Šta je najveća kočnica povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji i zašto je posredi paradoks, koji su prioriteti u razvoju nacionalne energetike, kakva je sudbina prozjumera – firmi i domaćinstava – i kako bi svima mogao da pomogne zakonodavac – teme su o kojima smo razgovarali sa Danijelom Isailović, menadžerkom Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija), koje, kako kaže, predstavlja sponu između privatnog sektora, međunarodnih finansijskih institucija i države.
eKapija: Koga sve okuplja Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije? U kakvom su odnosu domaći i strani kapital među kompanijama-članicama?
– Udruženje OIE Srbija je za nešto više od dve godine postalo respektabilan igrač među asocijacijama i prepoznatljiv glas industrije koji okuplja najveće i najznačajnije proizvođače zelene energije. Od Udruženja koje je startovalo sa tri člana osnivača (najveći operativni vetroparkovi u Srbiji – Čibuk 1, Kovačica i Alibunar) postali smo asocijacija koja okuplja 20 redovnih i 12 pridruženih članova. Osim najvećih vetroelektrana ukupne snage 312 MW, najvećih proizvođača električne energije iz energije sunca, biogasnih elektrana i elektroenergetskih kompanija, naš član je i JP Elektroprivreda Srbije, što ukazuje da naši članovi proizvode 3 GW zelene energije, odnosno više od 95% električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u Srbiji. Našem članstvu su se pridružili Evropska banka za obnovu i razvoj i IFC grupacija Svetske banke, što ukazuje da pravimo sinergiju ne samo zelene energije, već skup svih pozitivnih činilaca iz privatnog i državnog sektora, kao i međunarodnih finansijskih institucija. Što se tiče odnosa stranog i domaćeg kapitala, ako izuzmemo neprikosnovenu vrednost EPS-a, onda možemo reći da su strane kompanije drastično više investirale u Srbiju, ali time se i drastično više zadužile. Ipak sve je više i domaćih kompanija koje rade u sektoru obnovljivih izvora energije, a među članovima možemo izdvojiti kompanije vlasnike solarnih elektrana, proizvođače peleta koji su i najveći prozjumeri i naravno elektroenergetske kompanije. Imamo dobar balans između kompanija članova sa domaćom vlasničkom strukturom i kompanija registrovanih u Srbiji sa inostranim kapitalom u vlasničkoj strukturi.
eKapija: Koji su osnovni ciljevi Udruženja?
– Ciljevi Udruženja su definisani našim osnivačkim aktima i nismo ih menjali, ali ih svakodnevno unapređujemo i praktično postavljamo sebi više ciljeve u skladu sa potrebama društva i energetske tranzicije. Naš osnovni cilj je unapređenje javno-privatnog dijaloga, normativnog okvira i investicionog ambijenta kako bismo imali više zelene energije i kako bi energetska tranzicija bila jedan umeren, trajan i pravedan proces. S obzirom na to da smo kroz mrežu članstva i druge konekcije dobro umreženi sa svim značajnim igračima iz privatnog sektora, a da istovremeno imamo odlične relacije sa svim državnim institucijama kojima često dajemo podršku, informacije i razumevanje, onda smo praktično spona između privatnog sektora, međunarodnih finansijskih institucija i države. Jedino sinergijom svih tih činilaca, kao i opštom društvenom podrškom, možemo učiniti značajne korake u energetskoj tranziciji i imati više zelenih megavata na mreži. A tu opštu podršku obezbeđujemo kroz edukativne radionice za sve uzraste i kategorije stanovništva, panel diskusije i konferencije, a posebno smo ponosni na inkluzivne aktivnosti koje su značajno usmerene na žene i na mladu populaciju. Svima njima približavamo mogućnosti koje daje sektor obnovljivih izvora energije, kao i koji ekološki, energetski i ekonomski potencijal obnovljivi izvori energije nose.
eKapija: Kada govorimo o opštem interesu, kakav stav ima Udruženje u vezi sa neophodnim koracima koje treba preduzeti u razvoju elektro-energetskog sistema Srbije? Šta su prioriteti? Da li Udruženje doživljava moguća ulaganja na nacionalnom nivou u druge izvore energije, poput nuklearne, kao pretnju ostvarenju svojih ciljeva?
– Razvoj i ulaganje u elektroenergetsku infrastrukturu je jedan od prioriteta države Srbije. U tom smislu veoma je važno da se ulaže u izgradnju i održavanje prenosnog i distributivnog sistema električne energije kako bi mreža mogla da prihvati što više solarnih elektrana i vetroelektrana. Transbalkanski koridor je sjajan primer realizacije projekta koji će doprineti povezivanju sa prenosnim sistemima država u okruženju i omogućiti veću integraciju elektrana na obnovljive izvore energije. Projekat je finansijski podržala Evropska unija, čiji predstavnici su na našim događajima jasno rekli da su vrlo zadovoljni kako EMS upravlja realizacijom ovog projekta koji je u Energetskoj zajednici i Evropskoj uniji prepoznat kao projekat od interesa u okviru investicionog prozora “Čista energija”. Svakako, prioritet treba da bude izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, koje su od izuzetne važnosti za integraciju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije i balansiranje. Dobra vest je da JP EPS gradi VE Kostolac, a planira i izgradnju SE Petka.
Što se tiče Vašeg pitanja o nuklearnoj energiji, ne vidimo to kao bilo kakvu pretnju sektoru obnovljivih izvora energije, jer diverzifikacija podrazumeva razmatranje svih opcija za snabdevanje električnom energijom. U energetski izazovnim vremenima moramo imati više opcija i planova, naročito imajući u vidu da je za razvoj i izgradnju velikih elektrana često potrebno više od decenije.
Paradoksalno zvuči, ali trenutno najveću pretnju za ostvarivanje ciljeva i veću proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora mi vidimo upravo u sektoru obnovljivih izvora energije. Naime, u poslednje dve godine u Srbiji, došlo je do hiperprodukcije projekata i masovne predaje zahteva za priključenje na mrežu, što je dramatično opteretilo rad operatora prenosnog sistema električne energije i izazvalo blokadu u završetku rada na OIE regulativi i odložilo aukcije. Za priključenje na mrežu, EMS-u se obratio veliki broj potencijalnih solarnih elektrana i vetroparkova ukupne snage oko 19 GW. To je dva i po puta više od kapaciteta kojim elektroenergetski sistem Srbije raspolaže, a koji uključuje i termoelektrane, velike hidrocentrale i vetroparkove. Sasvim je jasno da nam taj broj novih elektrana nije potreban, a ni moguć.
eKapija: Zašto se to dogodilo i šta bi moglo da bude rešenje tog problema?
– Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije bio je dobar mamac za brojne strane i domaće investitore, kako za one ozbiljne, tako i za one koji traže mogućnost da zauzmu određeni prostor ili mesto na mreži, pa onda posle da ga preprodaju nekom domaćem ili stranom investitoru koji zaista ima sredstva za ulaganje. Ništa od toga nije nezakonito, dešavalo se i drugim zemljama regiona. Ali nije ni dobro za siguran razvoj obnovljivih izvora energije, kao ni za čitav sistem. Problem je što svako može predati zahtev za priključenje na mrežu i što EMS svaki zahtev mora da tretira ravnopravno iako su svesni da podnosilac zahteva koji nema izgrađene projekte, zaposlene i kancelariju, nije deo inostrane grupacije, sigurno neće razviti i izgraditi projekat vredan 300 miliona evra. Međutim, za EMS je svaki podnosilac isti i svrstava se u projekte koji čekaju realizaciju.
Mislim da će izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, o kojima, dok radimo ovaj intervju, republički parlament raspravlja, napraviti delimičnu selekciju, dok će se tržište konačno stabilizovati onog trenutka kada se uvedu stroža pravila i kada investitori budu jemčili bankarskom garancijom ili nekim drugim finansijskim instrumentom mesto priključenja na mrežu. Na taj način investitor će se obezbediti da izgradi elektranu, a država će znati kada i na koliko novih MW može da računa. Stroža pravila bi vrlo brzo iskristalisala ozbiljne investitore spremne da ulaže u Srbiju i izgrade elektrane kojima će decenijama upravljati, dok bi eleminisala one koji Srbiju vidi kao prolaznu stanicu i mogućnost za brzu i laku zaradu.
eKapija: U toku su izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Da li su predložene izmene suštinske ili kozmetičke prirode? Kako Vam izgleda taj proces?
– Nove izmene definitivno donose suštinske promene u sektoru obnovljivih izvora energije, jer se očekuje da donesu realizaciju novih projekata nakon održavanja prvih aukcija ove godine, a verovatno i novog ciklusa sledeće godine.
Uzimajući u obzir da je proces realizacije projekata elektrana na obnovljive izvore energije snage veće od 10 MW bio duži vremenski period u značajnoj meri usporen, predmetnim izmenama očekujemo da se otvori put ka realizaciji novih projekata na način koji će zadovoljiti najznačajnije učesnike u ovom procesu, a to su operator prenosnog sistema, Elektroprivreda Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike, investitori, a pre svega građani Republike Srbije.
Moramo da naglasimo da se izmene Zakona odvijaju u transparentnom i staloženom procesu, gde su apsolutno sve organizacije, kompanije, pravna i fizička lica putem objave na zvaničnom veb sajtu Ministarstva bila pozvana da u razumnom roku dostave svoje komentare tokom javne rasprave. Pohvalno je i što su svi komentari u formi izveštaja sa javne rasprave objavljeni na zvaničnom sajtu Ministarstva rudarstva i energetike. U tom izveštaju se videlo koje su institucije i organizacije zainteresovane i spremne da daju komentare i doprinesu unapređenju regulatornog okvira, kao i koji su komentari za Ministarstvo prihvatljivi. Nadam se da će se transparentnost u radu očuvati i u procesu donošenja podzakonskih akata krucijalnih za implementaciju zakona.
eKapija: Udruženje OIE Srbija bilo je aktivno tokom javne rasprave i dalo komentare na izmene Zakona o korišćenju OIE. Koji su vaši najvažniji predlozi prihvaćeni, a koji nisu?
– Udruženje OIE Srbija je kroz javnu raspravu dalo niz komentara na nacrt Zakona u skladu sa instrukcijama i komentarima naših članova koji su pronašli interes da dostave predloge. Prihvatanjem određenih komentara Ministarstvo rudarstva i energetike nam je dalo jasan znak da pruža podršku i želju za daljim razvojem elektrana koje kao energent koriste obnovljive izvore energije. Najznačajnija primedba koja je prihvaćena jeste da u slučaju da Studija priključenja na prenosni sistem (koju izrađuje i usvaja prema Zakonu o energetici operator prenosnog sistema) pokaže potrebu za projektovanjem dodatnog skladišta električne energije, takvi projekti će imati prioritet u priključenju na mrežu, u odnosu na ostale projekte. Ova primedba je prihvaćena na način da projekti koji obezbede skladište neće biti odloženi u pogledu priključenja.
Da pojasnimo, operator prenosnog sistema primio je zahteve za priključenje oko 19 GW elektrana iz obnovljivih izvora što je apsolutno neprihvatljivo i nepotrebno državi. Ipak, neće svi biti eliminisani već će ipak, uz nametnutu obavezu skladištenja investitori sa dovoljno znanja i sposobnosti uspeti da realizuju svoje projekte. Naravno, obaveza skladištenja elelektrične energije dodatno će doprineti povećanju cene realizacije projekata po instalisanom MW. Što se tiče odbijenih komentara, verujemo da predlagač Zakona ima određene razloge za neprihvatanje, te ne bismo javno debatovali o tome, jer gledamo napred. Svima nam je u interesu da se investicioni proces što pre otkoči i da što pre imamo nove aukcije sa dovoljno atraktivnom i kompetitivnom maksimalnom cenom.
Moram da naglasim da su cene sirovina, cene opreme, logistike, transporta za vetroelektrane i solarne elektrane dramatično poskupele, baš kao i troškovi izvođenja radova, finansiranja i osiguranja projekata. I dalje postoje veliki problemi u lancu snabdevanja. Sve to ukazuje da će investitori imati računicu da učestvuju na aukcijama samo ako Vlada Srbije ponudi dovoljno atraktivnu i kompetivnu cenu. Nažalost, propustili smo period kada je cena investicija u OIE bila niska, u tom periodu nije bilo izgradnje i sada se, kao i investitori u većini evropskih zemalja, suočavamo sa poteškoćama i finansijskim izazovima. To pokazuje i poslednji izveštaj WindEurope koji kaže da je u 2022. godini u industriju energije vetra investirano svega 17 milijardi za 16 GW novih vetroelektrana, što je najmanja investicija od 2008. godine. Da bi se dostigli energetski i klimatski targeti neophodno je da se u Evropi godišnje instalira 30 GW vetroelektrana, što je u trenutnim okolnostima gotovo neizvodljivo.
eKapija: U Nacrtu izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE predviđa se da pravo na preuzimanje balansne odgovornosti imaju samo proizvođači koji su u sistemu podsticaja. Pravo na prioritetan pristup ograničen je na postrojenja do 400 kW, odnosno na postrojenja do 200 kW od 1. januara 2026. u skladu sa evropskom praksom i regulativom. Da li ste zadovoljni tim izmenama? Šta će one u praksi tačno značiti?
– Svi smo svesni da je preuzimanje balansne odgovornosti neminovnost i naši članovi se godinama spremaju za tu vrstu obaveze. Ovako nešto za sve aktere iz predmetne oblasti nije iznenađenje već logičan sled u postupku usaglašavanja naše regulative sa evropskom praksom i regulativom. Smatramo pozitivnim zadržavanje prioritetnog pristupa za elektrane manjih snaga, čime će se investitori motivisati da nastave da razvijaju i “manje” projekte. Izgradnjom pre svega solarnih elektrana na zgradama, kućama i na manje pristupačnim lokacijama obezbeđuje se povećanje energetske efikasnosti kojoj svi stremimo. Jasno je koliki je doprinos svake od pojedinačnih elektrana iz obnovljivih izvora, jer će svaki instalisani megavat uspešno zameniti i smanjiti proizvodnju električne energije iz termolektrana, što i jeste naš krajnji cilj – korišćenje energije iz čistih obnovljivih izvora, za zdraviji život svih nas.
eKapija: Kakve novine donosi Zakon u pogledu prozjumera i da li stvara povoljnu klimu za povećanje njihove brojnosti?
– Izmene Zakona u prvoj verziji predvidele su ograničenje snage kupaca proizvođača na 5 MW za pravna lica, odnosno 10,8 kW za domaćinstva i potekle su od operatora distributivnog sistema električne energije. To ograničenje je uzrokovao veliki broj zahteva (čak 2 GW) potencijalnih prozjumera za priključenje. Nažalost, kao i na prenosu u slučaju velikih elektrana snage veće od 10 MW, tako su se u sistemu prozjumera pojavili neosnovani zahtevi koji su preopteretili Elektrodistribuciju koja je tražila ograničenje. Protiv ovoga su se pobunile brojne ogranizacije i kompanije koje smatraju da se koncept prozjumera obesmišljava, naročito u delu industrije imajući u vidu potrebe fabrika i industrijskih postrojenja koje na svojim krovovima žele da proizvode električnu energiju za svoje potrebe. Da to neće biti baš tako i da će Ministarstvo uvažiti brojne apele, eksluzivno smo čuli na energetskom panelu konferencije Zapadni Balkan-Španija koji sam moderirala, tako da smatram da postoji razlog za zadovoljstvo pomeranjem granice na 10,8kW za fizička i 5 MW za pravna lica. Svakako, tek kada izmene Zakona budu objavljene u Službenom glasniku možemo diskutovati o kvalitetu ovog prelaznog rešenja.
Svakako se mora naći i neko trajno rešenje. Mi smo o ovoj temi diskutovali sa predstavnicima NALED-a, koji su želeli da čuju mišljenje naših članova i potencijalna rešenja. Čini se da je predlog koji je izneo Miloš Kostić, direktor kompanije MT Komex koja je redovni član Udruženja OIE Srbija i lider u sektoru solarne energije, da se uvedu bankarske garancije velike vrednosti i za prozjumere koji se obraćaju operatoru distributivnog sistema za priključenje, najracionalniji. Naravno, to bi se odnosilo na pravna lica, a ne na domaćinstva.
eKapija: Osim izmena Zakona, koje aktivnosti OIE Srbija kao Udruženje očekuje do kraja godine?
– Kao što smo već pomenuli, tu su i podzakonska akta, zatim održavanje aukcija. Naravno, očekujemo i usvajanje trogodišnjeg plana za aukcije, kao i Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku koji će definisati koliko električne energije iz obnovljivih izvora Srbija želi i planira do 2030. godine. Kao Udruženje, aktivno ćemo učestvovati u tim procesima. O tome će se diskutovati tradicionalno na našoj konferenciji OIE SRBIJA 2023, koja će biti održana 14. septembra, a svakako pripremamo i niz drugih događaja u koje ćemo uključiti sve važne činioce društvenog života. Ostajemo sinergija dobre i obnovljive energije.
M. Radnonjić – eKapija