Strategija razvoja energetike RS do 2040. na javnoj raspravi do 15. avgusta – Očekivani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana skoro 11 GW

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, čiji je nacrt na javnoj raspravi, predlaže postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, razmatra uvođenje nuklearne energije nakon 2040. godine, a kako se navodi, do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW.

Nacrt Strategije je na javnoj raspravi do 15. avgusta, a zainteresovani mogu poslati primedbe, predloge i sugestije poštom na adresu Ministarstva rudarstva i energetike, Kralja Milana 36, elektronskim putem na mejl adrese strategija_energetike@mre.gov.rs i biljana.ramic@mre.gov.rs, putem portala eKonsultacije ili učešćem na jednoj od tri javne rasprave, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Vetroelektrane i solarne elektrane – Do 2040. godine 10,97 GW

U periodu do 2030. godine očekuje se ekspanzija izgradnje elektrana koje kao primarnu energiju koriste vetar i Sunce, pa se očekuje da u 2030. godini ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW, što predstavlja značajan porast učešća intermitentnih obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, navodi se u nacrtu.

– Predviđena instalisana snaga u vetroelektranama iznosi oko 1,77 GW (sa godišnjom proizvodnjom 4,60 TWh), dok je predviđena instalisana snaga u solarnim elektranama 1,73 GW (sa godišnjom proizvodnjom od 2,27 TWh). To znači da sa ovako predviđenim instalisanim kapacitetima, očekivana godišnja proizvodnja iznosi 6,87 TWh – piše u nacrtu.

U periodu posle 2030. godine, očekuje se dalji porast instalisanih kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana. Do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW, a očekivana je ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,04 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,36 TWh), dok je predviđena instalisana snaga solarnih elektrana 7,37 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,68 TWh).

Energetska tranzicija neminovna

U strategiji se napominje da je Republika Srbija prihvatila put energetske tranzicije. Kako se objašnjava, nove geopolitičke okolnosti, u vidu globalne eskalacije geopolitičkih sukoba i rata Rusije i Ukrajine, upućuju na to da unapređenje energetske bezbednosti, postizanje maksimalno moguće energetske nezavisnosti i ekonomska održivost energetskog sistema, ostaju najbitniji ciljevi energetske politike Republike Srbije.

– Postojeći, raspoloživi resursi će morati da ostanu oslonac srpske elektroenergetike sve dok proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, infrastruktura za prenos i distribuciju, kao i skladišni kapaciteti i sposobnost integracije obnovljivih izvora energije ne budu u dovoljnoj meri razvijeni i usklađeni da pouzdano i sigurno mogu da zamene domaći lignit, u skladu sa ciljevima ove strategije – navodi se u tekstu Strategije.

Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine

Ovaj dokument prepoznaje i da je za energetsku bezbednost Republike Srbije od ključnog značaja održiva dekarbonizacija energetskog sektora. Strategija trasira put kojim će se odvijati reforma energetskog sektora i sprovoditi proces energetske tranzicije.

– Ključne odrednice tog puta su prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije, intenzivnija primena mera energetske efikasnosti i njeno poboljšanje u svim energetskim sektorima i svim privrednim granama i sektorima potrošnje, uz razmatranje mogućnosti da se u energetski sektor Republike Srbije, nakon 2040. godine uvede i nuklearna energija – piše u Nacrtu.

Da bi se dodatno unapredio ambijent za investicije usmerene ka klimatski neutralnom energetskom razvoju, Strategijom se predlaže i postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao ključnog ekonomskog mehanizma za regulaciju brzine energetske tranzicije. U ovom procesu, napominje se, bitno je uraditi i analizu efekata uvođenja ugljenične takse na uvoz (engl. ”carbon border adjustment mechanism – CBAM”) od strane EU.

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine sačinjava 9 celina:

  1. Karakteristike proizvodnje i potrošnje energije u Republici Srbiji;
  2. Realizacija osnovnih strateških ciljeva iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine;
  3. Energetski resursi Republike Srbije i ocena mogućnosti njihovog korišćenja;
  4. Razvoj energetike Republike Srbije do 2040. godine;
  5. Razvoj energetskih sektora do 2040. godine – u celini se nalaze posebno OIE;
  6. Okvir i ocena uticaja mogućih promena međunarodne pozicije Srbije i integracionih procesa na energetski razvoj;
  7. Analiza efekata sprovođenja Strategije;
  8. Energetika Republike Srbije nakon 2040. godine, i;
  9. Projekcije energetskih bilansa i indikatora.
Kako dostaviti primedbe i sugestije

Javna rasprava sprovodi se u periodu od 15. jula 2024. godine do 15. avgusta 2024. godine dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara poštom na adresu Ministartsva rudarstva i energetike, elektronskim putem na portalu eKonsultacije, ili na mejl adresu: strategija_energetike@mre.gov.rs. Primedbe, sugestije i komentare na tekst predloga Strategije građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Javne konsultacije o nacrtu navedene Strategije mogu se izvršiti u tri predviđena termina:

  1. Beograd, Privredna komora Srbije 26. jula od 10:00 do 13:00, u vidu prezentacije i rasprave;
  2. Niš, Regionalna privredna komora Niš 30. jula od 11:00 do 14:00, u vidu prezentacije i rasprave;
  3. Novi Sad, Regionalna privredna komora Novi Sad 31. jula od 11:00-14:00, u vidu prezentacije i rasprave.

Na ovom linku se nalazi program javne rasprave, nacrt Strategije, Izveštaj o strateškoj proceni uticaja, kao i tabele za dostavljanje komentara o nacrtu Strategije i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja koji se koriste za slanje primedbi, sugestija i predloga.

Foto: Unsplash/Zbynek Burival