Katarina Obradović je jedna od najmlađih OIE liderki u Srbiji. Ima svega 23 godine, diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na temu: „Analiza međusobnog uticaja vetroelektrana u Južnom Banatu usled efekta zavetrine“ i trenutno pohađa master studije na smeru: Obnovljivi izvori energije. Profesionalno je angažovana u kompaniji RP Global na poslovima vezanim za project management. Javnost je za Katarinu čula u aprilu kada se pojavila kao jedan od izlagača postera na godišnjoj WindEurope konferenciji u španskom gradu Bilbao. Pre toga osvajala je nagrade i priznanja, kao i stipendije. Katarini predviđaju blistavu budućnost i uspešnu karijeru, dok ona jednostavno kaže da svoju profesionalnost budućnost vidi u vetru i suncu.
Zašto ste odlučili da studirate Elektrotehnički fakultet, dominantno muški fakultet sudeći po brojčanom odnosu brucoša i brucoškinja?
– Elektrotehnički fakultet sam izabrala razmatrajući prvenstveno svoja interesovanja i umeća. Imala sam podršku i inspiraciju u okviru porodice, gde je sestra takođe bila na ETF-u. Nije se dovodilo u pitanje da li imamo sposobnost da završimo fakultet koji važi za jedan od težih, pogotovo ne zato što smo devojke. Znalo se da je samo pitanje istrajnosti, truda i dobrog zdravlja. Verujem da nije tako svakoj mladoj devojci, ali me raduje činjenica da statistika pokazuje da sve više devojaka odlučuje da se oproba u inženjerstvu. Po priči starijih, i na energetici je broj koleginica veći nego ranije. Moram da priznam da su i kolege studenti i zaposleni zaista pažljivi prema koleginicama, tako da se „muški“ fakultet zapravo pokazao „kavaljerski“ prema lepšem polu.
Da li ste se na fakultetu osećali ravnopravno sa kolegama?
– Da. Nisam osećala da je iko imao manje kolegijalan odnos prema meni zbog toga što sam žensko, iako verujem da su se lični stavovi od osobe do osobe razlikovali. Ne volim da ni svoje uspehe ni neuspehe povezujem sa tim što sam žensko i drago mi je što, bar do sad, nisam imala konkretnog povoda za to. Želim da verujem da su bar u tehnici bitni rezultati, koje možeš da pustiš da pričaju umesto tebe. U prilog tome ide i činjenica da sam bila podržana od strane više zaposlenih sa fakulteta da dodatno unapredim svoj akademski i laboratorijski rad. Znam da još nekoliko kolega i koleginica ima slična iskustva, što je ohrabrujuća vest.
Što se ispita tiče, ono što je na kraju krajeva bitno je da li je zadatak urađen kako treba ili ne i prema tome bude i ocenjen. Drugim rečima, ostavljeno je malo prostora za subjektivnost. Svakako nije idealno, subjektivnosti će uvek biti, kao i svuda, ali da li je ona nužno povezana sa polom, ne mogu da tvrdim.
Kako ste se opredelili za rad u sektoru OIE?
– Za rad u sektoru OIE sam se opredelila dosta pre upisa na fakultet. Još pred kraj osnovne škole sam odlučila da ću se na neki način usmeriti na održiv razvoj i očuvanje životne sredine, ali tad nisam još znala kako. Na kraju su me afiniteti ka tehničkim naukama i matematici usmerili na elektrotehniku, a potom i na energetiku. Nisam uvek bila najsigurnija u svoje odluke i put kojim ću ići, ali mi je uvek bio jasan cilj i na kraju mislim da me je svaka odluka dovela gde treba. Tu bih naravno istakla i važnost ljudi koji su me podržavali i bili mi, a i dalje jesu, uzori i dobri primeri.
Šta su vaša najlepša iskustva u poslu koji obavljate? Da li biste i kako motivisali mlade devojke da studiraju ETF i posao potraže u sektoru OIE?
– Nemam neko veliko profesionalno iskustvo, ali i za ovo kratko vreme sam osetila koliko je sjajno raditi u timu divnih ljudi koji dele iste ciljeve, kad znaš da si doprineo razvoju projekta u koji veruješ i da će se nekad otvoriti elektrana kojoj si čak i ti dao ime. Neprocenjivo je videti i već završene projekte i učiti od kolega koji su radili na njima.
Motivisala bih mlade devojke da studiraju ono što ih interesuje i u čemu mogu da se pronađu, šta god da je u pitanju. Mislim da je važno da se napravi takva atmosfera da svako zna da ima opciju da se bavi čim god želi, sa ravnopravnim uslovima i mogućnostima. U takvom svetu, da li će odnos muških i ženskih radnih mesta biti isti, nije ni važno. Mislim da je teško biti siguran u izbor fakulteta nakon srednje škole, te bih maturantkinje motivisala da istraže i detaljnije se raspitaju na fakultetu, kod ljudi iz sektora, firmi, udruženja poput OIE Srbija šta se to sve radi na energetici i u sektoru OIE, a motivisala bih i sve njih da se predstave srednjoškolcima. Sigurna sam da bi se tako broj budućih energetičara i energetičarki povećao.
Ja sam elektroenergetikom i više nego zadovoljna i ne bih menjala odluku da se usmerim na nju. Oblast je sama po sebi ogromna i sa mnogo mogućnosti i podusmerenja, a i na tržištu rada nedostaju ljudi. Možda je najdirektnije povezana sa projektima OIE i daje dobro široko predznanje i inženjerski osećaj za njihov razvoj. Takođe, sam sektor OIE je dosta širok, tako da pored elektroenergetike, ima mesta i u okviru ekologije, građevine, prostornog planiranja, elektronike, prava, sajber bezbednosti i mnogih drugih oblasti.
Na WindEurope događaju u Bilbau bili ste poster izlagač? Kakva iskustva nosite sa tog velikog evropskog događaja?
– Tako je. U saradnji sa zaposlenima sa Katedre za elektroenergetske sisteme na ETF-u, asistentima Kristinom Džodić, Đorđem Lazovićem i profesorom Željkom Đurišićem, napravili smo dva postera za ovu konferenciju. Jedan je napravljen u saradnji sa kompanijom Brose d.o.o. koja je podržala naš odlazak u Španiju. Bavi se vrlo aktuelnom temom hibridnih elektrana na obnovljive izvore energije. Drugi poster je nastao kao rezultat mog završnog rada na osnovnim studijama i čak je trenutno izložen u prizemlju zgrade tehničkih fakulteta. Prikazuje analizu uticaja efekta zavetrine među planiranim vetroelektranama u Južnom Banatu. Oba postera su bila zapažena i imali smo priliku da predstavimo i prodiskutujemo rezultate naših istraživanja sa predstavnicima industrije i prestižnih evropskih univerziteta i instituta koji se bave ovom oblasti.
WindEurope Annual Event je verovatno najveći događaj iz oblasti vetroenergetike kom prisustvuju brojne institucije, univerziteti i gotovo sve veće, a i manje firme, koje su u bilo kojoj meri povezane sa ovom oblašću – od proizvođača samih vetroagregata, do onih koji razvijaju sisteme za odbijanje ptica od vetroturbina. Sve u svemu, neverovatno iskustvo i sjajna prilika za sticanje poznanstava i predstavljanje svog rada. Ipak, do sad nisam videla toliko odela i kravata na istom mestu, tako da mislim da i Evropi nedostaje polne raznolikosti u energetici, možda čak i u većoj meri.
Angažovani ste u kompaniji RP Global? Koje poslove radite?
– Da, u kompaniji RP Global sam angažovana od prošle godine paralelno sa master studijama. Drago mi je što sam naišla na takve ljude u okviru kompanije koji imaju razumevanja, podržavaju moj razvoj i stvaraju zdravu radnu atmosferu na čemu bih im se ovom prilikom i zahvalila. Tu bih se posebno zahvalila Maji Maćić koja nesebično deli svoja iskustva i znanja od samog početka i pruža punu podršku mom napredovanju.
Radim na razvoju projekata obnovljivih izvore energije većih snaga, konkretno solarnih i vetroelektrana. Učestvujem u svim fazama razvoja i vođenja projekata, od kreiranja rasporeda vetroturbina u okviru elektrane, do komuniciranja sa različitim interesnim stranama neophodnim za uspešan projekat. Imam podršku i starijih i iskusnijih kolega iz zemlje i inostranstva, što je lepa prilika za sticanje znanja i neophodnih veština.
Planovi za budućnost?
-… su mi u svakom scenariju vetroviti i osunčani.