Privredna komora Srbije i Nemačka organizacija za međunrodnu saradnju (GIZ) organizovali su konferenciju Battery & eMobility Supply Chain kao strateška šansa Srbije, koja je okupila predstavnike institucija, kompanija i međunarodnih partnera sa ciljem da se sagleda pozicija Srbije u evropskom lancu vrednosti baterija i definišu pravci razvoja e-mobilnosti.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, istakao je da će e‑mobilnost u narednim godinama preuzeti primat, dok će motori sa unutrašnjim sagorevanjem činiti tek mali deo tržišta. Promene će, kako je naglasio, zahvatiti čitav lanac dobavljača, pa je važno da se domaće kompanije pravovremeno transformišu i unaprede.
– Strateško opredeljenje Srbije jeste da se bavi e‑mobilnošću kroz primenu industrijske politike. Budući razvoj automobilske industrije ne sme da se oslanja samo na strane investitore, već i na državne kompanije – rekao je Vesović, dodajući da je za napredak neophodno usvajanje nacionalne strategije i podrška znanja, univerziteta i stručnjaka.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, istakla je da se globalna industrija nalazi pred važnim zaokretom i da je transformacija već u toku, obuhvatajući ne samo tehnologiju, već i energetiku, infrastrukturu i geopolitiku.
Naglasila je da je ključno pitanje pouzdano partnerstvo, kao i da ta promena pruža priliku Srbiji da pronađe svoje mesto u evropskom i globalnom lancu vrednosti. Prema njenim rečima, Srbija je već na tom putu kroz nemačke investicije u automobilsku industriju, ali je potrebno razvijati bolji ekosistem, pravni okvir, visoko obrazovanje i saradnju u oblasti sirovina.
Prezentovana je studija o evropskoj baterijskoj industriji
Premijerno su predstavljeni nalazi studije o evropskoj baterijskoj industriji i tranziciji ka električnim vozilima. Istraživač Felix Maile sa Copenhagen Business School izložio je koherentnu analizu stanja i izazova.
Glavna poruka bila je da Evropa ozbiljno zaostaje za Kinom i Južnom Korejom u inovacijama, kapacitetima i tržišnom udelu. Dok su Poljska i Mađarska postale regionalni centri zahvaljujući velikim subvencijama i političkoj podršci, evropski startapi se suočavaju sa visokim troškovima, nedostatkom znanja i zavisnošću od kineskih tehnologija. Kako naglašava Maile, Srbija je privukla određene investicije u EV komponente, ali one su izolovane i ne čine pravi ekosistem.
ElevenEs: prva velika fabrika LFP baterija u Evropi
Poseban fokus bio je na ElevenEs-u, srpskom startapu osnovanom 2019. godine. On se razlikuje od drugih evropskih firmi jer je krenuo postepeno, prvo pilot proizvodnja, pa tek onda širenje, uz kombinaciju domaćih i stranih stručnjaka. Sledeći korak kompanije je izgradnja fabrike kapaciteta 1 GWh, što će pokazati da li može da pređe iz pilot faze u masovnu proizvodnju.
O ElevenEs-u govorila je Aleksandra Roganović, predstavnica kompanije, naglašavajući da je izbor LFP tehnologije bio rezultat dugoročnog promišljanja i da će planirani kapaciteti otvoriti prostor za lokalizaciju celog lanca snabdevanja baterijskim materijalima u Srbiji.
Od potencijala do pozicioniranja
Govornici na panel diskusiji razmatrali su gde Srbija želi da bude u narednim godinama i šta je potrebno da se uradi kako bi se ostvarila strateška šansa u oblasti e-mobilnosti i baterijama.
Mihailo Vesović naglasio je da je strateško opredeljenje da se Srbija bavi e-mobilnošću kroz primenu industrijske politike, uz uključivanje i državnih kompanija. Vladimir Tomić iz Razvojne agencija Srbije, osvrnuo se na stagnaciju u razvoju baterija i lanca snabdevanja poslednjih godina. Prema njegovim rečima, potrebna je koordinisana podrška svih aktera, od države do privatnog sektora kako bi se pokrenuo održiv razvoj.
Aleksandra Roganović je govorila je izazovima u proizvodnji baterija i objasnila da su se stalno suočavali sa pitanjem zašto su izabrali LFP tehnologiju.
– Da bi se napravila baterija, potrebno je mnogo više od same tehnologije, potrebna je vizija, upornost i spremnost da se donose odluke koje se dugoročno isplate – naglasila je Roganović.
Lindsay Whitfield, savetnica u GIZ-u, iznela je glavne zaključke na osnovu primera dobre prakse iz Poljske i Mađarske. Naglasila je da su ove zemlje bile proaktivne u tranziciji, uz snažnu političku podršku i investicije, što im je omogućilo da se pozicioniraju kao regionalni centri baterijske industrije.
Konferencija je pokazala da Srbija ima realnu šansu da se pozicionira u evropskom lancu vrednosti baterija, ali da je za to potrebna jasna strategija, koordinacija institucija i industrije, kao i proaktivna podrška države i međunarodnih partnera.
