Sa kojim izazovima se suočavaju države Zapadnog Balkana u implementaciji OIE projekata, šta utiče na brzinu gradnje vetroparka, hoće li Srbija dobiti treće aukcije za tržišne premije za obnovljive izvore energije – neka su od pitanja o kojima su razgovarali učesnici panela posvećenog implementaciji OIE projekata, održanog na konferenciji OIE SRBIJA 2025.
Učesnici panela „Implementacija OIE projekata – od dozvola do izgradnje“ razgovarali su o razlikama razvoja projekata u Srbiji i drugim tržištima, promenama u sektoru energetike u poslednjih 15 godina, kao i važnosti osiguranja projekata.
Među učesnicima bili su Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija, Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy, Branimir Mijailović, direktor i član Izvršnog odbora W.D. Concord West i Stefan Jevremović, direktor Sektora za posebna rešenja u Društvu za posredovanje u osiguranju ACB.
Diskusiju je moderirala Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija.
Srbija i Albanija najdalje otišle u definisanju zakonskog okvira
Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy, istakao je da ova kompanija ima više od 1,6 GW projekata u razvoju u regionu Zapadnog Balkana. Najvažniji projekti u Srbiji su, prema njegovim rečima, solarna elektrana Noćaj 1 i Noćaj 2 od 180 MW, kao i 3 vetroprojekta, Vranje, Gornjak i Juhor sa pripadajućim baterijskim kapacitetima.
– Očekujemo da vetropark Vranje bude prvi projekat u „ready to built“ fazi. Što se tiče solarne elektrane Noćaj 1 i 2, to će biti projekat bez podsticaja države. Do sada je u Srbiji bila praksa da su veći projekti izgrađeni uz pomoć aukcija. Ali, sve češće čujemo da su aukcije stavljene na čekanje, ne nadamo se tome u Srbiji. Zadovoljni smo da smo dobili fidbek banaka, međunarodne institucije vidimo kao partnera – istakao je Oklobdžija.
Nikola Oklobdžija, direktor za Istočnu Evropu Fortis Energy
Prema njegovim rečima, sve države Zapadnog Balkana se suočavaju sa manje-više istim izazovima kada je u pitanju razvoj OIE projekata.
– Srbija i Albanija su najdalje otišle u definisanju zakonskog okvira, bile su dve uspešne aukcije. Severna Makedonija je tek prošle godine osnovala Ministarstvo energetike. U Bosni i Hercegovini imamo jedan projekat u razvoju, na međuentitetskoj granici, pa se tu javljaju izazovi jer nisu ujednačena pravila igre na jednoj i drugoj strani – otkriva Oklobdžija.
Kako rekordno završiti vetropark
Branimir Mijailović, direktor i član Izvršnog odbora W.D. Concord West istakao je da je među najvećim izazovima u implementaciji OIE projekata činjenica da je do pre dve godine bilo nezamislivo da srpske firme dobiju priliku da budu IPS ugovarači.
Uvek je, kako kaže, posrednik bila strana kompanija, dok su srpske firme bile izvođači. Na konstataciju da je vetropark Pupin završen u rekordnom roku, Mijailović otkriva da su 2023. godine Concord West i Elektrozapad dobili zahtev za ponudu od firme Enlight.
– Za 10 meseci smo projekat završili, pustili u probni rad. To nam je pomoglo da dobijemo sledeći posao, u konzorcijumu sa Elnos grupom i Elektrozapadom. U pitanju je vetropark Čibuk 2, sa 22 vetrogeneratora i kapacitetom od 155 MW. Počeli smo prošlog novembra da radimo, i nakon 10 meseci imamo, što se tiče našeg dela, 90% završen posao – istakao je Mijailović dodajući da kompanija planira i širenje na projekte obnovljive energije u regionu.
Prema njegovim rečima, sektor elektroenergetike se u poslednjih 15 godina dosta promenio, od dominantnog grejanja na struju jer je bila jeftina, do toga da smo, promenom klime i navika, došli do toga da više nema ’pikova’ u potrošnji, jer je ona ista i zimi i leti.
– U novijoj istoriji imamo razvoj električnih automobila koji zahtevaju velike kapacitete električne energije i na kraju razvoj veštačke inteligencije, koja je ogroman potrošač električne energije – istakao je Mijailović.
Razlika između Srbije i drugih evropskih tržišta
Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija, poručio je da je ova kompanija posvećena procesu dekarbnizacije što i potvrđuje sa više od 2 GW izgrađenih zelenih projekata. Strategija Elnosa je, kako kaže, disperzija tržišta.
– Elnos radi na 18 tržišta, od Islanda do Severne Makedonije. Jedan od najvećih izazova je adekvatno planiranje resursa, jer razvoj projekata traje jako dugo, dve-tri godine – rekao je Ćulibrk.
Predrag Ćulibrk, direktor Elnos Srbija
Prema njegovim rečima, pozicija inženjering kompanija nije sjajna, jer su često u raskoraku između zahteva investitora, dobavljača, administracije, dok im sve vreme u fokusu mora biti poštovanje kvaliteta i zahteva kupaca.
– Moj utisak je da se izvođačke, inženjering firme na zapadu malo više nego ovde tretiraju kao partneri. I tamo se dešavaju kašnjenja u započinjanju projekata, ali utisak je da imaju malo više razumevanja. Ovde je u praksu ušlo da izvođač treba da izgura i upotrebnu dozvolu za ceo projekat, toga nema na zapadu – istakao je Ćulibrk.
On je poručio da je kompanija mnogo lekcija naučila na vetroparku Krivača.
– Tu ćemo položiti sve ispite. Krivaču, nadam se, privodimo kraju, na Čibuku 2 imamo sjajnu saradnju, radimo i na realizaciji vetroparka Gvozd u Crnoj Gori. Projekti po Evropi uglavnom su vezani za dekarbonizaciju – naglasio je Ćulibrk.
Osiguranje bitan faktor u OIE projektima
Stefan Jevremović, direktor Sektora za posebna rešenja u ACB-u, poručio je da je osiguranje bitan faktor u projektima jer banke to vide kao sredstvo obezbeđenja.
– Dešavaju se nepredviđeni događaji i polise osiguranja su tu da projekat nastavi da radi i kada se incident dogodi. ACB je osigurao skoro 700 MW u vetru i solaru, nadamo se da ćemo doći do 1 GW samo vetra do sledeće konferencije – istakao je Jevremović.
On je poručio da promenljivi uslovi, poput većih letnjih oluja, utiču i na razvoj različitih strategija i scenarija za klijente.
– Imamo paket gde polisa pokriva period izgradnje i prvu godinu rada, ali bitno je da izvođač ima osiguranje opreme. Polise velikih projekata, vetroparkova od 100 MW dosta koštaju, važno je i koje su turbine na projektu – zaključio je Jevremović.
Konferencija OIE SRBIJA 2025 je tokom dva dana u Vrdniku okupila donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka, akademske zajednice. Konferenciju je petu godinu zaredom organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.