„Šta tačno znači muški ili ženski fakultet, pozicija ili uloga u društvu? Mi sami kao društvo to definišemo, tako da sami možemo to i promeniti“ – ovo je samo jedna od važnih poruka koju je u intervjuu za portal OIE Srbija uputila Marina Mijić.
Kao šefu Odeljenja za zaštitu životne sredine u ProCredit banci, glavni cilj joj je da osigura usklađenost svih poslovnih procesa i usluga banke sa najvišim ekološkim standardima. Ona i njen tim pažljivo procenjuju uticaj banke na životnu sredinu i redovno izveštavaju o ovim pitanjima, pružajući ključne smernice i podršku menadžmentu, zaposlenima i klijentima.
Njena kompetentnost se temelji na obrazovanju koje je stekla na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno završava Menadžment akademiju ProCredit Grupe u Nemačkoj, što dodatno doprinosi njenom stručnom razvoju. Marina takođe poseduje sertifikat RENAC akademije GGF-a za stručnjaka u oblasti Zelene finansije na naprednom nivou i sertifikat Internog proveravača standarda ISO 14001:2015, što potvrđuje njenu posvećenost u oblasti zaštite životne sredine.
Sa Marinom Mijić smo razgovarali o tome koliko je zaštita životne sredine važna za bankarski sektor, kako je odlučila da se bavi zelenim delom bankarstva i zašto je važno da žene podržavaju i osnažuju jedna drugu.
Vi ste šef Odeljenja za zaštitu životne sredine u ProCredit banci. Kako izgleda Vaš posao i koliko je zaštita životne sredine važna za bankarstvo?
– Naš cilj jeste da obezbedimo da poslovanje banke bude u skladu sa najvišim ekološkim standardima i principima. Zbog toga naš sistem upravljanja životnom sredinom posmatramo kroz tri stuba: prvi stub se odnosi na naše interne performanse i naš direktni uticaj na životnu sredinu; drugi stub se odnosi na ekološke i socijalne standarde koje primenjujemo prilikom finansiranja naših klijenata, dok se treći stub odnosi na zeleno finansiranje i naš fokus da pospešimo zelenu tranziciju. Strateške odluke donosi naš menadžment, ali tu moraju postojati naše smernice i podrška kako bismo osigurali održivost našeg poslovanja. U svakodnevnom radu mi sarađujemo sa brojnim odeljenjima kako bismo postigli sve zadate ciljeve. To je zaista bitno jer teme održivosti i zaštite životne sredine ne smeju ostati samo u okviru jednog odeljenja, već je potrebno aktivno učešće i zalaganje cele institucije.
Koliko su finansije i bankarstvo važni za zaštitu životne sredine?
– Bankarstvo i zaštita životne sredine moraju biti celina. U poslednjih nekoliko godina, a u ProCreditu i duže od toga, razvija se svest o tome koliki uticaj mogu imati banke. Bankarski sektor ima svoj direktni uticaj, koji je lakše merljiv i koji se ogleda u direktnim emisijama naših filijala i poslovnica. Međutim, tu postoji indirektni uticaj kroz aktivnosti naših klijenata koje mi finansiramo. Tu je upravo glavna uloga banaka – one strateški treba da odluče koje aktivnosti žele ili ne žele da finansiraju i pod kojim uslovima. Osim finansijskih pokazatelja, banke moraju sagledati i one druge, naizgled ne tako očigledne. Da li je zaista održivo na duže staze finansirati glavne zagađivače ili, pak, želimo da se okrenemo zelenim praksama? Kako podržati tranzicioni period mnogih industrija? To su sve pitanja koja banke sebi treba da postave i na osnovu toga da preduzmu određene korake. Bankarska delatnost predstavlja važan izvor finansiranja za našu ekonomiju, ali sa tim dolazi i određena odgovornost prema našem društvu.
Bankarstvo i zaštita životne sredine moraju biti celina
Kako ste se opredelili da se bavite zelenim delom bankarstva i da li je rodna pripadnost, koja obično podrazumeva i pojačanu brižnost, uticala da se posvetite zaštiti životne sredine?
– Ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost i veću inkluziju, moramo biti svesni da svi mi sa sobom nosimo određene pretpostavke koje utiču na naš pogled na svet i ljude oko nas. Brižni mogu biti i muškarci i žene podjednako. Onda kada okarakterišemo apriori brižnost kao žensku osobinu – nismo fer prema muškarcima. Ravnopravnost ide u oba smera. Svi mi možemo imati različite osobine. Zbog toga ne bih rekla da je brižnost razlog zbog čega sam odlučila da se bavim zaštitom životne sredine, već to vidim kao polje gde mogu dati svoj najveći doprinos društvu. Zaštitu životne sredine većina ljudi vidi kao nešto lepo, ideal kome treba težiti, ali zapravo iza toga stoji ozbiljan posao, rad i trud. Zaštita životne sredine nije neka dodatna aktivnost, već strateška odluka koja ima svoje ciljeve i kompleksan operativni rad u dostizanju istih.
ProCredit banka je poznata po finansiranju solarnih projekata, među kojima su poznate elektrane našeg člana MT-Komex. Koliko ste zelenih MW do sada finansirali?
– Mi smo krenuli sa finansiranjem prvih solarnih elektrana još 2013. godine i sada kada pričamo o tome deluje kao deo prošlosti jer je prošla već čitava decenija. Međutim, za tih 10 godina malo šta se promenilo – jednostavno nismo imali odgovarajući zakonski okvir i adekvatan podsticaj za razvoj obnovljivih izvora energije. Pa ipak, uspeli smo da u međuvremenu finansiramo nekih 80 solarnih elektrana, što za sopstvenu potrošnju, što za prodaju. Mi smo orijentisani ka malim i srednjim preduzećima, ali i fizičkim licima, i tu upravo vidimo svoj doprinos – malim koracima i manjim elektranama dolazimo do velikih promena. Jedva čekamo da vidimo šta će nam budućnost doneti i da li će zelena tranzicija u Srbiji biti obeležena nesvakidašnjim investicijama u solarne projekte.
Solarna elektrana DeLasol
Osim kreditiranja OIE projekata, poznati ste i po finansiranju projekata koji se tiču energetske efikasnosti?
– Ne možemo govoriti o zelenoj tranziciji i krupnim promenama, a da ne spomenemo energetsku efikasnost. Pored obnovljivih izvora energije, investicije u energetsku efikasnost su druga strana istog novčića. Naime, i sami principi održivosti nalažu da prvenstveno moramo raditi na smanjenju potrošnje i odgovornosti prema raspoloživim resursima, pa tek onda na drugim vrstama ulaganja. U suštini, nije dovoljno postaviti solarne panele i očekivati da oni „odrade svoj deo posla“ kada su u pitanju uštede. To prosto ne funkcioniše tako. Moramo imati holistički pristup i mi u ProCreditu upravo tako i savetujemo naše klijente. Pametnim ulaganjima u energetsku efikasnost zgrada i mašina možemo postići dosta toga već u samom startu.
Javno promovišete zelene teme i zaštitu životne sredine. Da li ste nekada naišli na osporavanja?
– Različitost stavova i diskusije jesu upravo ono što naše društvo može voditi napred. Retko ćemo naći ljude koji će reći da životna sredina nije bitna i da o tome ne treba voditi računa. Ako ništa drugo, svi želimo da udišemo čist vazduh i volimo da je sve oko nas čisto i uredno. Možemo naići na različite stavove i mišljenja kako doći do toga – koji su koraci neophodni i u kojim rokovima treba preduzeti određene aktivnosti. U Srbiji je do sada bilo zaista čudno da banka svojim klijentima priča o zaštiti životne sredine i potražuje dosta informacija kako bi sagledala kako njihova aktivnost utiče na životnu sredinu. Ali, posle toliko godina, možemo reći i da su se navikli na naš pristup. Sa nekima smo ostvarili značajniju saradnju, gde smo naišli na međusobno razumevanje, dok drugi to vide kao jedan od kriterijuma koji jednostavno moraju ispuniti. Nama je i to u redu, dokle god možemo da osiguramo da su određeni zahtevi ispunjeni i da nemamo negativnih uticaja na okruženje.
Žene moraju osnaživati druge žene
Završili ste Fakultet bezbednosti za koji bi mnogi instiktivno rekli da je više fakultet za muškarce. Kako ste se odlučili na takav korak?
– Ja se pri svojim životnim odlukama nikada nisam vodila pretpostavkama i generalnim stereotipima. Uvek se vodim time da uz vredan rad i trud dosta toga možemo postići, te da je naš interni osećaj i doživljaj nas samih daleko bitniji od mišljenja drugih. Zbog toga treba sebi dati vremena i zaista promisliti šta je to čime želimo da se bavimo u životu. Da li neko vrednuje mene, moj rad ili vokaciju ili ne vrednuje, zaista nije toliko bitno dokle god je to u skladu sa mojim sistemom vrednosti, dokle god ne činimo štetu drugima. S druge strane, mi svi živimo kao deo jedne zajednice, te je nekada vrlo teško pomiriti naše želje i očekivanja društva. Zbog toga je jako bitno pričati o ovim temama i razbiti sve predrasude i stereotipe. Šta tačno znači muški ili ženski fakultet, pozicija ili uloga u društvu? Mi sami kao društvo to definišemo, tako da sami možemo to i promeniti. Ja se radujem kada upoznam snažne žene koje razbijaju predrasude, znaju šta žele u životu i teže ka tome, ali sam isto tako radosna kada upoznam i one koje još uvek nisu prelomile i donele bitne životne odluke. Žene moraju osnaživati druge žene i zato moramo biti tu jedne za druge. Naravno, ne možemo izostaviti ni muškarce jer svi zajedno činimo naše društvo i svi zajedno smo sposobni za mnoge promene. Upravo je tu i suština – ne moramo se deliti po bilo kom osnovu, već biti svesni da smo svi deo jedne veće celine i da će svako dati svoj maksimalni doprinos društvu upravo radeći ono što voli i što odgovara ličnim interesovanjima i kvalitetima.