Nedostatak kadra jedna je od najvažnijih tema energetske tranzicije – zaključak je panela „Obrazovanje kao ključni faktor energetske tranzicije“ koji je na konferenciji u Vrdniku okupio pet doktora nauka, profesore Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Splitu.
Moderator ovog panela bio je dr Nenad Jovanović, viši konsultant za energetsko modeliranje u Mott MacDonald, dok su učesnici bili prof. dr Ranko Goić, profesor mašinstva i brodoarhitekture na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Splitu i vlasnik kompanije Fractal, prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Odeljenja za energetiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doc. dr Nenad Fric, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Vrednost rada u oblasti IT sektora i energetike nije izjednačena
Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Odeljenja za energetiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsetio je da je još 2005. godine na ovom fakultetu osnovan predmet Obnovljivi izvori energije, kao i smer za OIE na master studijama. Kako kaže, sa fakulteta izlaze jako kvalitetni inženjeri, a najbolji srednjoškolci upisuju tehničke fakultete u Srbiji.
– Nije problem u kvalitetu stručnog kadra, nego u nedostatku. Vrednost rada u oblasti IT sektora i energetike nije izjednačena, i dok se to ne desi, imaćemo deficit radnika – ističe profesor.
Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Odeljenja za energetiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
On napominje da Srbija ima 10-11 GW tehnički iskoristivog potencijala vetra, od čega će, ne sumnja, 70% biti na mreži jednog dana. Ipak, kako kaže, ključna reč danas nije proizvodnja nego potrošnja, i samo oni koji uspeju da upare MWh iz proizvodnje i potrošnje, biće uspešni.
– To znači da ćemo morati da koristimo nove tehnologije. Obično se priča o baterijama, ali ima i drugih tehnologija, poput reverzibilnih hidroelektrana zatvorenog tipa. Mnogo je inovacija – poručuje profesor dodajući da je i integracija termoenergetskog sektora u OIE veoma bitna.
Nuklearna energija, po njegovom mišljenju, nije pravi put kojim Srbija treba da ide. Kako kaže, nuklearno gorivo ne možemo da proizvodimo, za 1000 MW električne snage treba nam 10 mlrd EUR, ne računajući sve ono što se mora uložiti van toga.
– Zato mislim da nuklearna energetika nije resurs na koji treba da računamo, bar fisioni proces. Treba izučavati možda fuziju – ističe profesor.
Treba razmišljati o nuklearnoj energiji
Njegov kolega, prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ne deli isti stav po ovom pitanju. Prema njegovim rečima, moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana bio je pogrešna odluka.
– Potrebna nam je veća disperzija energetskih izvora. Nuklearna energija je nešto o čemu treba razmišljati. Treba da sagledamo ozbiljno ovu problematiku, šta možemo da izgradimo, ali ako odustanemo, bojim se da će naša energetska zavisnost biti lošija nego danas – upozorava profesor.
Prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
On primećuje da smo na Balkanu skeptični prema svemu što je novo, a tako je bilo i pre 20 godina kada je radio diplomski na temu vetroenergetike. Uglavnom je, kaže, nailazio na nerazumevanje i ocene da je reč o nestabilnim sistemima koji će uništiti elektroenergetski sistem.
Ipak, kako primećuje, pojedinačne inicijative rađene uz podozrivo gledanje većine, rezultirale su time da su sada na većini vodećih fakulteta osnovane studije posvećene obnovljivim izvorima, poput Čistih energetskih tehnologija na FTN.
– Nema dovoljno stručne radne snage za rad na OIE kapacitetima i njihovo vođenje. I nastavni kadar treba više da odgovara potrebama tržišta, ne može profesor da predaje studentima kako projektovati vetroelektranu, a da nijednu nije projektovao – istakao je Dumnić.
I građevinci sve zainteresovaniji za OIE
Doc. dr Nenad Fric, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, otkriva da je i na ovom fakultetu sve veće interesovanje studenata za master posvećen obnovljivim izvorima.
Doc. dr Nenad Fric, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
– Mi građevinci nismo u fokusu OIE, ali teško će bez nas ići realizacija bilo kog projekta. Svake godine, 30-50 studenata odbrani rad na temu konstrukcije vetroelektrana i hidroelektrana – ističe dodajući da ni u građevinskom sektoru plate nisu izjednačene sa IT sektorom.
On napominje da bi se mogle organizovati specijalističke OIE studije pod okriljem univerziteta, jer će teško bilo koji fakultet sam to uraditi.
Potrebno razvijati bazna znanja
Prof. dr Ranko Goić, profesor mašinstva i brodoarhitekture na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Splitu i vlasnik kompanije Fractal, otkriva da Hrvatska ima 1400 MW vetra, što operativno što u izgradnji, kao i nešto manje od 1000 MW solara.
Prof. dr Ranko Goić, profesor mašinstva i brodoarhitekture na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Splitu
Kada je reč o obrazovanju novih stručnjaka, ne misli da bi trebalo osnivati specijalizovani smer za obnovljive izvore, već razvijati bazna znanja.
– Što se tiče plate IT stručnjaka i inženjera, u Hrvatskoj su tu negde, mnogo veći problem je da studenti biraju IT jer to zvuči super. Više bih voleo američki sistem sa izbornim predmetima umesto specijalizovanih studija za obnovljive izvore. Na ovim projektima radi 5% inženjera, ostalo su mreže, bazne stanice, pa je poenta u baznim znanjima, kao i praksi. Bez ozbiljne prakse nema pravih diplomiranih inženjera – poručio je profesor.
