Globalna potražnja za energijom rasla je sporije u 2025. nego godinu ranije, ali je potrošnja električne energije skočila za oko 3%, pokazuje najnovija analiza Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Solarna energija postala je najveći pojedinačni pokretač rasta globalnog snabdevanja energijom, učestvujući sa više od 25% ukupnog povećanja. To je prvi put da je moderan obnovljivi izvor predvodio rast globalnog primarnog snabdevanja energijom, navodi se u novom izveštaju IEA Global Energy Review.
Prirodni gas zauzeo je drugo mesto sa 17%.
Ukupno gledano, obnovljivi izvori i nuklearna energija zadovoljili su gotovo 60% ukupnog rasta potražnje za energijom, a proizvodnja električne energije iz ovih izvora premašila je ukupan rast potražnje za strujom, ističe IEA.
Godišnje povećanje globalnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije dostiglo je rekordnih 800 GW, od čega je solarna energija činila 75%.
Svetska potražnja za energijom porasla za 1,3%
Izveštaj koji pruža sveobuhvatnu globalnu analizu trendova u energetskom sektoru tokom 2025. godine, pokazuje da je ukupan rast globalne potražnje za energijom usporio na 1,3% u 2025. godini, što je blago ispod proseka prethodne decenije od 1,4% i značajno manje nego 2024. godine.
Glavni razlozi za usporavanje bili su slabiji globalni ekonomski rast, manje ekstremne temperature u pojedinim regionima i brže usvajanje efikasnijih tehnologija, ocenjuje IEA.
Dok je ukupna svetska potražnja za energijom porasla za 1,3%, potrošnja električne energije skočila je za oko 3%. Rast potrošnje električne energije podstaknut je u više sektora, uključujući zgrade i industriju, kao i brzo rastućom potražnjom iz sektora električnih vozila i data centara, navodi se u izveštaju.
Baterijsko skladištenje energije najbrže rastuća tehnologija
U elektroenergetskom sektoru, dodatnih 600 teravat-sati proizvodnje iz solarnih elektrana širom sveta u 2025. predstavljalo je najveći strukturni rast ikada zabeležen u jednoj godini za bilo koju tehnologiju proizvodnje električne energije, što je doprinelo globalnom padu proizvodnje struje iz uglja, ocenjuje IEA.
Samo rast solarne fotonaponske energije zadovoljio je oko 70% rasta proizvodnje električne energije. Obnovljivi izvori zajedno sada gotovo dostižu ukupnu globalnu proizvodnju električne energije iz uglja, ističe se. U Evropskoj uniji, udeo solarne energije i energije vetra dostigao je 30% u 2025. godini, prvi put premašivši udeo fosilnih goriva.
Baterijsko skladištenje energije bilo je najbrže rastuća tehnologija u elektroenergetskom sektoru u 2025. godini. Oko 110 gigavata novih kapaciteta za skladištenje energije u baterijama dodatih tokom godine premašilo je dosadašnje rekordne godišnje kapacitete prirodnog gasa.
Istovremeno, više od 12 gigavata nuklearnih reaktora počelo je da se gradi tokom 2025. godine, uz obnovljeni zamah za nuklearne projekte u više regiona.
Prodaja električnih automobila u 2025. porasla je za više od 20%
Globalna potražnja za naftom porasla je za 0,7%, u skladu sa projekcijama IEA. Tome je doprineo nastavak rasta tržišta električnih vozila, što je ograničilo potražnju za gorivima u drumskom saobraćaju, ocenjuje IEA.
Kako se navodi, prodaja električnih automobila u 2025. porasla je za više od 20%, na preko 20 miliona vozila – što znači da je otprilike svaki četvrti novi automobil prodat u svetu bio električni.
Trend elektrifikacije ekonomija
Snažan rast obnovljivih izvora smanjio je upotrebu uglja u proizvodnji električne energije u Kini, dok je potražnja za ugljem porasla u SAD zbog visokih cena prirodnog gasa, navodi IEA.
Ukupno, stopa rasta potražnje za ugljem usporila je u 2025.
Izvršni direktor IEA Fatih Birol istakao je da je globalna potražnja za energijom nastavila da raste u 2025. godini uprkos složenom ekonomskom i geopolitičkom okruženju. Kako je naglasio, jedan trend je nepogrešivo jasan – sve veća elektrifikacija ekonomija.
– Potrošnja električne energije raste mnogo brže od ukupne potražnje za energijom – a jedan izvor energije raste mnogo brže od svih ostalih. Solarna energija činila je više od četvrtine ukupnog rasta svetske potražnje za energijom – više nego bilo koji drugi izvor, prvi put – odmah iza nje je prirodni gas. U današnjem brzo promenljivom okruženju, zemlje koje daju prioritet otpornosti i diversifikaciji biće u najboljoj poziciji da upravljaju nestabilnošću i obezbede sigurnu i pristupačnu energiju u godinama koje dolaze – napomenuo je Birol.
Razlike između SAD i Kine
Izveštaj otkriva značajne razlike među velikim ekonomijama. Rast potražnje za energijom u SAD dostigao je drugi najviši nivo u ovom veku – izuzimajući godine oporavka nakon recesije – podstaknut snažnom potražnjom za električnom energijom iz data centara, snažnom industrijskom aktivnošću i hladnijom zimom, navode autori.
U međuvremenu, Kina je imala najveći ukupni udeo u globalnom rastu potražnje za energijom prošle godine, ali je njena stopa rasta naglo pala na 1,7% jer su obnovljivi izvori zamenjivali manje efikasan ugalj, uz dodatne dobitke u energetskoj efikasnosti.
Usporen rast globalnih emisija CO2 povezanih sa energetikom
Istovremeno, rast globalnih emisija CO2 povezanih sa energetikom usporio je u 2025. i iznosio oko 0,4%.
Kumulativna primena tehnologija sa niskim emisijama od 2019. godine sada godišnje izbegava potrošnju fosilnih goriva ekvivalentnu ukupnoj energetskoj potražnji Latinske Amerike, navodi IEA.
Zbirno gledano, tehnologije poput solarne energije, energije vetra i toplotnih pumpi danas smanjuju potražnju za prirodnim gasom u obimu koji odgovara polovini ukupnog godišnjeg globalnog izvoza LNG-a.
