Treća međunarodna konferencija o vodoniku, koju je institucionalno podržalo Udruženje OIE Srbija, okupila je 17. i 18. marta brojne domaće i strane stručnjake. Članovi OIE Srbija učestvovali su kao govornici, dok su mnogi bili prisutni u publici, potvrđujući značaj zajedničkog angažmana u razvoju tržišta obnovljivih izvora i vodoničnih tehnologija.

Drugi dan konferencije započet je uvodnim predavanjima predstavnika kompanija Messer i sbh4 Consulting. Stephen B. Harisson, osnivač i generalni direktor sbh4 Consulting govorio je o tri scenarija koja su moguća u implementaciji vodonika u već postojeća druga postrojenja kroz primere u Indiji, Nemačkoj i Paragvaju. Naglasio je da Srbija trenutno nije dovoljno prepoznala vodonik kao izvor, ali da je u bliskoj budućnosti moguća promena.

Tim Evison, viši potpredsednik za zeleni vodonik u kompaniji Messer, istakao je da ulogu vodonika kao važne komponente u postrojenjima kompanije, kao i da u budućnosti planiraju da više koriste čistu energiju u postrojenjima.

Proizvodnja zelenog vodonika: od nacionalnih strategija do konkurentne cene (LCOH)

Prvi panel drugog dana konferencije otvorio je diskusiju o tome kako različite zemlje i industrije uvode vodonik u svoje energetske sisteme.

Stephen B. Harrison naveo je da države poput Kine, Japana i Južne Koreje nikada nisu koristile termin „zeleni vodonik“, već su postepeno počele da ga uvode u praksu. Kako navodi, za uvođenje tehnologije potreban je momentum i dobar početak. Ukoliko se delovi proizvode u samoj državi, cena implementacije vodonika biće značajno niža, naglasio je Harrison.

Tim Evison iz kompanije Messer osvrnuo se na primer auto-industrije u Kini.

— Poslednjih godina više od četvrtine novih automobila su baterijsko-električni. U narednih pet godina očekuje se da značajan deo tržišta pređe i na vodonični pogon — rekao je Evison, ukazujući na trendove koji mogu oblikovati globalnu potražnju.  

Tina Scherf, generalna direktorka Le Power GmbH je istakla da za pilot projekte nije potrebno mnogo novca, dok je za ekspanziju lakše privući investicije ukoliko su projekti bankabilni. Kada se odluči neka kompanija za veće projekte, moraju gledati i da se cene stabilizuju, dodala je Scherf.

Faidon Kosma Prokopios, direktor sektora za nove tehnologije i dekarbonizaciju Titan Grupe, podsetio je da dekarbonizacija nije lokalni, već globalni izazov. Titan Grupa posluje u različitim delovima sveta i kako kaže, veoma je teško preći na zelenije izvore energije ako su tradicionalne vrsta goriva i dalje jeftinija. Dodao je da industrija mora da balansira između ekonomskih i ekoloških faktora.

Da li je H2 „karika koja nedostaje“ između OIE i stabilnog elektroenergetskog sistema?

Panel diskusija otvorila je pitanja razvoja tržišta obnovljivih izvora i uloge vodonika u budućoj energetskoj tranziciji.

Miloš Colić, direktor New Energy Solutions i predsedsvajući Upravnog odbora Udruženja OIE Srbija istakao je da je trenutno na mreži 824 MW vetroelektrana, uz očekivanje da se kroz aukcije realizuju novi projekti.

— ‎ Važno je da tržište prepozna investicije i van sistema podsticaja. Cene na aukcijama su ispod tržišnih, što znači da dobijaju i investitori i država — rekao je Colić. Ipak, upozorio je da 600 MW kapaciteta sa aukcija još nije počelo da se gradi zbog administrativnih problema, što izaziva zabrinutost da li će projekti biti realizovani. Podsetio je i da 2025. godine nije bilo nijednog velikog finansijskog zatvaranja, što ukazuje na potrebu jače institucionalne podrške.

— ‎ Pre 25 godina cene OIE bile su veće od fosilnih goriva, a danas su projekti tehnički spremni i bankabilni, bez potrebe za subvencijama. Vodonik mora da prođe isti put. On je više skladište nego energent, a prihodi moraju biti jasni i čisti — rekao je Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Dodao je da EU Hydrogen Bank kroz aukcije uvodi tržišnu konkurenciju među proizvođačima, ali da je za Srbiju ključno da se proizvođači i potrošači organizuju zajedno, kako bi se stvorio održiv proces.

Predrag Škobalj iz Instituta za nuklearnu nauku Vinča je predstavio planove Instituta Vinča, najvećeg istraživačkog centra u zemlji sa više od 800 zaposlenih. 

— ‎ U toku je tender za demonstraciono postrojenje iz IPA fonda, koje bi trebalo da bude završeno u narednih godinu dana. Moramo imati sopstvene resurse i znanje, jer smo tehnološki zaostali u ovoj oblasti. Prvi uslov za dobijanje stranih fondova je da imamo bilo koje OIE postrojenje u blizini, za nas je to solarni PV sistem — rekao je Škobalj. Dodao je da regulativa za vodonik još ne postoji, a da je jedini put da se paralelno razvija strateški okvir i tehnologija i kadar, kao I u slučaju primene nuklearne energije u Srbiji.

Miloš Kostić, direktor MT Komexa je podsetio da je prva njihova solarna elektrana u Srbiji izgrađena 2013. godine kroz fid-in tarife, ali da su ograničenja varijabilnih izvora usporila razvoj.

— ‎ Do sada smo izgradili 230 MW solara, od čega 150 MW na krovovima industrijskih postrojenja. Trenutno imamo 82 MW u razvoju, od čega je 40 MW operativno. Početak izgradnje solarnog postrojenja u Mokrinu ide bez baterija — rekao je.

Podsetio je i da će se instalacija solara poskupeti u narednom periodu, zato što se od aprila uvode kontrapodsticaji za opremu koja dolazi iz Kine.Dodao je da je kompanija uključena i u projekte elektromobilnosti, sa planom da do kraja godine ima ukupno 200 punjača na lokacijama.

Panel je zaključio da je za smanjenje emisija štetnih gasova neophodno strateško planiranje i jača regulativa za zeleni vodonik. Istaknuto je da privatni kapital trenutno ne želi da investira u Srbiji bez jasnog regulatornog okvira, pa je potrebna intervencija države. Govornici su se složili da je ključno povezati proizvođače i potrošače, razvijati skladištenje energije i obezbediti stabilne mehanizme finansiranja kako bi se vodonik pozicionirao kao deo buduće energetske tranzicije.

Kako vodonik pravi razliku: uspešne priče krajnjih korisnika

Poslednji panel drugog dana konferencije okupio je predstavnike međunarodnih kompanija i investitora, koji su govorili o razvoju tržišta, tehnološkim inovacijama, kao i primerima dobre prakse u oblasti vodonika. 

Andrea Mario Franchinu, senior menadžer za strateška partnerstva u Siemens Energy, biznis developer i strateška kompanija partner za zeleni vodonik, predstavio je startap kompaniju koja je već prisutna u 19 zemalja, među kojima je i Srbija. Naglasio je da je cilj da se kroz inovativne modele povežu lokalni i globalni akteri kako bi se ubrzala implementacija vodoničnih rešenja. Istaknuo je da tržište funkcioniše kroz „naturalnu selekciju i progres“, jer su prve elektrolizere počeli da razvijaju nekoliko godina. Posebna pažnja posvećena je PAM tehnologiji (Proton Exchange Membrane), koja omogućava efikasniju proizvodnju vodonika i predstavlja jedan od ključnih pravaca razvoja.

Damir Banovec, menadžer za Zapadni Balkan z European Energy iz Danske large-scale developer, istakao je da kompanija razvija više od 18 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora na četiri kontinenta, uz korišćenje biogoriva. — ‎ Naš fokus je da pokažemo da se veliki projekti mogu realizovati i u regionu, uz kombinaciju OIE i novih tehnologija — rekao je Banovec.

Anna Kontny, saradnik za Zapadni Balkan u Nemačkoj agenciji za privredni razvoj i međunarodnu saradnju je govorila o nemačkim kompanijama koje žele da se otvore prema tržištu Zapadnog Balkana, naglašavajući da postoji prostor za saradnju i transfer znanja.

Wang Xuan generalni direktor ogranka Beograd u China Energy International Group predstavio je projekte koje je grupa radila modernizaciju u Srbiji: TETO Pančevo i Kostolac B, kao i regionalni projekat hidroelektrane Dabar.

— ‎ Naš cilj je da pokažemo kako se OIE mogu kombinovati sa vodonikom u cilju stvaranja stabilnih kapacoteta —‎ rekao je Wang Xuan.

Zaključak panela bio je da globalni investitori vide Zapadni Balkan kao prostor za razvoj, ali da je za uspeh neophodno povezati lokalne resurse, regulativu i međunarodnu ekspertizu. Srbija može da se uključi u ovaj proces kroz projekte koji kombinuju obnovljive izvore i vodonik, uz podršku startapa, velikih developera i istraživačkih institucija.