti, kao što se promenilo u Sloveniji i Hrvatskoj – napomenuo je Janjušević.