Srbija ne usvaja dovoljno brzo obnovljive izvore energije, a hidrokapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, poručili su stručnjaci na akademskom panelu kojim je završena konferencija OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Učesnici panela „Da li je obrazovanje najbolji izvor energije“ razgovarali su o tome kako obrazovati mlade za energetsku tranziciju, poručili da energetika pruža dobru perspektivu za zaposlenje, kao i da je ulaganje u edukaciju najpametnija odluka svake zemlje.
Među panelistima bili su prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Laboratorije za elektrane Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ranko Goić, profesor na Fakultetu elektrotehnike, mašinstva i brodoarhitekture na Univerzitetu u Splitu i vlasnik kompanije Fractal d.o.o, prof. dr Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednik Saveza energetičara i prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Diskusiju je moderirao dr Nenad Jovanović, glavni konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald.
Srbija može biti energetski nezavisna
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednik Saveza energetičara prof. dr Nikola Rajaković poručio je da Srbija mora brže usvajati obnovljive izvore energije.
– Voleo bih da su bolji rezultati, da je više megavata, pa i gigavata. Obećali smo 3,5 GW 2030. godine. Ali, naši obnovljivi izvori imaju sjajnu perspektivu. Moramo podstaći obrazovanje, priče o nuklearnoj energetici svesti na minimalnu meru, jer kombinacija reverzibilnih hidroelektrana, obnovljivih izvora, vodonika, daje odgovor na sve buduće energetske potrebe, a što je najbitnije, Srbija može biti energetski nezavisna – istakao je Rajaković.
Predsednik Saveza energetičara prof. dr Nikola Rajaković
Prema njegovim rečima, hidroenergetika je značajan resurs koji nije dovoljno iskorišćen, a kako kaže, glavni argument za nedostatak ulaganja u ovu sferu je cena megavat sata iz hidroelektrana.
– Projekat na reci Ibar smo doveli pred fazu realizacije, to je stotinak megavata. Trebalo je da počnemo da izvodimo, ali stalo je i stoji 15 godina. Danas kad pitam zašto, kažu to je preskupo – naveo je profesor.
Prema njegovim rečima, nije iskorišćena ni Drina, a potencijala ima „čak i na donjoj Drini“.
– Srbija ima dobru priliku da periode kada nema sunca i vetra premosti sa akumulacijama vode. Iznad Zvornika je realna akumulacija, imamo odličnih lokacija. Ulaganja u hidroelektrane su skupa, nesporno, ali imaju smisla. Nestrpljivi su jedino investitori, oni bi da se brzo vrate pare – istakao je Rajaković dodajući da je ulaganje u edukaciju najpametnija odluka svake zemlje.
O energetici u osnovnim školama
Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Laboratorije za elektrane Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, poručio je da će vetar i sunce ostati centralne tehnologije u obnovljivim izvorima, ali kako je naglasio, nisu ključni resursi, nego skladištenje.
Prema njegovim rečima, Srbija nije u potpunosti iskoristila hidrokapacitete.
– Imamo studiju po kojoj u Srbiji postoji 60 lokacija za reverzibilne hidroelektrane. Sigurno je bar 20 izvodljivo. Mi smo 1900. godine izgradili hidroelektranu na Đetinji, četiri godine posle Nijagare. Nismo čekali da sazre neke tehnologije. Imamo puno tehnologija – naglasio je Đurišić.
Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Laboratorije za elektrane Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
Dodao je da ne zna zašto se energetska nezavisnost Srbije dovodi u vezu sa nuklearnom energetikom.
– Apsurdno mi deluje da kada smo imali jako razvijenu stuku, nekoliko instituta, stručnjaci su rekli ’ne možemo dalje sa ovim’. Sada kada nemamo stručnjake kažemo ’da’. Kako ćemo u takvom energetskom miksu sa nuklearnom energijom biti energetski nezavisni? Da ne govorim o ekonomskom aspektu – istakao je Đurišić.
On je ukazao i na značaj uvođenja energetskih tema i u ranije obrazovanje. Kako je istakao, Beogradski univerzitet je u oblasti energetike među 2% najboljih na svetu, a tehničke fakultete upisuju najbolji srednjoškolci, ali nema dovoljno studenata.
– Veliki problem je šta deca znaju o energetici. Treba uvesti te predmete i tokom osnovnog i srednjeg školovanja. Zašto ne bi svaka škola u Srbiji imala fotonaponski panel na krovu? U Srbiji imate 1800 škola, negde može biti instalisano 80 MW, što ni energetski nije beznačajno, a glavna dobit je edukativna. Deca treba da imaju svest o racionalnom gazdovanju energijom i siguran sam da bi se povećalo interesovanje za energetiku – poručio je profesor.
Dobra perspektiva za posao u Srbiji
Prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da ovaj fakultet dugi niz godina nema problem sa studentima.
– Oko 200 master inženjera stiče značajna znanja vezana za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost. Dosta dobri studenti upisuju se na ta usmerenja vezana za energetiku, a i ove godine imali smo dobar upis – naglasio je profesor.
Prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Prema njegovim rečima, perspektiva ovih studenata je odlična, a većina ostaje u zemlji.
– Ne mogu da se setim kad me poslednji put neko pitao za pomoć u vezi posla. Čak 95% ostaje u Srbiji da radi, i to uglavnom u struci. Loša stvar je da i dalje ne proizvodimo dovoljno kadrova koje traži tržište – istakao je profesor.
Energetika traži stručni kadar
Prof. dr Ranko Goić, profesor na Fakultetu elektrotehnike, mašinstva i brodoarhitekture na Univerzitetu u Splitu i vlasnik kompanije Fractal d.o.o. rekao je da je na fakultetima izražen nedostatak kadra.
Prof. dr Ranko Goić, profesor na Fakultetu elektrotehnike, mašinstva i brodoarhitekture na Univerzitetu u Splitu
– Ja sam 30 godina na fakultetu, i vidim da kvalitet nastave, nažalost, ne ide u dobrom smeru, iz raznih razloga. Jedan je slabljenje nastavnog kadra, imate totalni egzodus mladih sa fakulteta. Zašto? Dođu kod mene u firmu i imaju dva puta veću platu – istakao je Goić.
Prema njegovim rečima, nedostatak kadra prisutan je i u kompanijama.
– Nema dovoljno kadra koliko energetika traži. Nedostatak stručne radne snage izražen je kako na fakultetima, tako i kod kompanija – zaključio je profesor.
Tokom dva dana, konferencija OIE SRBIJA 2025 okupila je stručnjake, donosioce odluka, investitore, proizvođače opreme, bankare, predstavnike akademske zajednice, koji su razgovarali o izazovima pred kojima se nalazi sektor obnovljive energije u Srbiji i regionu.
Peti put zaredom, konferenciju je organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.