Kao lider u elektroenergetskom sektoru, Elnos Grupa je poslednjih godina postala istinski sinonim za inovacije i održivost, a njena članica u Srbiji danas krči puteve uspeha koji su inspiracija mnogim kompanijama. Sa Stefanom Golubovićem, rukovodiocem Divizije za elektrane Elnos Srbije, razgovarali smo o izazovima inženjerske karijere i koracima koji osiguravaju dugoročni rast u sve složenijem energetskom pejzažu.
U koliko država posluje Elnos Grupa i na kojim poslovima radite?
– Elnos Grupa posluje u 18 zemalja regije i Evrope. Kada je Evropa u pitanju kompanija poseban naglasak stavlja na zemlje Skandinavije, ali i na Nemačku, Češku, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju i Hrvatsku.
Realizujemo širok spektar poslova iz oblasti elektroenergetike na objektima do 400 kV, od elektrana i elektroenergetskih mreža do infrastrukturnih projekata, industrije i instalacija. Poslednjih godina smo posebno ponosni na napredak u segmentu obnovljivih izvora energije, gde smo bili deo projekata veoma bogatog zelenog miksa, ali i velike ukupne snage.
Bili ste rukovodilac projekta izgradnje vetroparka Krivača. Kako je izgledao Vaš posao i kakva iskustva nosite sa realizacije tog projekta?
– Moj posao na ovom projektu je bio velika privilegija i odgovornost. Vetropark Krivača je jednom rečju bio izazov na mnogo nivoa. Dovoljno je reći da smo u jednom trenutku radili na nekoliko lokacija sa više od 100 ljudi na terenu. To je bilo zaista jako dinamično. Ovo je bio projekat u okviru kojeg smo stekli neprocenjivo važno iskustvo kroz saradnju sa vodećim firmama, kako investitorima, tako i izvođačima, koje će nam biti važno za izvođenje naših budućih poduhvata u oblasti obnovljivih izvora energije.
“Vetropark Krivača bio je izazov na mnogo nivoa”
Koji su vaši najznačajniji aktuelni OIE projekti u Srbiji, ali i u regiji?
– U narednim mesecima, naši resursi će biti intenzivno angažovani na izgradnji novog vetroparka Čibuk 2 (155 MW), koji je za nas staro i već poznato mesto gde smo već bili deo izgradnje vetroparka Čibuk 1 (158 MW).
Kada je Srbija u pitanju, trenutno završavamo sve obaveze vezane za upotrebne dozvole za vetropark Krivača (105 MW), koji je pušten u probni rad krajem prošle godine. Ovo je bio projekat na čijoj smo realizaciji radili više od dve godine i gde smo imali jednu od ključnih uloga.
U Severnoj Makedoniji smo aktivno uključeni u izgradnju vetroparka Perun (30 MW), a s posebnom važnošću ću istaći to što smo u regiji deo velikih projekata iz oblasti hidroenergije kao što je izgradnja HE Dabar (159,15 MW) u Bosni i Hercegovini i revitalizacija HE Perućice (307 MW) u Crnoj Gori. U Hrvatskoj beležimo veliki iskorak kroz sve veći broj angažmana na projektima solarnih elektrana do 30 MWp.
Koji su najveći izazovi sa kojima se kompanije poput Vaše suočavaju? Da li je to poskupljenje usluga i opreme, odliv kadrova ili nešto treće?
– Današnje tržište se znatno razlikuje od onog pre COVID-a i ukrajinske krize. Ono je suočeno sa novim izazovima i promenjenom strukturom. Povećanja cena su neizbežna realnost koja utiče na sve, uključujući i našu kompaniju. U aktuelnim dinamičnim tržišnim okolnostima je od presudne važnosti biti prilagodljiv i otvoren za nove pristupe sa ciljem uspešnog navigiranja kroz promene.
Ovde bih istakao da mladi inženjeri, kao pripadnici nove generacije, predstavljaju ključnu pokretačku snagu u našoj industriji. U našoj kompaniji težimo tome da mladi inženjeri budu inspirisani velikim projektima i stasaju kroz njih, čime obezbeđujemo budućnost energetskog sektora. Ovi napori su jako važni za naš uspeh i prilagođavanje u svetu energetike koji se brzo menja.
Poseta studenata beogradskog ETF-a vetroparku Krivača
Kako ocenjujete trenutne izazove u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji?
– Srbija se suočava s izazovima kao što su modernizacija mrežne infrastrukture, razvoj tehnologija skladištenja energije, varijabilna proizvodnja iz obnovljivih izvora, nestabilnost cena energije, sigurnost mreže, te skalabilnost i nepredvidivost obnovljivih izvora poput sunca i vetra.
Iako su ovi izazovi značajni, oni nisu jedinstveni za Srbiju. Mnoge zemlje u tranziciji ka čistijoj energiji suočavaju se sa sličnim pitanjima. Umesto da ih vidimo kao prepreke, potrebno je posmatrati ih kao sastavni deo ovog evolutivnog procesa. Verujem da će nova tehnološka rešenja, koja se svakodnevno razvijaju, biti ključna u prevazilaženju ovih prepreka i oblikovanju budućih trendova.
Budući da je Vaša kompanija prisutna u regionu, kako ocenjujete razvoj OIE u zemljama bivše Jugoslavije?
– Zemlje regije bivše Jugoslavije efikasno koriste svoje prirodne potencijale i resurse. Sve države regije ulažu mnogo u obnovljive izvore energije, bilo da se radi o energiji vetra ili solarnom potencijalu ili bilo kom drugom izvoru.
Ohrabrujuće je videti da region prati važne evropske trendove, osiguravajući tako svoju konkurentnu poziciju na OIE planu u budućnosti. U okviru ovog razvojnog trenda je posebno važno to što postoji suštinska svest o značaju očuvanja životne sredine, što igra ključnu ulogu u strategijama ovih država.