Škola za dizajn tekstila i OŠ “Branko Radičević” na Novom Beogradu poslednje su obrazovne ustanove u Srbiji na čijim krovovima su zaživeli solarni paneli. Obe elektrane puštene su u probni rad i očekuje se da će škole na ovaj način uštedeti oko 70% električne energije koju su preuzimale iz elektroenergetskog sistema Srbije, saopštio je gradski Sekretarijat za energetiku.
Fotonaponska elektrana OŠ “Branko Radičević” projektovana je tako da ima instaliranu snagu 130 kW, a postrojenje u Školi za dizajna tekstila 90 kW, precizirali su iz Sekretarijata.
Postrojenja su koncipirana tako da proizvedenu električnu energiju škole mogu odmah da troše, a ukoliko postoji višak električne energije, mogu da ga predaju elektroenergetskom sistemu Srbije.
Mada još nisu zvanično upisane u Registar prozjumera, ove škole su se pridružile sve dužoj listi obrazovnih ustanova koje su u statusu kupaca-proizvođača električne energije. Prema istraživanju OIE Srbija, status prozjumera već ima devet škola i četiri vrtića u našoj zemlji. Ukupna instalisana snaga svih školskih objekata do sada upisanih u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije iznosi 361,3 kW, a vrtića 119,45 kW.
Prednjače škole i vrtići iz Subotice kojih ima šest, sledi Kragujevac sa dve ustanove, dok po jednog predstavnika imaju Pirot, Kula, Beograd, Veliko Gradište i Vranje. Uz dve nove beogradske škole, broj obrazovnih ustanova prozjumera porastao je na 15.
Zašto je važno da obrazovne ustanove postanu prozjumeri?
Instaliranjem solarnih elektrana ove ustanove, pored svoje osnovne uloge u obrazovanju i razvoju mladih generacija, preuzimaju još jednu – promociju održivog razvoja, podstičući svest o važnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i pružajući primer kako svaka institucija može doprineti borbi protiv klimatskih promena i stvaranju održive budućnosti.
Ova inicijativa ne samo da doprinosi smanjenju troškova, već ima i šire pozitivne efekte na lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Kroz instalaciju solarnih panela ili drugih sistema za proizvodnju električne energije, škole i vrtići postaju samoodrživiji, smanjuju svoju zavisnost od tradicionalnih izvora energije i doprinose smanjenju emisije štetnih gasova.
Pored toga, instalacija solarnih panela u obrazovne ustanove pruža dragocenu priliku za edukaciju dece o važnosti održivog razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Ono što čini ovu inicijativu posebno zanimljivom je činjenica da škole i vrtići postaju aktivni učesnici u transformaciji energetskog sektora, prelazeći iz uloge potrošača u ulogu proizvođača električne energije. Ovo nije samo ekonomski isplativo, već i inspirativno za druge ustanove i zajednice da preduzmu slične korake ka održivijoj budućnosti.
U nastavku možete pogledati spisak svih obrazovnih ustanova i vrtića koji su upisani u Registar kupaca-proizvođača Elektrodistribucije Srbije:
| Redni broj | Naziv obrazovne ustanove | Instalisana snaga: |
| 1. | Politehnička škola Subotica, Subotica | 36 kW |
| 2. | Ekonomska škola Pirot, Pirot | 15,3 kW |
| 3. | Otvoreni univerzitet Subotica, Subotica | 30 kW |
| 4. | Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“, Subotica | 50 kW |
| 5. | Osnovna škola „Sonja Marinković“, Subotica | 50 kW |
| 6. | Osnovna škola „Isa Bajić“, Kula | 15 kW |
| 7. | Tehnička škola „Ivan Sarić“, Subotica | 50 kW |
| 8. | Dom učenika srednjih škola Partijarh Pavle, Beograd | 50 kW |
| 9. | Studentski centar Kragujevac, Kragujevac | 65 kW |
| Redni broj | Naziv vrtića/obdaništa | Instalisana snaga: |
| 1. | Predškolska ustanova „Đurđevdan“, Kragujevac | 14,8 kW |
| 2. | Predškolska ustanova „Naša radost“, Subotica | 50 kW |
| 3. | Predškolska ustanova „Majski cvet“, Veliko Gradište | 13,05 kW |
| 4. | Predškolska ustanova „Naše dete“, Vranje | 41,6 kW |
Foto: Pixabay/Tom