Udruženje OIE Srbija aktivno je učestvovala na 25. Beogradskom ekonomskom forumu, koji se održao 17. decembra u hotelu Metropol u Beogradu. Ispred OIE Srbija, govorio je Miloš Colić, predsedavajući Upravnog odbora Udruženja na panelu posvećenom energetskoj sigurnosti i održivosti, dok je na panelu o evropskom finansiranju učestvovao premijum pridruženi član, šef EIB-a za Zapadni Balkan Damien Sorrell.
Geopolitičke promene i budućnost međunarodnih odnosa
Na otvaranju foruma i na prvom panelu govorili su Dušan Kozarev, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju pri Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Američkih Država, Vuk Velebit, predsednik Pupin inicijative i dr Igor Novaković, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Govornici su se složili da se svet nalazi u dubokoj transformaciji i polarizaciji. U takvom okruženju, Srbija se suočava sa izazovom balansiranja između interesa SAD, EU, Kine i Rusije, dok istovremeno pokušava da definiše sopstvenu dugoročnu strategiju. Istaknuto je da region Zapadnog Balkana poslednjih godina dobio posebno na strateškom značaju, pre svega zbog geopolitičkog položaja, što je dovelo do većeg interesovanja stranih ulaganja u infrastrukturu i logistiku. Međutim, potrebno je dodatno da se ulaže u ljudski kapital.
Vuk Velebit, izvršni direktor i ko-osnivač Pupin inicijative je naglasio da Srbija mora da izađe sa jasnim porukama o svom spoljnopolitičkom kursu. Iako je politika „četiri stuba“ i dalje na snazi, smatra da je vreme da se redefiniše način na koji se ti stubovi primenjuju u praksi. Igor Novaković je ukazao da se ruski uticaj u regionu postepeno smanjuje, posebno zbog globalnih promena i energetskih politika Zapada. Istovremeno, saradnja sa Kinom ostaje značajna. zaključak: potrebno je da se strateški opredelimo ka regionu.
Geopolitičke promene i budućnost međunarodnih odnosa
Evropsko finansiranje: Podsticaj razvoju Zapadnog Balkana
Damien Sorrell, šef regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, Joanis Kirkinezis, potpredsednik i generalni direktor za Balkan kompanije Hil internešenel, Danijela Gačević, načelnica Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i Tomislav Knežević, menadžer programa u organizaciji GIZ Srbija (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) učestvovali su na drugom panelu koji je bio posvećen ulozi evropskih finansijskih institucija u razvoju regiona. Predstavnici su istakli da je 2024. godina donela značajan rast investicija u Zapadni Balkan, posebno u projekte održivosti, digitalizacije i privatnog sektora.
Damien Sorrell, šef EIB-a za Zapadni Balkan, naglasio je da se region nalazi u ključnom trenutku, posebno zbog Plana rasta EU koji donosi šest milijardi EUR podrške. Prema njegovim rečima, proširenje EU više nije apstraktna ideja, već proces sa konkretnim reformama i postepenim pristupom jedinstvenom tržištu.
Navedeno je i da investitori ne beže od rizika, već od neizvesnosti. Zato je ključno obezbediti stabilan regulatorni okvir, predvidive politike i brže procedure. Podsetili su da region ima ogromne prednosti, od strateške geografske pozicije do snažnog ljudskog kapitala, ali i ozbiljne slabosti poput fragmentisanog tržišta, sporih administrativnih procedura i odliva mozgova.
Evropsko finansiranje: Podsticaj razvoju Zapadnog Balkana
Srbija i EU: Dugotrajan proces, trajni ciljevi
Treći panel otvorio je pitanje evropskih integracija Srbije, koje se nalaze na prekretnici. Plamena Halačeva iz Delegacije EU poručila je da ritam pregovora zavisi isključivo od sprovedenih reformi, posebno u oblastima vladavine prava i spoljne politike. Naglasila je da EU nije izgubila interesovanje za proširenje, podrška je porasla, naročito među mladima širom Evrope. Takođe je rekla da je ključno da Srbija iskoristi prilike koje joj se nude, jer više nije pitanje da li EU želi Srbiju, već da li će Srbija iskoristiti šansu.
Danska ambasadorka u Srbiji NJ.E. Pernille Dahler Kardel, govoreći iz perspektive zemlje koja je predsedavala Savetom EU tokom 2025, naglasila je da u EU postoji pogrešna percepcija da udaljenije zemlje manje razumeju Zapadni Balkan. Istakla je da je važno da celo društvo učestvuje u procesu evropskih integracija i izrazila nadu da će Srbija uskoro otvoriti nove klastere.
Srbija i EU: Dugotrajan proces, trajni ciljevi
Ulaganje u budućnost: Strategija Srbije u smanjenju odliva mozgova
Panel diskusija o odlasku mladih i radne snage otvorio je pitanje održivosti dosadašnjeg ekonomskog modela Srbije, a na kojem su govorili Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, Jasmina Knežević, osnivačica Belmedic, Nikola Pontara, rukovodilac za Srbiju, Svetska banka i Lev Ratnovski, stalni predstavnik za Srbiju, Međunarodni monetarni fond.
Govornici su se složili da zemlja više ne može da se oslanja na koncept jeftine radne snage, jer upravo takav pristup podstiče odlazak najkvalifikovanijih ljudi. Predstavnici međunarodnih institucija poručili su da je prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama jedini način da se smanji odliv mozgova. Istaknuto je i da mladi ne odlaze samo zbog plata, već zbog nedostatka jasnih mogućnosti za napredovanje i kvalitetnih uslova rada. Zaključak: kroz bolje poslove, modernizaciju obrazovanja i jačanje domaće privrede odliv mozgova će biti manji.
Ulaganje u budućnost: Strategija Srbije u smanjenju odliva mozgova
Podsticanje rasta: Kako investiciona strategija Srbije pokreće ekonomsku transformaciju?
Na panelu posvećenom investicijama u Srbiji razgovarali su Rados Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, Mihailo Vesović, potpredsednik i direktor za stratešku analizu, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Nikola Altiparmakov, član odbora u Fiskalnom savetu Srbije
Stručnjaci su ukazali da Srbija privlači značajan priliv stranih investicija, ali da je presudno da se taj kapital usmeri u sektore koji mogu da obezbede dugoročan razvoj. Govornici su naglasili da bi država trebalo manje da se oslanja na subvencije, a više na jačanje domaćih kompanija i podsticanje inovacija. Učesnici su istakli da Srbija ima realnu priliku za ekonomski iskorak, ali da će on zavisiti od unapređenja poslovnog okruženja i stabilnijih institucija.
Podsticanje rasta: Kako investiciona strategija Srbije pokreće ekonomsku transformaciju?
Energetski miks Srbije: Obezbeđivanje sigurnosti, održivosti i otpora
Panel posvećen energetskom miksu Srbije otvorio je ključna pitanja energetske bezbednosti, održivosti i otpornosti sistema u svetlu aktuelnih izazova i evropskih klimatskih ciljeva. Učesnici su se složili da Srbija mora da pronađe balans između postojećih kapaciteta i potrebe za ubrzanom energetskom tranzicijom.
Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije istakao je da domaća rafinerijska industrija beleži izuzetne rezultate, sa pet godina neprekidne prerade, što nije zabeleženo ni u jednoj zemlji regiona. Ukazano je na značaj stabilnog snabdevanja, ali i potrebu za strateškim planiranjem u kontekstu energetske tranzicije.
Miloš Colić, predsedavajući Upravnog odbora Obnovljivih izvora energije Srbije, podsetio je da je proces energetske tranzicije započeo 2015. godine uvođenjem sistema podsticajnih tarifa, što je rezultiralo izgradnjom oko 400 MW kapaciteta iz OIE. Kao prekretnicu je označio prelazak na sistem aukcija, ocenivši ga kao „revolucionaran“. Ipak, upozorio je da tempo razvoja nije dovoljan i da je neophodno ubrzati realizaciju novih projekata, jer je sektor obnovljivih izvora trenutno jedan od najatraktivnijih za investitore.
– Kao što je na prethodnom panelu istakla dr Jasminka Knežević, u Srbiji prevremeno umre 11.000 ljudi godišnje, što je jednako populaciji Kovačice. Toj brojci u velikoj meri doprinosi zagađenje vazduha, te je neophodno preći na alternative koje sprečavaju takve scenarije – rekao je Colić.
Govoreći o regionalnom kontekstu, Dragan Milošević, predsednik GRAS je istakao da Srbija nije usamljena u oslanjanju na ugalj, čak je i Nemačka, u jeku energetske krize, reaktivirala rudnike i smanjila kapacitete vetroelektrana. Ipak, izrazio je sumnju u dugoročnu održivost energetskih sistema koji ne idu ka dekarbonizaciji.
Miroslav Gligorijević, generalni direktor Titan cementare Kosjerić, pozvao je na preispitivanje zavisnosti od fosilnih goriva, posebno uvoznog gasa i naftnih derivata. Naglasio je da Srbija ima značajan potencijal u korišćenju komunalnog i ambalažnog otpada kao alternativnog izvora energije, što bi moglo doprineti većoj energetskoj nezavisnosti i otpornosti sistema.
Zaključak panela bio je jasan: energetska tranzicija mora biti ubrzana, ali uz očuvanje sigurnosti snabdevanja i jačanje domaćih kapaciteta. Srbija ima šansu da izgradi održiv i konkurentan energetski sistem i potrebna je diverzifikacija izvora.
Energetski miks Srbije: Obezbeđivanje sigurnosti, održivosti i otpora