Energetika je tema 21. veka, a Srbija, radi očuvanja stabilnosti, mora razmatrati sve pravce diverzifikacije: obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i tradicionalne energente. To je zaključak panel diskusije „Transformacija sistema ka održivoj ekonomiji“, održane 3. marta na Kopaonik Biznis Forumu, kojom je moderirao predsedavajući Upravnog odbora Udruženja OIE Srbija i direktor New Energy Solutions, Miloš Colić. U diskusiji su učestvovali dr Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča, Milenko Janković, direktor MOL Srbija, Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike, Đorđe Popović, direktor Trivera Energy i Dušan Živković, izvršni direktor Elektroprivrede Srbije. 

Miloš Colić je tokom uvoda istakao spoljni i unutrašnji pritisak na energetski sektor, od geopolitike, pandemije i konflikata, koji dovodi do kontinuiranog rasta cena električne energije. U Evropi je zabeležen rekordan rast negativnih cena, ali da su takođe velike razlike u cenu tokom dana. Kako kaže, u sektoru obnovljivih izvora primećuje se stagnacija, a tokom 2025. godine nije bilo značajnih finansijskih zatvaranja projekata u Srbiji. 

Situacija sa Naftnom industrijom Srbije

Jovana Joksimović i Milenko Janković govorili su iz perspektive države i kompanije MOL Srbija, koja se pominje kao potencijalni kupac udela u Naftnoj industriji Srbije. U fokusu su bili pregovori oko NIS-a i naredni koraci, dok je Janković naglasio da su prioriteti MOL-a sigurnost snabdevanja, strateško pozicioniranje i širenje uticaja u naftnoj industriji. 

Planovi Elektroprivrede Srbije u narednom periodu

Kada je reč o električnoj energiji u Srbiji, predstavljen je trogodišnji plan EPS-a za ulaganja, sa osvrtom na zeleni portfolio. Prioritet za narednu godinu jeste energetska sigurnost, kako navodi Dušan Živković, jer je gotovo nemoguće postići potpunu nezavisnost. Novi kapaciteti iz OIE treba da doprinesu stabilnosti mreže, a planirane investicije stvaraju uslove za razvoj Srbije. Među budućim projektima izdvaja se RHE Bistrica, zatim projekat gasne elektrane i projekat solarnih kapacitet od 1 GW, koji bi doprineli diverzifikaciji. 

Dušan Živković naglasio je da veliki izazov za nove proizvodne kapacitete predstavlja tehnološki aspekt njihove implementacije. Istakao je da planirani kapacitet od 1 GW solara donosi resursnu nezavisnost EPS-u, ali i značajan doprinos razvoju infrastrukture na teritorijama gde elektroenergetski sistem nije dovoljno razvijen. 

U kontekstu CBAM-a, naglašeno je da je reč o neophodnom procesu dekarbonizacije, ali i dugoročnom opterećenju za energetske kompanije. Otvoreno je pitanje koliko će sredstava biti vraćeno u transformaciju OIE kapaciteta. 

Da li je nuklearna energija rešenje za baznu energiju

Iz stručne perspektive, dr Slavko Dimović ukazao je na izazove implementacije nuklearne energije u Srbiji: od postupka odlaganja radioaktivnog otpada, preko izbora lokacije i tehnologije, do potrebe za društvenim konsenzusom, bez kojeg je nemoguće započeti zahtevne infrastrukturne projekte. 

Industrijska perspektiva

Direktor Trivera Energy, Đorđe Popović govorio je o razvoju energetskog sektora u narednih pet godina, naglašavajući da je ključno da se postojeći kapaciteti u Srbiji učine održivijim i efikasnijim, pre nego što se krene u potragu za novim izvorima energije. Posebno je istakao značaj dijaloga sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kroz koji je dobijeno produženje rokova za prozjumere. 

– Prozjumeri su veoma značajni za industriju, a sada je već stvoren okvir da se aktivni kupci uključe u sistem, potrebno je još donošenje podzakonskih akata – naglasio je Đorđe Popović. 

Fokus Srbije u narednom periodu

Jovana Joksimović je istakla da će fokus države u narednom investicionom ciklusu biti usmeren na razvoj kapaciteta za skladištenje energije. Trenutno Elektromreža Srbije raspolaže sa 1 GW kapaciteta zahteva za priključenje, a domaće energetske kompanije sve više pristupaju skladištenju kao ključnom segmentu budućeg razvoja. 

U 2026. godini očekuje se uspostavljanje podzakonskih akata i formalno uvođenje aktivnog kupca u sistem. Poseban značaj ima princip Energy Efficiency First, koji je prepoznat i ugrađen u izmene zakona. Kako podseća, Srbija je jedina zemlja u regionu koja se nalazi u procesu verifikacije za pristup tržištu električne energije Evropske unije, nakon izmena regulative iz 2023. godine. 

Kako bi sistem bio izbalansiran, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike napominje da će u narednom periodu uslediti izmene regulative u oblasti priključenja projekata obnovljivih izvora energije. Za dobijanje dozvola biće potrebne bankarske garancije, kako bi se smanjio broj zahteva za priključenje nedovoljno razvijenih projekata. 

Među govornicima na Kopaonik Biznis Forumu i drugi članovi Udruženja OIE Srbija

Kopaonik Business Forum okupio je brojne članove Udruženja OIE Srbija, čije je prisustvo dodatno osnažilo rasprave o ekonomskim i industrijskim izazovima regiona. Matteo Colangeli, Dimitar Bogov, Vasilije Jauković, Tamara Tošić i Milena Popović Martinelli iz EBRD-a, kao i dr Radivoje Petrikić iz CMS-a, Bodin Bulatović i Atlan Bernard iz IFC-a, govorili su o ključnim pitanjima tokom panel diskusija: od ekonomske perspektive regiona, preko industrijske politike i perspektive srpske privrede, pa sve do tržišta nekretnina i dekarbonizacije konkurentnosti, odnosno CBAM mehanizma.

Foto: Kopaonik Business Forum