Treća međunarodna konferencija o vodoniku pod sloganom „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ otvorena je danas u hotelu Hyatt Regency. OIE Srbija je institucionalni partner događaja, koji je okupio predstavnike akademske zajednice, ambasada, elektroenergetskih kompanija, industrije i međunarodnih organizacija.

U uvodnim obraćanjima ambasadori Velike Britanije, Nemačke, Danske i EU, kao i dekan Mašinskog fakulteta, potpredsednik Privredne komore Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, istakli su značaj saradnje, inovacija i razvoja zelenog vodonika kao ključnog koraka energetske tranzicije.

Regionalna saradnja u unapređenju energetske tranzicije

Prvi panel konferencije okupio je predstavnike elektroprivreda iz regiona, koji su govorili o prioritetima i izazovima energetske tranzicije.

Saša Đorđević iz Elektroprivrede Srbije, naglasio je da je ključni prioritet kompanije bezbednost snabdevanja i fleksibilnost sistema. 

— Dekarbonizacija je važna, naš sledeći cilj je da 45 odsto energije bude iz obnovljivih izvora. Poslednjih godina smo smanjili emisije, a pored modernizacije elektrana na mreži imamo i nove OIE projekte: vetroelektranu Kostolac, solarnu elektranu Petka, projekat 1 GW solara i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica — istakao je Đorđević.

Anes Kazagić, direktor sektora za strateški razvoj Elektroprivrede BiH, podsetio je da je energetska tranzicija u velikom broju elektroprivreda važan korak u budućnost.

— Nije dovoljno da kapaciteti budu obnovljivi, oni moraju biti i održivi i stabilni. 2023. godine doneli smo u kompaniji Strategiju energetske tranzicije i dekarbonizacije, kojom se obavezujemo da do 2050. budemo gotovo CO2 neutralni. Rešenje za termoelektrane jeste energetska efikasnost i uvođenje goriva nižih emisija, poput biomase i biogasa — istakao je Kazagić.

Zdravko Dragaš izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore, istakao je da se kompanija prvenstveno okrenula solarnim kapacitetima.

— Na mreži imamo veliki broj prozjumera, ali potencijal hidroelektrana još nije dovoljno iskorišćen. Pored privatnih investitora, počeli smo i sa sopstvenim projektom vetroelektrane Gvozd — rekao je Dragaš.

Na panelu je učestvovao i Duško Krsmanović, šef odeljenja za finansiranje izvoza u Velikoj Britaniji za Centralnu i Istočnu Evropu i Balkan u UK Export Finance koji je govorio o velikom potencijalu ulaganja u energetsku infrastrukturu.

Govornici su zaključili da je potrebno decentralizovati proizvodnju energije zbog rastuće potražnje, naročito usled modernizacije i pojave data centara. Istaknuto je da je za balansiranje sistema neophodno razvijati kapacitete za skladištenje energije, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja. 

H2 u 2026: Kuda ide tržište vodonika?

Drugi panel konferencije otvorio je pitanje gde se tržište vodonika realno nalazi 2026. godine i kakvi su izgledi za njegov dalji razvoj.

Ivan Delibašić, direktor za javne politike u organizaciji Hydrogen Europe, evropske asocijacije koja okuplja kompanije i nacionalne udruženja.

— O vodoniku se ozbiljno počelo govoriti tek za period nakon 2030. godine, a danas su svi akteri uključeni u kreiranje regulative i okvira za njegovu primenu — istakao je Delibašić.

Alexander Markus, predstavnik Nemačko-srpske privredne komore, podsetio je da je Nemačka bila prva evropska zemlja koja je sistemski pristupila razvoju vodonika, a ubrzo su sledile Francuska i Norveška.

— Čile već razvija projekte vodonik za EU, ali pitanje je koliko će transport koštati. Zašto Srbija nije kompetitivna? — upitao je Markus.

Prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavio je akademske inicijative. 

— Izučavanje korišćenja vodonika kao energenta je multidisciplinarno i ne može se raditi na jednom fakultetu, potrebna je kolaboracija više akademskih institucija, ali i privrednika — naglasio je Popović.

Iz perspektive industrije, Bojan Carić iz kompanije Elixir Group istakao je da je pritisak dekarbonizacije i modernizacije sve veći.

— Elixir Group je veliki potrošač energije i potrebni su nam novi čisti izvori. U skorije vreme ćemo koristiti obnovljive izvore zajedno sa zelenim vodonikom, umesto prirodnog gasa koji se sada koristi u proizvodnim pogonima — rekao je Carić. 

Od projekata do tržišta: Kako se vodonik gradi u praksi

Treći panel konferencije fokusirao se na prelazak vodonika iz faze strategije u fazu implementacije, uz predstavljanje konkretnih projekata i iskustava iz Evrope.

Jozsef Szuper iz kompanije ENASCO Hungary rekao je da su pre dve i po godine započeli rad na projektu koji povezuje Austriju, Slovačku i Mađarsku. Dodao je da ENASCO radi na razvoju tzv. „vodoničnih dolina“ modela u kojem se proizvodnja, infrastruktura i krajnja upotreba povezuju u jedinstven sistem, čime se stvaraju temelji za održivu energetsku tranziciju u Centralnoj Evropi.

Margherita Matzer, koordinatorka projekta HI2 Valley u okviru austrijskog udruženja za vodonik WIVA P&G, naglasila je da je ključno da se na ovakvim projektima, posebno inovativnim, svi akteri okupe i razgovaraju.

Prof. dr Robert Szuchy, stručnjak za energetsku regulativu, ukazao je na problem nepostojanja standardnih ugovora u sektoru vodonika. Za razliku od drugih izvora energije, svaki ugovor u sektoru pravi se samostalno, što povećava rizik od problema. — Ako ne postoji standardizacija, teško je privući investitore — upozorio je Szuchy.

Miloš Erić iz PwC Srbija govorio je o izazovima finansiranja inovativnih projekata.

— Razvojne investicione institucije često obezbeđuju kredite za inovativne projekte, ali da bi oni postali bankabilni, potrebno je da se pokaže stabilnost i dugoročna održivost. Ako se desi da projekat naiđe na regulatorne ili tržišne prepreke, investitori se povlače, što ugrožava ceo lanac — objasnio je Erić.

Govornici su se složili da je nephodna intenzivnija komunikacija između industrije, akademije, finansijskih institucija i države, kako bi se stvorila jasna slika o realnoj potražnji i mogućnostima primene, kao i o potrebnoj regulativi.

Industrija, CO2 i vodonik: ko stvara realnu potražnju?

Poslednji panel prvog dana konferencije otvorio je pitanje industrijske potražnje za zelenim vodonikom i načina na koji energetski intenzivne kompanije mogu da doprinesu njegovom razvoju.

Siniša Mauhar, generalni direktor Moravcem a CRH company, istakao je da sve cementne kompanije intenzivno ulažu u procese dekarbonizacije.

— U prethodnim godinama uložili smo 30 miliona dolara u modernizaciju procesa, a uskoro će u rad biti puštena solarna elektrana snage 10 MW — rekao je Mauhar, naglašavajući da je industrija spremna da pređe na čistije izvore energije.

Miroslav Gligorijević, generalni direktor Titan Cementara Kosjerić podsetio je da njegova kompanija poslednjih godina ulaže u korišćenje alternativnih goriva.

— U probnom radu imamo vodonična postrojenja u Grčkoj i Bugarskoj, koja su izgrađena uz pomoć EU ETS grantova — istakao je, dodajući da su ovakvi projekti važni za testiranje realne primene vodonika u industriji.

Iz kompanije Elixir Group, Matthias Predojević naglasio je da iako Elixir nije deo intenzivne industrije, jer je baziran na fosfatima, regulativa poput CBAM-a direktno utiče na poslovanje.

— Sedamdeset odsto naših proizvoda plasira se na tržište EU, što znači da moramo da pratimo evropske standarde dekarbonizacije — rekao je Matias.

Marko Milić, direktor Direkcije za upravljanje projektima, Energotehnika Južna Bačka je ukazao da je vodonik manje vidljiv od obnovljivih izvora poput vetra i solara. Kako naglašava, vodonik neće biti vodeći izvor, ali će svakako postojati.

Fotografije: H2 Cluster