Znanje, posvećenost i rezultati rada – pravi su put za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u tzv. muškim poslovima, veruje članica Saveta Agencije za energetiku Negica Rajakov.
A „muških poslova“ u karijeri i životu sagovornice portala OIE Srbija nije manjkalo. Nakon srednje škole „Nikola Tesla“ u Pančevu koju je završila kao najbolja u generaciji, upisala je ETF, odsek industrijska energetika, u vreme kada je na tom fakultetu bilo tek 25% devojaka. Po diplomiranju, radila je kao asistentkinja na ETF-u, gde je držala vežbe studentima od kojih je neretko bila mlađa, a koji su je ipak uvažavali, zbog čega je prvi put shvatila kakvu moć nose znanje i argumenti.
Najveći deo radnog staža provela je u pančevačkoj Petrohemiji gde je od 1997. godine do 2018. godine prošla put od pripravnika do top menadžmenta. Od marta 2018. godine članica je Saveta Agencije za energetiku u kojoj žene čine više od 60% zaposlenih. Osim toga, godinama je bila članica UO bokserskog kluba „Profesionalac“, a i danas rado prati taj „muški“ sport.
U intervjuu za portal OIE Srbija, Negica Rajakov otkriva zašto i danas, kada putuje, sagledava stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, kako je uspela da pronađe optimalan balans između posla i porodice, zašto je boks najsličniji životu, kao i šta očekuje od nove generacije žena u OIE sektoru.
Za elektrotehniku ste se odlučili još kao devojčica, upisom u srednju ET školu gde ste bili đak generacije. Odakle devojčici, tinejdžerki ljubav prema tom pozivu? Koliko je bilo devojaka tada u razredu?
– S obzirom na to da sam pripadala jednoj od poslednjih generacija koja je pre reforme školstva sprovedene 90-tih godina, pohađala srednje usmereno obrazovanje upravo u ETŠ “Nikola Tesla” u Pančevu, rekla bih da je to pre bio predznak mog budućeg životnog opredeljenja i poslovnog angažovanja, nego sam odabir.
Međutim, kao predstavnik učenika, bila sam dobro upoznata i sa problematikom stručnog obrazovanja u predmetnoj školi, kao i sa brojem učenica koje su pohađale ET Nikola Tesla, a koje su tada bile u značajnoj manjini i predstavljale su retkost.
Prirodni sled je bio upis ETF? Kakva je situacija bila na ETF u pogledu rodne ravnopravnosti?
– Tih devedesetih godina studentkinje su činile približno četvrtinu od ukupnog broja studenata ETF-a. Brojno manje zastupljene, ali, vredne i radne po prirodi, po uspešnosti nismo nimalo zaostajale od kolega.
Razumevanje porodice neophodno kada se žena bavi odgovornim poslovima
Prva radna mesta su vam bila u obrazovnom sistemu, u srednjoj školi i na fakultetu? Koliko je bilo devojaka i po čemu pamtite taj period karijere?
– To su bile teške godine kada su sankcije koje su uvedene našoj zemlji dovele do izrazito lošeg stanja u privredi, ali i društvu i naprosto poremetile neke osnovne vrednosti u sistemu. Kao neko ko je oduvek bio okrenut novim znanjima, lično mi je drago što sam tada, sticajem novonastalih okolnosti u privrednom sektoru, imala priliku da radim i u obrazovnom sistemu.
Zastupljenost devojaka u srednjoj elektrotehničkoj školi je tih godina i dalje bila značajno manja nego na ETF-u, što je i razumljivo s obzirom na to da ETF upisuju i učenici drugih srednjih škola. Prema podacima iz Imenika inženjera elektrotehnike koji su diplomirali na Univerzitetu u Beogradu u periodu 1923-2022, od ukupno 410 diplomaca koji su diplomirali te 1994. godine, približno 100 je bilo žena, što govori da se udeo žena na ETF-u tih godina nije značajno menjao i kretao se oko 25%.
Sećam se da je mojim srednjoškolcima bilo drago što imaju mladu profesorku i da sam se prilično dobro razumela sa njima u pogledu očekivanja i standarda rada, kao i sa zaposlenima u kolektivu.
Držeći vežbe na Katedri za mašine ETF u Beogradu, bila sam dosta mlađa od pojedinih studenata koje sam podučavala, ali sam u punoj meri bila uvažena od strane istih upravo iz razloga znanja koje sam im prenosila.
Čini mi se da sam tada, po prvi put, shvatila punu snagu znanja i argumenata, ali i sagledala pravi put ka prevazilaženju problematike rodne ravnopravnosti u tzv. pretežno „muškim delatnostima”, a to su visok nivo znanja, posvećenost i rezultati rada.
Inženjersku karijeru ste započeli u Elektrovojvodini. Kako su izgledali operativni inženjerski dani jedne mlade žene?
– Iz operativnih dana provedenih na radu u Elektrovojvodini ponela sam u život profesionalnu deformaciju da i danas, kada putujem, vizuelno sagledavam stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, ali i pregršt korisnih informacija o distributivnoj mreži u mom rodnom gradu i okolini, elektroenergetskim saglasnostima i sl. koje su mi bile od velikog značaja u kasnijim godinama rada.
Na konferenciji “(Zelena) energija je ženskog roda”
Posedujete licencu odgovornog izvođača radova, a u Vašoj biografiji se izdvaja da ste bili odgovorno lice objekta TS 220/35/6kV i to dok ste bili na funkciji u RJ Elektrosnabdevanje? Kako izgleda taj posao i ima li izazova za ženu?
– Elektroenergetski objekat TS 220/35/6kV HIP 2 je, po kategorizaciji AD Elektromreže Srbije, objekat najviše I kategorije što govori o njegovom značaju, ali i nivou odgovornosti odgovornih lica u njemu.
TS HIP 2 je EE objekat putem kojeg se vrši transformacija i dalje snabdevanje električnom energijom energetski veoma intenzivnih i proizvodno veoma zahtevnih i rizičnih objekata HIP-Petrohemije, Tehnogas Messera I, donedavno, Rafinerije nafte Pančevo. Ove osnovne informacije dovoljno govore o neophodnosti besprekornog funkcionisanja predmetnog elektroenergetskog sistema, kao i potrebi da se isti kontinualno održava, unapređuje i dodatno poboljšava, ali i o nivou stresa kojem ste izloženi dok to radite.
Nekako, kao po pravilu, neželjeni događaji i kvarovi se dešavaju noću i tada je, kako bi se posao obavljao profesionalno i odgovorno, pored svega ostalog, preko potrebno i visoko razumevanje porodice, a koje sam ja oduvek imala. Ono što sam ja, kao supruga i majka, zauzvrat mogla da uradim bilo je da pronađem odgovarajuću muziku zvona na telefonu koja nije duboko uznemiravajuća u kasne sate, a da vreme koje provodim sa porodicom bude veoma sadržajno i kvalitetno. Dajući najbolje od sebe uspela sam da pronađem optimalan balans između posla i porodice i da budem dobra supruga i “najbolja” mama što lično smatram svojim najvećim uspehom u životu.
Zastupljenost žena na izvršnim funkcijama i dalje je niska
Koja ste zaduženja imali u Petrohemiji, a koja u NIS-u? Kako ti sistemi integrišu žene? NIS poslednjih godina radi dosta na ispunjavanju principa održivog razvoja među kojima je i rodna ravnopravnost. Kako je bilo u Vaše vreme, pre desetak godina kada ste bili član Odbora direktora NIS-a?
– Petrohemija i NIS su ozbiljni, visoko standardizovani sistemi orijentisani ka postizanju maksimalnih poslovnih rezultata i ciljeva i, kao takvi, visoko svesni da samo kompanije koje neguju različitosti i pružaju jednake šanse svima, mogu konstantno napredovati i postizati vrhunske rezultate. U kompanijama nalik ovim, prvenstveno se cene rezultati i kvalitet rada što otvara mogućnost poslovnog napredovanja žena, premda smatram da i dalje postoji veliki prostor u povećanju uloga žena u poslovnom odlučivanju, naročito na najvišem nivou. Potvrda mom mišljenju su i podaci globalnih studija koji govore da žene čine približno 48% radne snage, u energetskom sektoru 25%, a da je zastupljenost žena na izvršnim funkcijama oko 6%, dok je u naftnom i gasnom sektoru zastupljenost na najvišim funkcijama ispod 1%.
I pre desetak godina, Petrohemija i NIS su iskazujući brigu o zaposlenima, u okviru posebnih kolektivnih ugovora i akata, imale određene pogodnosti za radnike, a naročito za žene – majke što i danas neguju i to na strategijskom nivou što, svakako, predstavlja svetao primer u poslovnoj praksi.
Moje lično iskustvo stečeno radom u Petrohemiji, gde sam provela veći deo radnog staža i prošla put od pripravnika do top menadžmenta, i u NIS-u, gde sam bila član Odbora direktora i jedina žena u sazivu, ne beleži sistemska negativna iskustva u domenu rodne ravnopravnosti, a sa usamljenim, pojedinačnim slučajevima se svaka žena, koja poštuje sebe i bori se za svoje stavove snagom argumenata, može sa lakoćom izboriti.
Konačno, član ste Saveta Agencije za energetiku, nezavisnog regulatora i jedne od najvažnijih institucija. Da li se AERS bavi pitanjem rodne ravnopravnosti?
– Agencija za energetiku RS trenutno upošljava nešto manje od 50 zaposlenih od čega žene čine više od 60%. Dva, od ukupno pet članova Saveta su žene što je svetao primer po pitanju zastupljenosti polova u organima upravljanja u energetskom sektoru. Premda se u AERS-u ne uočava neuravnotežena zastupljenost polova u organima odlučivanja, kao i u organizacionoj strukturi, sa ciljem unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima delovanja, Planom upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti predvideli smo određene podsticajne i programske mere.
Osnivačka sednica Stalnog savetodavnog foruma nacionalnih regulatornih tela balkanskih zemalja u Solunu
Iz Vaše biografije se izdvaja još jedan podatak – bili ste član UO bokserskog kluba Profesionalac punih osam godina što je sigurno neobičnije nego inženjerski poziv. Otkud to?
– Sa neskrivenim ponosom mogu da kažem da moj suprug ima status zaslužnog trenera boksa u Srbiji i da je osnivač i trener jednog od najuspešnijih bokserskih klubova u zemlji – BK Profesionalac iz Pančeva. Za uspešnu karijeru, podrška partnera mora biti obostrana i izuzetno mi je drago što sam, u procesu osnivanja kluba i njegovog daljeg razvoja, dala svoj pun doprinos. I danas sam prisutna u klubu i rado pratim boks, jer je taj sport nekako najsličniji životu i nauči te da kada padneš, moraš da ustaneš, ali i da je uspeh dostižan samo uz ozbiljnu posvećenost i ako uvek daješ od sebe malo više i malo bolje od drugih.
Imate li savet za mlade devojke koje razmišljaju o inženjerskom pozivu ili radu u sektoru OIE?
– Zajednički zadatak svih nas je da, kroz lično angažovanje danas, menjamo sutra koje dolazi, da osvestimo one nesvesne barijere u pogledu rodne ravnopravnosti i da srušimo postojeće kako bismo, kao društvo, dosegli principe rodne ravnopravnosti, ali i da ličnim primerom ohrabrimo i podržimo mlade devojke da biraju zanimanja i radno se angažuju u sektorima u kojima dominiraju muškarci.
Sektor OIE, kao relativno mlad i brzorastući sektor energetike, formiran na modernim poslovnim standardima koji eliminišu svaki oblik diskriminacije, otvara prostor za aktivnije angažovanje žena i toplo ga preporučujem svim mladim devojkama, jer, kao neophodnost, sagledavam aktivniju ulogu žena u energetskoj tranziciji obzirom da su žene na globalnom nivou prepoznate kao snažni nosioci promena u tranziciji ka održivim rešenjima.
Ozbiljna posvećenost pozivu, temeljan rad, visok nivo kompetencija i proaktivan pristup već danas je iznedrio žene za koje sa pravom možemo reći da su lideri energetske tranzicije u našoj zemlji, a što je najjasniji putokaz za generacije mladih žena koje dolaze i od kojih lično gajim velika očekivanja.