Ukoliko Srbija postavi kao cilj smanjenje energije iz fosilnih goriva na 15 odsto do 2050. godine, moraće da investira 9,5 milijardi dolara, procena je Kancelarije Svetske banke u Srbiji, koja se mogla čuti na konferenciji „Energetska tranzicija Srbije – Inovacije i implementacija“. Konferencija, koja je sumirala mogućnosti i izazove u oblasti energetske tranzicije u Srbiji, održana je u organizaciji kompanije Wireless Media Group, u okviru serijala konferencija „Re-set Summit“.
Prvu panel diskusiju, posvećenu energetskoj efikasnosti i dekarbonizaciji, moderirala je Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Partneri ovog projekta bili su Elektroprivreda Srbije, Siemens Energy, MT-Komex i Ford.
Kroz panel diskusije prožimale su se teme iz oblasti obnovljivih izvora energije, poput nuklearne energije, e-mobilnosti, investicija u OIE sektor, dekarbonizacije. Konferencija je okupila predstavnike Vlade Republike Srbije, relevantne predstavnike institucija i stručnjake iz oblasti energetike i predstavnike finansijskih institucija i industrije.
Oko 60 odsto energije dobijamo iz fosilnih goriva
Pozdravnu reč imala je Ruža Veljović, direktorka korporativnih poslova i korporativnih komunikacija WMG-a, dok su se u uvodnom izlaganju obratili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, Nj. e. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, Nj. e. Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji, i Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Tokom uvodnog obraćanja, mogli smo da čujemo koliko je važno umrežavanje i partnerstvo između relevantnih učesnika u procesu energetske tranzicije i efikasnosti.
– Razvoj OIE sektora zahteva nove veštine i znanja, što stvara prilike za obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji – navela je ministarka Đedović Handanović, dok je ambasador Žiofre pohvalio ministarku i Srbiju u radu na pregovorima koji se tiču reformi u oblasti energetske tranzicije.
Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović moderirala je prvu panel diskusiju
Nj. e. ambasador Imamura pomenuo je Zakon o OIE iz 1979. godine koji je bio prvi takav u svetu, jer su još tada smatrali da je to potrebno građanima Japana. Takođe je napomenuo da se svet suočava sa sve većim geopolitičkim rizicima i ekstremnim klimatskim događajima, kao i da konferencija dolazi u pravom trenutku.
– Tranzicija na zelene izvore energije generiše i neke troškove u vezi s proizvodnjom električne energije, jer se sada 60 odsto energije dobija iz fosilnih goriva. Srbija bi mogla da postavi cilj smanjenja energije iz fosilnih goriva na 15 odsto, a da bi to postigla, naša procena je da bi morala da investira 9,5 milijardi dolara do 2050. godine – napomenuo je direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara.
Energetska efikasnost i dekarbonizacija
Prvi panel, pod nazivom „Energetska efikasnost i dekarbonizacija“, koji je moderirala menadžerka Udruženja OIE Srbija Danijela Isailović, bavio se uticajem CBAM regulative na sektor proizvodnje električne energije, energetskom efikasnošću kao ključnim faktorom dekarbonizacije, investicijama u prenosne sisteme električne energije, kao i izazovima u sprovođenju mera energetske tranzicije.
Državni sekretar ministarstva rudarstva i energetike dr Veljko Kovačević naveo je kako je do sada bilo potrebno agresivnije pristupiti realizaciji energetske efikasnosti, ali da za realizaciju iste imaju partnere poput Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Transnafta i samim tim je proces energetske tranzicije olakšan.
Energetska efikasnost u fokusu prve panel diskusije
Nadovezujući se na državnog sekretara, v.d. generalnog direktora EPS AD Beograd Dušan Živković naglasio je da će svi projekti EPS imati mere zaštite životne sredine, kao i da su velika sredstva uložena kako bi se u narednom periodu doprinelo ciljevima dekarbonizacije.
Petar Šainović, generalni direktor Siemens Energy d.o.o Beograd, objasnio je na koji način se kompanija bavi dekarbonizacijom, kao i izazove sa kojima se susreću.
Investicije u OIE
Drugi panel koji je moderirala Milica Popović, advokatica za pitanja finansiranja i bankarstva, analizirao je načine finansiranja projekata energetske efikasnosti, investicione mogućnosti i ekonomske efekte OIE u Srbiji, kao i perspektive ulaganja u hidroelektrane, vetroelektrane, solarnu energiju, biomasu i geotermalnu energiju.
Pomoćnik ministra u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija Ognjen Popović rekao je da u Ministarstvu gledaju koje su potrebe privrede, kako bi mogli da implementiraju delove regulative koji će podržati njihove potrebe i napomenuo da su jako oprezni po pitanju nametanja istih regulativa.
Osvrnuvši se na to izlaganje, pomoćnik direktora EBRD-a Pavle Milekić je rekao da se oni bave usavršavanjem legislative kako bi se omogućilo investiranje u ovaj sektor.
– Potreba za zelenom energijom postoji odavno, ali sada nam je neophodna. Skupili smo sredstva uz pomoć GIZ kako bismo okupili naučnu zajednicu koja je sastavila nacrt strategije koji bi trebalo da bude deo strategije koju svi čekamo – nagovestio je Igor Kronja, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović i Petar Šainović, generalni direktor Siemens Energy
Takođe je pomenuto da su edukacija i obučavanje stručnjaka i relevantnih lica neophodni kako bismo što pre stigli do ciljeva karbonske neutralnosti 2050. godine.
– Energetska stabilnost predstavlja stabilnost jedne države. Potrebna su skladišta, biće to miks energije i biće potrebna i baterijska skladišta, satna, dnevna – istakao je Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX d.o.o.
Panelisti su zaključili da je ogromna potreba za skladištenjem i da ulaganja moraju biti održiva kako privreda ne bi kolabirala.
Nuklearna energija u Srbiji: perspektive i dileme
Treći panel „Nuklearna energija u Srbiji: Perspektive i dileme“ moderirala je Marija Đurić, novinarka iz oblasti nauke. Fokus ovog panela bio je na aktuelnim temama, poput ukidanja nuklearnog moratorijuma, bezbednosti nuklearnih elektrana, upravljanja nuklearnim otpadom, kao i javne percepcije i perspektive razvoja nuklearne energije u Srbiji.
– Ako se Srbija odluči da zida nuklearnu elektranu, to će biti apsolutno bezbedno. Razvijanjem nuklearnih tehnologija otvarate nova radna mesta i razvijate druge tehnologije – objasnio je dr Slavko Dimović, pomoćnik direktora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“.
Dodao je i da se o ovoj vrsti OIE retko razgovara, zbog slabe volje relevantnih aktera, pa čak i uplašenosti zbog negativne percepcije o nuklearnim elektranama.
Učesnici su razgovarali o izazovima energetske tranzicije
Na ove činjenice se nadovezao i v.d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije“ i dodao da ukoliko postoje savršeni uslovi za izgradnju jedne nuklearne elektrane, za samu izgradnju je potrebno od 10 do 15 godina.
– Mi se bavimo primenom radioaktivnih izotopa u dijagnostici raznih stanja. Ono što se sada intenzivno radi je primena radiofarmaceutike za tretman raznih bolesti, kao i kombinacija bioloških i radioloških terapija – rekla je dr Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije INEP i naglasila je da se nuklearna energija godinama primenjuje u medicini.
Fabris Paja iz Regionalnog ekonomskog odeljenja francuske ambasade u Srbiji rekao je da je nuklearna energija vodeći izvor energije u Francuskoj, gde postoji 56 nuklearnih elektrana kojima se upravlja kroz posebne agencije za istraživanje bezbednosti.
E-mobilnost u Srbiji: izazovi i prilike
Poslednji panel moderirao je operativni komercijalni direktor kompanije ABB d.o.o. Srbija Aleksandar Ćosić, koji je pružio uvid u izazove u ovoj oblasti, mogućnosti razvoja infrastrukture i inovativnih rešenja, kao i finansijske podsticaje za kupovinu električnih vozila i najnovije tehnološke inovacije.
Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović i Ruža Veljović, direktorka korporativnih poslova i korporativnih komunikacija WMG
Miroslav Alempić, pomoćnik ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekao je da je cilj elektromobilnosti da pronađe održivu ravnotežu između ljudi i elektroenergije, s obzirom na to da na putevima ne postoji dovoljan broj električnih automobila koji bi se punili, ali da postoji potražnja.
Miloš Zdravković, rukovodilac Odeljenja za energetski menadžment u JP „Putevi Srbije“, pojasnio nam je projekat pretvaranja odmorišta u zelena odmorišta na kojem preduzeće radi i istakao da projekat obuhvata šest odmorišta u koja će se ugraditi elektropunjači.
Dalibor Ignjatović, direktor inovacija Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila NAAEV, istakao je da treba razmišljati i o punjačima za plovna vozila u kojima se vidi budućnost zelenijeg transporta.
– Od ukupnog broja automobila u Srbiji električna vozila čine 1,5 % i za njih se uglavnom odlučuju firme koje se bave dostavom i Pošta Srbije, koja razvija svest kod ljudi za povećanjem upotrebe električnih vozila – napomenuo je menadžer prodaje u Grand Motors-u Vukašin Dragišić.
Foto: WMG