Balkan je prepoznat kao teritorija povećanog rizika od klimatskih promena koje dotiču sve segmente društva, a Srbija je na početku uređivanja ove kompleksne materije – poruka je panelista okruglog stola „Klimatske promene i energetika“ koji je danas održan u formi veb konferencije u organizaciji Udruženja za pravo energetike Srbije, a uz podršku Hajnrih Bol i OIE Srbija. Neophodno je poboljšanje energetske efikasnosti i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i unapređenje zakonskog okvira, složili su se panelisti.
Otvarajući konferenciju, Simon Ilse, direktor kancelarije u Beogradu Hajnrih Bel, istakao je da je borba protiv klimatskih promena postala deo svake aktivnosti usmerene na održivost. Naglašavajući važnost dijaloga u oblasti klimatskih promena, Branislava Lepotić Kovačević, predsednica UPES je najavila da će se UPES kontinuirano i sveobuhvatno baviti balansom između klimatskih promena i potreba za energijom i energetske sigurnosti.
Miloš Kuzman, potpredsednik UPES, istakao je da je Zakon o klimatskim promenama prvi sistemski zakon u ovoj oblasti. Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva zakona je uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
– Ipak, neophodno je usvojiti podzakonske akte da bi zakon počeo da živi. I tek tada ćemo videti šta treba da se popravi u zakonu i videćemo kome on neće odgovarati. A očekujem otpor određenih industrija – rekao je Kuzman.
Gordana Petković, stručnjak iz oblasti zaštite životne sredine, objasnila je efekte Zakona o klimatskim promenama na društvo i državne institucije.
– Zakon će uticati na sektore energetike, saobraćaja, zgradarstva, poljoprivrede, industrije, upravljanja otpadom. Ključne mere u sektoru energetike su unapređenje energetske efikasnosti i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije – istakla je Petković.
Aleksandar Kovačević, savetnik grupe 15 za energetiku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ukazao je na značajne materijalne efekte klimatskih promena i potrebu za novim pravnim okvirom kojim bi se podržale održive investicije u oblasti energetike.
– Balkan je prepoznat kao teritorija povećanog rizika od klimatskih promena, pogotovo u vidu poplava i suša. Istovremeno, region kasni u pogledu smanjenja emisija sumpor dioksida i azotnih oksida – upozorio je Kovačević.
Profesorka pravnog fakulteta u Beogradu Mirjana Drenovak je govorila u ljudskim pravima i značaju zaštite ljudskih prava u oblasti životne sredine i oblasti klime i predstavila je aktivnosti međunarodnih i nacionalnih sudova koji sve više prepoznaju ova prava, koristeći vezu sa drugim ljudskim pravima.
Danijela Isailović, menadžer Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija) ukazala je na značaj većeg korišćenja zelene energije u borbi protiv klimatskih promena. Ona je podsetila da je do klimatskih promena došlo jer je decenijama korišćena teška industrija i da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jedini mogući pouzdan način u borbi protiv klimatskih promena.
– Da bi bilo više zelene energije, potrebno je više investicija i moraju se gasiti termoelektrane. Zelena energija košta, kao što će i borba protiv klimatskih promena koštati, ali znamo da zdravlje nema cenu. U poslednje vreme usvojeno je nekoliko novih zakona u ovoj oblasti što nam govori da postoji politička volja da se Srbija „ozeleni“ i da krene u borbu protiv posledica klimatskih promena – istakla je Isailović.
Irina Kustova, istraživač CEPS-a (Centre for European Policy Studies) iz Brisela govorila je o značaju i efektima Evropskog Zelenog dogovora, odjecima koje je imao ovaj dokument u međunarodnim odnosima i očekivanjima od njegove primene, uz efekte i podrške koje su namenjene državama Zapadnog Balkana, a time i Srbiji.
Organizator okruglog stola, Udruženje za pravo energetike Srbije, najavio je da će organizovati slične događaje u budućnosti kako bi se povezali svi zainteresovani akteri i činioci u oblasti energetike i klimatskih promena.