Kapaciteti solarnih i vetroelektrana u Srbiji porasli su za godinu dana za 40%, sa 647 MW koliko je bilo u avgustu prošle godine, na 908 MW; Crna Gora će do kraja godine imati 187 MW instalisanih kapaciteta obnovljive energije, dok se do kraja 2027. godine očekuje 700 MW – poručeno je na prvom panelu održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Učesnici panel diskusije „Šta je na radaru OIE – Srbija i region“ razgovarali su i o garancijama porekla, novoj Direktivi EU o obnovljivim izvorima energije koja će skratiti rokove za izdavanje građevinskih dozvola za OIE projekte, trećim aukcijama za OIE u Srbiji.
Među učesnicima bili su Rade Mrdak, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike, dr Janez Kopač, savetnik Agencije za energetiku Republike Slovenije, Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore, Naida Hausmann, rukovodilac Radne grupe za obnovljive izvore energije i viši stručnjak za obnovljive izvore energije u Energetskoj zajednici. Diskusiju je moderirao advokat Miloš Laković.
Značajan skok u solarnim kapacitetima u Srbiji
Rade Mrdak, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike, istakao je da je u proteklih godinu dana napravljen značajan pomak u razvoju obnovljivih izvora energije, kao i da su kapaciteti solarnih i vetroelektrana porasli sa 647 MW koliko je bilo u avgustu prošle godine, na 908 MW.
– To je rast od 40%. Posebno je značajan skok u solarnim kapacitetima, sa 137 MW na 300 MW, dok smo pre samo tri godine imali na mreži svega oko deset megavata. Solarna industrija se oporavila, a istakao bih i EPS koji se priključio OIE industriji – naglasio je Mrdak.
Rade Mrdak, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike
Prema njegovim rečima, centralni događaj u prethodnih godinu dana bila je organizacija drugog kruga aukcija, koje su, kako je rekao, bile izuzetno uspešne, i po kapacitetima, i po ponuđenim cenama, ali i po tome što će sva električna energija iz elektrana koje dobiju podsticaje pripasti Elektroprivredi Srbije za potrebe snabdevanja naše privrede i građana.
– Ponuđene cene su veoma konkurentne, značajno ispod nivoa tržišnih. Trenutno se razvija 1200 MW od planiranih 1300 MW. Uvek može bolje, ali smo iz faze planova i najava, prešli u fazu realizacije – rekao je savetnik ministarke dodajući da su treće aukcije predviđene, ali da će biti potrebne interne analize koje će pokazati da li ima dovoljno projekata na tržištu.
Uskoro na mreži prvi megavati iz vetroelektrane Kostolac
Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, poručio je da bi u narednih mesec dana na mreži trebalo da budu prvi megavati iz vetroelektrane Kostolac, prvog vetroparka EPS-a.
Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije
On je istakao da EPS ide putem tranzicije i to potvrđuje strateškim projektima, kao što je reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“, kao i projektom 1 GW solarnih elektrana sa baterijskim skladištem.
– Bez novih proizvodnih kapaciteta, pre svega RHE “Bistrica” i 1 GW solara, razvoj kompanije bi bio ugrožen dok bi istovremeno energetska sigurnost Srbije bila u rukama nezavisnih proizvođača energije i trgovaca – poručio je generalni direktor EPS-a.
Živković je govorio i o globalnim izazovima koji utiču na pomeranje rokova realizacije projekata, kao i povećanje troškova. Prema njegovim rečima, cilj „Elektroprivrede Srbije“ je da zadrži veliki udeo na tržištu električne energije, i u proizvodnji u i snabdevanju, i to, kako je istakao, neće biti nimalo lak zadatak.
– Veliki izazov EPS-a u narednom periodu biće održati finansijsku stabilnost, ići putem obnovljivih izvora energije i realizovati projekte blagovremeno kako bismo ostvarili ciljeve za 2030. godinu. Ključan je način na koji će biti postavljen odnos sa nezavisnim proizvođačima električne energije koji traže svoje mesto na tržištu i koji su s jedne strane, dok su s druge strane energetske kompanije kao što je EPS koje su manje privilegovane, a istovremeno su u vreme energetske tranzicije ključne za energetsku sigurnost – naglasio je Živković.
Crna Gora će do 2027. imati blizu 700 MW obnovljive energije
Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore, poručio je da će Crna Gora do kraja godine imati 187 MW instalisanih kapaciteta obnovljive energije. Kako je najavio, do 30. juna naredne godine, biće ih 290 MW, do kraja 2026. preko 400 MW, a do kraja 2027. godine blizu 700 MW.
Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore
Prema njegovim rečima, Crna Gora danas ima više od 8300 prozjumera sa instalisanih preko 80 MW kapaciteta.
– Taj sistem nam je bio odličan, kupili smo vreme za velike projekte. Do 15. novembra završićemo projekat ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja, vredan 75 miliona evra. Stigla nam je oprema za vetroelektranu Gvozd, projekat vredan 82 miliona evra i nadam se da ćemo prve MWh dobiti do kraja godine – otkrio je Đukanović.
On je najavio da je postavljena konstrukcija za solarnu elektranu Kapino polje, kao i da su dobijene saglasnosti za solarnu elektranu Krupac kod Nikšića (50 MW).
Poručio je da je država raspisala aukcije za 250 MW, da strateška partnerstva sa velikim investitorima podrazumevaju blizu 500 MW, ali uslov da se sve realizuje je, kako kaže, da se ojačaju baterijski sistemi. Đukanović je naglasio da se za prevladavanje najvećeg izazova – priključenje na mrežu – može koristiti i hidro-energetska infrastruktura.
– Imati obnovljive izvore energije bez baterijskih sistema dovešće svaku kompaniju u ćorsokak. U toku je javni poziv za nabavku dva baterijska sistema od ukupno 60 MW. Do sredine iduće godine ćemo, ubeđen sam, imati i to implementirano. Nas je priključak za vetroelektranu Gvozd koštao 20 miliona evra, zašto ne iskoristiti tu infrastrukturu za priključenje solarnih i baterijskih sistema? – poručio je Đukanović.
OIE projekti uglavnom dolaze iz aukcija, potrebni PPA ugovori
Naida Hausmann, rukovodilac Radne grupe za obnovljive izvore energije i viši stručnjak za obnovljive izvore energije u Energetskoj zajednici, istakla je da je i u Srbiji i u drugim ugovornim stranama primetan napredak kad je reč o obnovljivim izvorima energije.
Prema njenim rečima, sve ugovorne strane su usvojile ili završavaju nacionalne energetske i klimatske planove, a zakoni o obnovljivim izvorima takođe postoje u skoro svim zemljama.
– Vidimo napredak kad su u pitanju prozjumeri, sve ih je više. Šampion u tom kontekstu je Crna Gora. Ono što fali su energetske zajednice. Takođe, u zaostatku su, kad je reč o obnovljivim izvorima energije, i sektori grejanja, hlađenja i saobraćaja, u svim zemljama – istakla je.
Naida Hausmann, rukovodilac Radne grupe za obnovljive izvore energije Energetske zajednice
Ona je poručila da je dobro što zemlje prelaze sa fid in tarifa na aukcije, koje su održane u skoro svim državama, osim Bosne i Hercegovine. Ipak, kako je naglasila, potrebni su privatni projekti, zasnovani na tržišnoj osnovi, jer novi OIE kapaciteti uglavnom dolaze iz podsticajnih mera.
– Druge aukcije u Srbiji predviđaju da deo bude pod PPA ugovorom, to vidimo kao napredak, da bude malo više korporativnih ugovora. Dosta je neinformisan korporativni sektor – istakla je Hausmann dodajući da je Moldavija prva zemlja koja priprema aukciju za OIE i baterijske sisteme za skladištenje, kao i da je to nešto što sigurno čeka ostale ugovorne strane.
Ona je pohvalila Srbiju kad je reč o izdavanju garancija porekla, sertifikatu koji potvrđuje krajnjem kupcu da se određena količina električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.
– Garancije porekla su ključne za PPA ugovore, posebno korporativne. Srbija je šampion, Elektromreža Srbije to radi potpuno u skladu sa evropskim standardima. Nažalost, garancije porekla iz trećih zemalja nisu prepoznate u EU, osim ako postoji ugovor između EU i treće zemlje – napomenula je Naida Hausmann.
Nova Direktiva EU skraćuje rok za izdavanje građevinskih dozvola
Dr Janez Kopač, savetnik Agencije za energetiku Republike Slovenije, podsetio je da je EU krajem 2023. godine usvojila novu direktivu o obnovljivim izvorima energije. Mada direktiva još nije deo pravnog poretka EZ, i Srbija još ne mora da je poštuje, moraće da prenese određene odredbe u svoje zakonodavstvo, poručio je Kopač.
Dr Janez Kopač, savetnik Agencije za energetiku Republike Slovenije
Među novinama koje Direktiva donosi je da država mora formirati prostorni plan za područja posebne namene, na kojima je potrebno napraviti stratešku procenu uticaja na okolinu i skup mera za ublažavanje uticaja investicije na okolinu, objasnio je Kopač.
– Ne treba više praviti procene uticaja na životnu sredinu. Time investitori mogu dobiti rešenje puno brže. U takvim rešenjima, država je dužna da izda građevinsku dozvolu za manje od 12 meseci – naglasio je.
Druga novina, prema Kopačevim rečima, jeste da država mora u svim ostalim zonama izdati građevinsku dozvolu za OIE projekte za manje od dve godine, dok je za solarne elektrane na zgradama, rok najviše tri meseca i tu nema više obaveze procene na životnu sredinu.
Obaveze će doći u srpski pravni poredak sledeće godine, najavio je Kopač. Prema njegovim rečima, nijedna zemlja u EU nije u potpunosti implementirala novu direktivu.
– Februar je rok za usvajanje posebnih prostornih planova, koji moraju obuhvatiti značajna područja. To teoretski može biti cela zemlja, a može i manje. Francuska i Nemačka su odredile da su sve površine uz autoputeve prihvatljive za solare. Srbija je u dilemi da li da obaveze prenese sve u jednom zakonu, ili više zakona – istakao je savetnik Agencije za energetiku Republike Slovenije.
Prema njegovim rečima, problematičan element može biti prećutna saglasnost.
– U direktivi je predviđeno da ako organ ne odgovori u određenom roku, to se tumači kao pozitivna saglasnost, ali zemlja može da odbije da prenese tu odredbu ako je nema u svom pravnom poretku. Srbija u Zakonu o prostornom planiranju i izgradnji ima taj element prećutne saglasnosti za upotrebnu dozvolu, pa će sad to biti diskutabilno u Srbiji, da li princip prećutne saglasnosti uvesti i u sve faze izdavanja građevinske dozvole – zaključio je Kopač.
Petu godinu zaredom, konferencija u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, okupila je donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka, akademske zajednice.