Silvija Božilova, građevinska inženjerka u kompaniji HanPut-Plus, svoj profesionalni put započela je na Građevinskom fakultetu u Sofiji, a nastavila kroz rad na zahtevnim infrastrukturnim projektima u Bugarskoj i Srbiji, od metroa u Sofiji do vetroparka Čibuk 2. Njena priča pokazuje kako se strast prema stvaranju i odgovornost prema zajednici pretvaraju u opipljive rezultate koji ostaju decenijama.
Na gradilištima je savladavala izazove geologije, logistike i koordinacije velikog broja izvođača, a u projektima obnovljivih izvora energije otkrila je koliko je važno da građevinski inženjeri razmišljaju šire, ne samo o betonu i armaturi, već o celom energetskom sistemu. Kao deo tima HanPut-Plus, učestvovala je u izvođenju temelja za vetrogeneratore, gde je ugrađeno više od milion kilograma armature i hiljade kubika betona, uz rad koji je tekao bez prestanka.
U razgovoru za OIE Srbija otkriva kako se prepreke prevazilaze timskim radom i transparentnošću, zašto je važno da se više žena uključi u projekte obnovljivih izvora energije i kako zajednička mreža stručnjaka doprinosi jačanju celog sektora u Srbiji.
Završili ste Građevinski fakultet u Sofiji. Šta Vas je inspirisalo da izaberete građevinarstvo kao profesiju i da se usmerite ka infrastrukturnim projektima koji oblikuju svakodnevni život ljudi?
– Još u srednjoj školi bilo mi je jasno da želim nešto konkretno – da ono čime se bavim ima vidljiv rezultat i da ljudi to svakodnevno koriste. Građevinarstvo mi je bilo prirodan izbor jer spaja razmišljanje sa praktičnim stvaranjem.
Studije na Građevinskom fakultetu u Sofiji dodatno su me usmerile ka infrastrukturnim projektima. Shvatila sam koliko putevi, pruge, metro i energetski objekti utiču na kvalitet života i razvoj zajednice. Upravo ta svest da učestvujem u nečemu što ostaje decenijama bila je presudna da izaberem ovaj put.
Radili ste na značajnim infrastrukturnim poduhvatima u Bugarskoj i Srbiji – od metroa u Sofiji do vetroparka Čibuk 2. Koji od tih projekata smatrate najizazovnijim i zbog čega? U čemu je specifičnost OIE projekata u odnosu na ostale projekte na kojima ste radili?
– Imala sam priliku da radim na različitim projektima, svaki projekat je izazovan na svoj način. Radila sam i na zahtevnim infrastrukturnim projektima poput metroa u Sofiji, gde su izazovi bili vezani za geologiju, urbanu sredinu i organizaciju radova u gusto naseljenom području.
Da moram da izdvojim jedan, Čibuk 2 bih navela kao posebno izazovan upravo zato što spaja klasično građevinarstvo sa vrlo specifičnim zahtevima energetike.
Obnovljivi izvori energije razlikuju se od „standardnih“ građevinskih projekata po tome što su tehnički i ekološki standardi veoma strogi, a koordinacija sa elektro i mašinskim strukama izuzetno intenzivna. Svaka odluka na gradilištu ima direktan uticaj na budući rad postrojenja, pa se od građevinskog inženjera traži da razmišlja šire – ne samo o nasipu, betonu ili armaturi, već o celom energetskom sistemu u kome taj objekat kasnije funkcioniše.
Odnedavno ste deo tima kompanije HanPut-Plus iz Vladičinog Hana. Možete li podeliti konkretne izazove sa gradilišta vetroparka Čibuk 2 i načine na koje ste ih prevazišli?
– Na vetroparku Čibuk 2 suočavali smo se sa tipičnim gradilišnim izazovima, ali u nešto „uvećanoj“ varijanti – veliki broj lokacija, vremenski uslovi, logistika materijala, usklađivanje više izvođača.
Na pojedinim pozicijama bilo je potrebno dodatno prilagođavanje projektnih rešenja stvarnom stanju na terenu, što je značilo brzo donošenje odluka, dodatna ispitivanja i stalnu komunikaciju sa nadzorom i projektantima.
Kao deo tima HanPut-Plus, radili smo na izvođenju 11 temelja za vetrogeneratore, pri čemu je ukupno ugrađeno oko 1.144.000 kg armature, 9.020 m³ betona i 495 komada CFA šipova. Rad je tekao bez prestanka, u kontinuitetu, što je zahtevalo vrlo precizno planiranje i koordinaciju svih učesnika.
Trudili smo se da svaki problem „uhvatimo“ na vreme, kroz dobru pripremu, otvorenu komunikaciju i detaljnu kontrolu kvaliteta. Transparentnost, timski rad i spremnost da se ne kriju izazovi, već da se zajedno rešavaju – to je, po mom iskustvu, bio ključ da projekat teče uprkos svim teškoćama.
Šta smatrate ključnim da bi se više žena uključilo u projekte obnovljivih izvora energije i infrastrukture, i kako se može podstaći njihova vidljivost i doprinos?
– Ključno je da devojke na vreme dobiju poruku da su jednako dobrodošle u tehničkim strukama kao i njihove muške kolege. Važno je da kroz školovanje i prve profesionalne korake imaju podršku da izaberu građevinarstvo, energetiku ili druge tehničke oblasti, bez poruke da je to „preteško“ ili „nije za žene“.
Veliku ulogu imaju vidljivi uzori, ali i kultura poštovanja na gradilištu, jasno definisane procedure, ozbiljan odnos prema poslu.
Kada se ženama pruži prilika i korektni uslovi, njihov doprinos je zaista veliki – ne samo u stručnom smislu, već i u organizaciji, komunikaciji i načinu na koji funkcioniše ceo tim.
Čibuk 2, kao i kompanija HanPut-Plus, član je Udruženja OE Srbija. Koliko je važna povezanost i razmena iskustava unutar zajednice i na koji način doprinosi jačanju sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji?
– Čibuk 2 i HanPut-Plus su članovi Udruženja OIE Srbija i smatram da je takvo umrežavanje izuzetno važno za sve nas koji radimo u sektoru obnovljivih izvora energije.
Kroz zajednicu se brže razmenjuju iskustva sa različitih projekata, lakše pratimo promene regulative i zajedno utičemo na to da se glas struke čuje kod donosilaca odluka. To je važno i za kompanije, ali i za pojedince – da se povežemo, da učimo jedni od drugih i da gradimo zajednički standard rada.
Na taj način jača ceo sektor OIE u Srbiji, otvaraju se nove prilike za projekte, saradnje i zapošljavanje, a verujem i da će se više mladih, uključujući i žene, odlučiti da svoju karijeru grade upravo u ovoj oblasti.
Šta biste poručili mladim inženjerkama koje tek ulaze u svet građevinarstva i žele da grade karijeru u oblasti obnovljivih izvora energije? Koja je uloga građevinskih inženjera u OIE projektima?
– Mladim inženjerkama bih poručila da se ne plaše gradilišta i da ne odustaju na prvom izazovu. Građevinarstvo nije uvek glamurozno, ume da bude naporno, ali osećaj kada prođete pored objekta na kome ste radili i kažete „i ja sam ovde ostavila svoj trag“ – zaista nema cenu.
U projektima obnovljivih izvora energije građevinski inženjeri su tu od prvog dana – od istraživanja i pripreme terena, preko temelja za vetrogeneratore, pristupnih puteva i platoa za montažu vetrogeneratora, do završnih radova i kontrole kvaliteta. Bez dobro odrađenog građevinskog dela nema ni stabilnog rada vetroparka ili bilo kog drugog OIE postrojenja. Zato je moj savet: tražite odgovornost, postavljajte pitanja, učite od iskusnijih kolega.