Evropsko tržište vetroenergetike u 2025. godini nastavilo je da raste, ali uz jasne razlike između kopnenih i morskih vetroelektrana. Prema izveštaju vodeće asocijacije za vetar WindEurope, ukupno je naručeno 23,4 GW vetroturbina, što je blagi porast u odnosu na 2024. godinu. Kopneni projekti su zabeležili rast od 14%, dok je sektor morskih vetroelektrana pao za čak 39%. 

Nemačka ima najviše narudžbina vetroturbina 

Najveći kupac vetroturbina bila je Nemačka, sa čak 8,2 GW narudžbina, čime je potvrdila svoju lidersku poziciju u evropskoj energetskoj tranziciji. Poljska (2,1 GW) i Rumunija (1,6 GW) zauzele su drugo i treće mesto. Rumunija se prvi put našla među vodećim zemljama, što pokazuje da jugoistočna Evropa počinje da igra značajniju ulogu u razvoju vetroenergetike.

Proizvođači: Vestas i Nordex imaju najviše narudžbina

Na strani proizvođača, Vestas je obezbedio najveći deo tržišta sa 42% ukupnog kapaciteta, dok je Nordex blizu sa 38%. Siemens Energy je zauzeo treće mesto sa 8%, a manji deo tržišta pripao je GE Vernova (4%) i Goldwind (1%).

Prosečna snaga naručenih turbina na kopnu porasla je na 6,1 MW sa 5,7 MW, dok je kod morskih turbina blago pala na 14,6 MW.

Rumunija i Turska zajedno naručile više od 3 GW vetroturbina

U regionu jugoistočne Evrope najviše se istakla Rumunija, koja je sa 1,6 GW narudžbina postala treći najveći kupac u Evropi. Turska je naručila oko 1,5 GW, dok su Ukrajina (1 GW) i Letonija (0,6 GW) takođe zabeležile značajne narudžbine. 

Tokom 2025. godine nije bilo porudžbina vetroturbina iz Srbije

Za Srbiju, međutim, u izveštaju nije evidentirana nijedna narudžbina vetroturbina u 2025. godini. Bosna i Hercegovina je u drugom kvartalu 2025. godine poručila 11 turbina snage od po 6 do 7 MW.

Evropa nastavlja da jača kapacitete vetroelektrana, posebno na kopnu, dok na moru beleži pad. Region jugoistočne Evrope sve više zauzima značajnu ulogu.

Photo: Pexels/Jolenne-87