Evropska investiciona banka (European Investment Bank) je do danas uložila više od 8 milijardi evra u projekte u Srbiji. Banka kontinuirano povećava podršku zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, a samo od 2020. godine investirala je više od 420 miliona evra u energetske projekte i modernizaciju energetske infrastrukture.
Ovo je, u intervjuu za portal OIE Srbija, istakao Damien Sorrell, šef Regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan. Među značajnijim projektima koje banka finansira u Srbiji je uvođenje pametnih brojila podržano kreditom od 80 miliona evra. Takođe, EIB je prošle godine potpisao kredit od 100 miliona evra za rehabilitaciju hidroelektrana u Srbiji.
Sorrell ocenjuje da je tržište u Srbiji sada dovoljno zrelo za standardne solarne projekte i vetroparkove, pa komercijalne banke mogu da ih finansiraju direktno, bez potrebe za uključivanjem međunarodnih finansijskih institucija poput EIB-a.
On najavljuje da se EIB priprema da pokrene novi program – „Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan“, vredan 170 miliona evra.
Prema njegovim rečima, Banka će nastaviti da u regionu Zapadnog Balkana daje prioritet energetskoj efikasnosti, širenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine. Kako kaže, u fokusu će biti i projekti prilagođavanja klimatskim promenama, jer je Zapadni Balkan sve ranjiviji na posledice klimatskih promena.
Sorrell govori i o mogućnostima koje se otvaraju za privatne investitore, najavljuje dolazak digitalnih alata poput „zelenog proverivača“ i ističe značaj veština i regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena.
Foto: connectionregion/Ivan Petrović
1. Evropska investiciona banka je prisutna u Srbiji skoro pola veka. Koliko je sredstava do sada uloženo u Srbiju i na koje projekte ste posebno ponosni?
– Kao kreditna institucija Evropske unije u vlasništvu država članica, Evropska investiciona banka (EIB Global) već dugo podržava ekonomsku transformaciju Srbije, finansirajući vitalnu infrastrukturu – od puteva i železnica do bolnica, škola i naučnih parkova. Sa više od 8 milijardi evra uloženih do danas, pomogli smo da se poboljšaju uslovi života i poslovanja širom zemlje.
Kako Srbija nastavlja da se usklađuje sa standardima EU u okviru svoje Reformske agende, EIB kroz tehničku podršku doprinosi usklađivanju projekata sa kriterijumima EU kako bi se pristupilo raspoloživim sredstvima, posebno u okviru Novog plana rasta.
Iako je EIB tradicionalno jedan od najvećih finansijera transportnog sektora, sve više se fokusiramo na zdravstvo, kao i obrazovanje i razvoj radne snage koji predstavljaju ključne poluge za rešavanje problema odliva mozgova i neusklađenosti ponude i tražnje za veštinama u regionu. Ove vrste inicijativa su značajne i u kontekstu zelene tranzicije, čiji uspeh će zavisiti ne samo od razvoja infrastrukture, već i od ljudskog kapitala. Vidimo da potražnja za tehničkim veštinama naglo raste, dok transverzalne veštine poput digitalne pismenosti postaju neophodne za napredak svih oblasti. Prema podacima Evropske komisije, sektor obnovljivih izvora energije mogao bi do 2030. godine da otvori do 3,5 miliona novih radnih mesta u EU. S druge strane, industrije sa visokim emisijama ugljenika su u padu, što ukazuje na potrebu za masovnim prekvalifikacijama i dodatnim obukama kako bi se radnici prilagodili promenama.
Kako bismo podržali ove napore, finansiramo renoviranje škola, laboratorija i univerziteta širom Srbije. Sa 70 miliona evra koje smo uložili u projekt „Povezane škole“ doprineli smo uvođenju brzog interneta u više od 3.800 škola, čime su poboljšani uslovi za preko 730.000 učenika i 100.000 nastavnika. Zajmom od 40 miliona evra podržavamo strategiju dualnog obrazovanja u Srbiji kroz finansiranje regionalnih centara za obuku koji pružaju mogućnost za stručno obrazovanje, celoživotno učenje i veću zapošljivost. Posebno smo ponosni na podršku obrazovnim projektima jer ulaganje u mlade znači ulaganje u našu zajedničku budućnost.
2. Koji su ključni aktuelni projekti EIB-a u Srbiji i regionu u oblasti energetske tranzicije i dekarbonizacije privrede? Koje projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije trenutno finansirate? Da li su u fokusu solarni parkovi, vetroparkovi ili neki drugi oblici OIE?
– Smatramo da je prelazak na čistu energiju ključan za konkurentnost, bezbednost i autonomiju Evrope. Grupacija EIB je prošle godine investirala 31 milijardi evra u energetiku, u poređenju sa 24 milijarde uloženih u 2023. godini i više nego dvostruko u odnosu na 2021. Ovim ulaganjem EIB je prošle godine mobilisao rekordnih 100 milijardi evra za energetske investicije širom sveta, pri čemu je 60% bilo usmereno ka zelenoj tranziciji.
I na Zapadnom Balkanu povećavamo investicije u energetiku. EIB Global je od 2020. godine potpisao ugovore u vrednosti od 420 miliona evra za enrgetske projekte i projekte energetske infrastrukture. Kreditom od 80 miliona evra podržavamo uvođenje pametnih brojila u Srbiji, čime će se modernizovati mreža i smanjiti gubici. Takođe, prošle godine smo potpisali kredit od 100 miliona evra za rehabilitaciju hidroelektrana u zemlji, što će omogućiti veću fleksibilnost energetskog sistema. Sufinansiramo i velike projekte obnovljivih izvora energije zajedno sa KfW-om, uključujući vetroparkove u Bosni i Hercegovini, solarnu elektranu kapaciteta od 100 MW u blizini Prištine, kao i rehabilitaciju hidroelektrane Vau i Dejes u Albaniji. Ovi projekti će omogućiti diversifikaciju energetskog miksa regiona i ojačati energetsku bezbednost. Spremni smo da dodatno podržimo razvoj obnovljivih izvora energije u regionu kroz neophodna infrastrukturna ulaganja.
3. U Bosni i Hercegovini finansirate izgradnju vetroparkova Poklečani i Vlašić. Kakva su vaša dosadašnja iskustva sa tim projektima i da li planirate slične inicijative u Srbiji?
– Zajedno sa KfW-om sufinansiramo dva velika projekta obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini – vetroparkove Vlašić i Poklečani. Ovi projekti će obezbediti ukupni kapacitet od 182 MW, čime će čistom električnom energijom snabdevati oko 97.500 domaćinstava i smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 500.000 tona godišnje. Naše finansiranje biće dopunjeno i grantovima EU i savetodavnim uslugama kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Pored smanjenja zavisnosti od uglja, ovi projekti doprinose tranziciji ka niskougljeničnoj ekonomiji. Iako izazovi postoje kada je u pitanju priprema i implementacija, smatramo ih ključnim za energetsku bezbednost, ali i za konkurentnost lokalnih ekonomija, posebno u kontekstu predstojećih poreza vezanih za emisije ugljenika. U Srbiji trenutno finansiramo rehabilitaciju hidroelektrana, ali svakako smo zainteresovani da proširimo podršku i na druge oblike obnovljivih izvora energije.
4. Da li su državni projekti prioritet za EIB ili postoji realna mogućnost da i privatni investitori dobiju povoljne kredite za vetroparkove ili solarne elektrane?
– Kada su u pitanju manji projekti, EIB sarađuje sa komercijalnim bankama, kao i sa nacionalnim razvojnim institucijama kroz kreditne linije za mala i srednja preduzeća (MSP). Ove finansijske mogućnosti pod povoljnim uslovima omogućavaju kompanijama da investiraju u projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, čime mogu da smanje potrošnju energije i do 70%. Samo tokom prošle godine plasirali smo 200 miliona evra za više od 1.500 preduzeća u Srbiji, od kojih je više od 10% realizovalo zelene investicije.
Pored zajmova, garancije koje izdaje Evropski investicioni fond (EIF), kao deo Grupacije EIB, pomažu komercijalnim bankama da smanje izloženost riziku i zahteve za kolateralom, čime proširuju svoj kapacitet za kreditiranje kompanija. EIF je prošle godine lansirao Garanciju za otpornost MSP, finansiranu iz sredstava EU u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova inicijativa će mobilisati oko 885 miliona evra novih investicija u regionu (15 puta više od uloženih sredstava). U Srbiji se očekuje da će mobilisati oko 250 miliona evra kredita za oko 4.650 malih preduzeća. Kako potražnja za zelenim finansiranjem raste, dodatne garancije ovog tipa biće ključne za održavanje tog rastućeg trenda.
Takođe, u mogućnosti smo da direktno finansiramo i veće investicije u privatnom sektoru. Takav je slučaj, na primer, sa projektom FIAT-a u Srbiji gde smo finansirali adaptaciju fabrike za proizvodnju električnih vozila u cilju zelene transformacije evropske automobilske industrije. Kada je reč o energetskim projektima, možemo ih finansirati i po modelu projektnih finansija. Međutim, tržište u Srbiji je sada dovoljno zrelo za standardne solarne projekte i vetroparkove, pa komercijalne banke mogu da ih finansiraju direktno, bez potrebe za uključivanjem međunarodnih finansijskih institucija poput EIB-a.
Naše finansiranje često je praćeno i tehničkom pomoći i izgradnjom kapaciteta kako bi se firmama pomoglo da pripreme projekte, a bankama da bolje razumeju rizike. EIB takođe planira i da lansira „zeleni proverivač“ za Zapadni Balkan koji je zasnovan na taksonomiji EU. U pitanju je onlajn alat koji omogućava kompanijama da procene podobnost svojih projekata za postojeće kreditne linije EIB. Uskoro ćemo objaviti i onlajn Vodič za dekarbonizaciju za MSP-ove. Ovaj digitalni vodič će biti posebno korisan za kompanije koje moraju da se adaptiraju na uvođenje Mehanizma za prilagođavanje emisija na granicama (CBAM), koje se očekuje početkom sledeće godine.
Kroz blisku saradnju sa vladama, partnerima i finansijskim institucijama, EIB pomaže lokalnim preduzećima da modernizuju poslovanje, usvoje čiste tehnologije i energetska rešenja kako bi ostala konkurentna u uslovima sve strožijih uslova u pogledu lanaca snabdevanja i emisija ugljenika.
5. Kakve je efekte donela odluka EIB-a iz 2023. godine da izdvoji 5 milijardi evra za podršku „Evropskom paketu za vetroenergiju“? Kako se to odražava na Zapadni Balkan?
– U okviru Evropskog paketa za vetroenergiju podržavamo napore Evropske komisije da stabilizuje ovaj sektor kroz novu panevropsku garancijsku šemu u iznosu od 5 milijardi evra. Ovaj instrument osmišljen je tako da ublaži nedostatke u lancima snabdevanja i podstakne šire investicije kroz smanjenje rizika za komercijalne banke koje kreditiraju ključne dobavljače u industriji. Očekuje se da će ova garancijska šema mobilisati do 80 milijardi evra investicija u vetroenergiju i podržati instalaciju 32 GW novih kapaciteta, što će značajno doprineti cilju EU koji podrazumeva 117 GW do 2030. godine.
Ova inicijativa pokazuje značajnu ulogu EIB-a u primeni instrumenata za deljenje rizika kako bi se ubrzala zelena tranzicija, dekarbonizovala ekonomija i ojačala industrijska konkurentnost. Na Zapadnom Balkanu EIB Global planira da nastavi sa podrškom izgradnji novih vetroparkova, kao i da istraži potencijal za vetroenergiju na vodenim površinama, oslanjajući se na svoju ranu podršku ovom sektoru. Trenutno radimo na razvoju sličnih instrumenata za smanjenje rizika u regionu, kako bismo povećali spremnost komercijalnih banaka da finansiraju projekte obnovljivih izvora energije, posebno u sektoru vetra. Ipak, za povećanje obima investicija biće neophodna modernizacija elektroenergetske mreže i transparentniji, efikasniji procesi izdavanja dozvola usklađeni sa EU.
6. U Evropi ste uspostavili niz partnerstava sa komercijalnim bankama radi jačanja industrije vetroenergije. Da li su slični modeli planirani za Srbiju i region?
– U okviru EU Paketa za vetroenergiju EIB je prošle godine potpisala šest ugovora sa vodećim evropskim bankama, mobilizujući 3 milijarde evra za podršku proizvodnji opreme za vetroenergiju. Na Zapadnom Balkanu radimo na uvođenju sličnih instrumenata za smanjenje rizika kod finansiranja većih projekata obnovljivih izvora energije od strane komercijalnih banaka, kao i njihovoj pripremi u skladu sa standardima EU.
Jedan od primera uspešnog partnerstva u regionu jeste inicijativa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Od 2022. godine podržala je više od 60 zelenih inovacija, uključujući projekte obnovljivih izvora energije, mobilišući preko 29 miliona evra investicija. Ova cifra predstavlja oko 15% procenjenih zelenih investicija u Srbiji. Program zajednički finansiraju EU, Švedska, Švajcarska i Srbija, a sprovode ga UNDP, Ministarstvo zaštite životne sredine i EIB.
EIB se priprema da pokrene i novi program – „Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan“. Vredan 170 miliona evra, obuhvataće povoljne kreditne linije, 17 miliona evra bespovratnih sredstava zasnovanih na rezultatima, kao i tehničku pomoć za inovacije u privatnom sektoru u oblastima kao što su održivo korišćenje resursa i čiste tehnologije. Kombinovanjem finansiranja i savetodavne podrške, cilj je da se otključa privatni kapital i ubrza zelena i digitalna tranzicija.
7. Na čelu kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan ste manje od godinu dana. Kako ocenjujete investicionu klimu u Srbiji i regionu? Gde vidite najveći potencijal za unapređenje?
– Strane direktne investicije imale su ključnu ulogu u ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana u poslednjoj deceniji čineći oko 6% BDP-a, pri čemu je oko 70% dolazilo iz država članica EU. Ovaj priliv kapitala podstakao je usvajanje novih tehnologija, rast produktivnosti i otvaranje radnih mesta, posebno u tradicionalnim sektorima poput proizvodnje i finansijskih usluga. Međutim, sve više pažnje privlače i nove industrije poput IKT sektora i obnovljivih izvora energije, zbog njihovog potencijala za rast i usklađenosti sa globalnim ciljevima održivosti.
Da bi se zadržao ovaj pozitivan trend, region treba da ubrza strukturne reforme i prihvati novi model rasta zasnovan na standardima EU i prioritetima zelene tranzicije. U tom smislu, Novi plan rasta i reformska agenda predstavljaju izuzetnu priliku. Predstojeći Mehanizam za prilagođavanje emisija na granicama, koji stupa na snagu 2026. godine, upravo ukazuje na hitnost dekarbonizacije. Iako se udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu regiona postepeno povećava, fosilna goriva su i dalje dominantna. Investicije EU u transportnu infrastrukturu već su poboljšale efikasnost trgovine, a dodatni napredak za region se očekuje nakon pristupanja EU.
Ipak, izazovi ostaju. Transportna i digitalna infrastruktura regiona zaostaje za standardima EU, a nedostatak radne snage ugrožava produktivnost. Povezanost, integracija tržišta (posebno unutar samog regiona) i ljudski kapital ostaju ključni faktori za stabilan dugoročni rast.
8. Na čemu će biti fokus vašeg rada u narednom periodu kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu?
– Pored finansiranja, EIB Global pojačava tehničku podršku vladama, bankama i preduzećima kako bi ubrzao realizaciju zelenih i održivih projekata širom regiona. U okviru Novog plana rasta EU, Banka će nastaviti da daje prioritet energetskoj efikasnosti, širenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, uz ulaganja u ljudski kapital i razvoj preduzeća, kako bi se izgradila otpornija regionalna ekonomija.
Pored toga, Zapadni Balkan je sve ranjiviji na posledice klimatskih promena, sa sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama koje dodatno opterećuju zastarelu infrastrukturu i osetljive energetske sisteme. Proizvodnja hidroenergije je pod pritiskom zbog nepredvidivosti padavina, dok elektroenergetske mreže trpe sve veće opterećenje usled rasta temperature i potreba za rashlađivanjem. Zbog toga će projekti prilagođavanja klimatskim promenama biti od suštinskog značaja u budućnosti.
Kao klimatska banka EU, značajno smo povećali globalno finansiranje za ovakve projekte, izdvojivši 4,6 milijardi evra samo u 2024. godini. Ove investicije su ključne za jačanje otpornosti na klimatske promene, zaštitu života i imovine, kao i obezbeđivanje dugoročne ekonomske stabilnosti. Procene pokazuju da svaki evro uložen u prilagođavanje na klimatske promene donosi uštedu od 5 do 7 evra u izbegnutim štetama, što klimatske aktivnosti čini ne samo ispravnim, već i pametnim izborom.