Menadžerka Udruženja OIE Srbija Danijela Isailović učestovala je na panel diskusiji “Izmene Zakona o energetici: pravci i predviđanja”, koju je organizovao portal Zelena Srbija novinske agencije Beta u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom.
Isailović je istakla da je situacija u energetskoj tranziciji relativno dobra iz ugla privatnog sektora i da je Srbija na dobrom putu. Srbija je 2023. godine proizvodila i trošila više od 30 odsto zelene energije što je, kako je rekla, dosta visoka cifra. Najveći deo zelene energije je proizveden u hidroelektranama, a Srbija trenutno ima 511 megavata izgrađenih vetroparkova, oko 160 megavata solarnih elektrana i nekoliko desetina megavata iz biogasa i biomase, uz još veliki broj projekata koji je u razvoju i izgradnji.
– Te cifre pokazuju da je dostižan cilj koji je postavljen za 2030. godinu, da ćemo proizvoditi 45 odsto zelene električne energije – rekla je Isailović.
Ona je podsetila i na uspešne aukcije prošle godine, kao i da će narednih dana biti raspisane nove aukcije za 300 megavata kapaciteta vetra i 124 megavata solara.
– Investitori se i dalje suočavaju s izazovima, ali generalno ima mnogo više toga pozitivnog nego negativnog na putu energetske tranzicije, bar iz ugla privatnog sektora i izmene zakona o energetici će dodatno doprineti energetskoj tranziciji – rekla je menadžerka OIE Srbija.
Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija Foto: Beta/Milan Ilić
Isailović je istakla da će izmene Zakona o energetici doneti nove procedure za priključenje objekata na distributivni sistem. Jedna od glavnih novina jeste obavezna dostava bankarske garancije prilikom priključenja projekata većih od 400 kW, dok će projekti veći od 50 kW morati da izrade studiju priključenja, što će unaprediti transparentnost i sigurnost u procesu. Zbog pooštravanja procedure priključivanja, očekuje se da će u narednom periodu uslediti masovna izgradnja projekata, prodaja ili moguće povlačenje projekata, u zavisnosti od mogućnosti investitora da ispuni nove zahteve.
Prema njenom mišljenju, jedan od najvećih problema je neadekvatna implementacija zakona i kašnjenje u donošenju akata i procedura.
– Ako želimo da primenimo zakone i strategije koje se donose, lokalne samouprave, institucije, republički organi moraju da prate ono što su najviši državni organi, zakoni, planovi odredili – rekla je Isailović.
Na panelu su govorili i Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, Nenad Maričić, prozjumer iz Rume, i Dragan Ostić, ispred Centra za životnu sredinu iz Banja Luke. Učesnici su se složili da je sada najpovoljniji trenutak da se postane prozjumer, s obzirom na to da će od 31. decembra 2026. godine prestati da važi trenutno primenjivano neto merenje, koje će biti zamenjeno novim sistemom neto obračuna koji bi bio manje povoljan za prozjumere.
Govorilo se i o energetskim zajednicama, kao mogućnosti udruživanja građana u dobrovoljne, neprofitne organizacije, kao i o drugim izmenama predviđenim zakonom o energetici, poput uvođenja obavezne sertifikacije za instalatere solarnih fotonaponskih panela, kao i toplotnih pumpi, sa ciljem povećanja kvaliteta i sigurnosti prilikom postavljanja.
Panel je moderirala Jelena Petronijević, članica industrijske grupe za energetiku i prirodne resurse u advokatskoj kancelariji Karanović&Partners, koja je pridruženi član Udruženja OIE Srbija.