“Planeta ne pregovara i ne čeka. Ona šalje jasne signale kroz istorijske toplotne talase, suše i ekstremne vremenske prilike. Granica od 1.5°C  globalnog zagrevanja, koju smo postavili kao crvenu liniju, više nije daleka pretnja – mi je upravo prelazimo.”

Ovu poruku uputile su Ujedinjene nacije uoči Svetskog dana zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna 2026. godine.

Globalni domaćin proslave je Azerbejdžan, a slogan „Inspirisani prirodom. Za klimu. Za našu budućnost“.

Dok se na globalnom nivou vodi trka sa vremenom kako bi se ubrzala energetska tranzicija, najnoviji podaci za Srbiju donose ozbiljno upozorenje i poziv na hitnu akciju.

Prema zvaničnim podacima Mreže za globalni otisak, Srbija je ove godine već sredinom maja ušla u takozvani dan ekološkog duga. To znači da je naša zemlja za manje od pet meseci potrošila sve prirodne resurse i kapacitete koje ekosistem može da obnovi za čitavu godinu.

Ekološki alarm je utoliko glasniji jer se ovaj datum iz godine u godinu pomera unapred, što ukazuje na to da trošimo resurse brže nego što se priroda regeneriše. Građani Srbije će praktično do kraja godine živeti na „kredit“ od budućih generacija, što dugoročno ugrožava energetsku, prehrambenu i vodnu bezbednost zemlje.

Zašto je Azerbejdžan izabran za zemlju domaćina

Izbor Bakua za domaćina proslave Svetskog dana zaštite životne sredine nije slučajan. Kao zemlja na raskrsnici Istoka i Zapada, Azerbejdžan koristi zamajac konferencije COP29, održane u Bakuu 2024. godine, kako bi transformisao sopstvenu ekonomiju, tradicionalno oslonjenu na fosilna goriva.

Ključni ciljevi i projekti domaćina:

• Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2035. godine.
• Povećanje učešća obnovljivih izvora na 30% do 2030. godine kroz megaprojekte poput solarne elektrane Garadagh (230 MW) i vetroparka Khizi-Absheron (240 MW).
• Potpuna zabrana uvoza, proizvodnje i prodaje jednokratne plastike i tankih polietilenskih kesa.
• Transformacija regiona Karabag i Istočni Zangezur u zone sa nultom emisijom štetnih gasova, uz pametnu urbanizaciju i obnovu ekosistema.

Obnovljivi izvori kao ekonomska nužnost

Globalni trendovi pokazuju da solarni paneli i vetroparkovi nisu ekološki hir, već osnova ekonomske i energetske bezbednosti. Najnovije projekcije objavljene u časopisu Nature Ecology & Evolution upozoravaju da bi bez hitnog smanjenja emisija CO₂ do 2050. godine čak tri četvrtine kopnenih staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama. Brzom akcijom taj rizik se može smanjiti sa 36% na svega 9%.

Za Srbiju, koja raspolaže značajnim hidroenergetskim potencijalom, solarnim kapacitetim i vetroparkovima, poruka iz Bakua je i više nego jasna – integracija obnovljivih izvora u domaći energetski sistem mora se ubrzati.