Zelena tranzicija nije samo ekološka obaveza, već i ekonomska mogućnost; električna vozila su najvažnija tema industrije dekarbonizacije; mladi potrošači u budućnosti neće želeti da kupe proizvode koji nisu zeleni – neke su od poruka koje su se mogle čuti na ESG panelu održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Učenici ESG panela „Dogovor o zelenoj industrijskoj tranziciji u službi dekarbonizacije i dostizanja Ciljeva održivog razvoja“ razgovarali su o preprekama za usvajanje električnih vozila u Srbiji, dekarbonizaciji kao načinu uštede energije, ali i novca, i važnosti vrednovanja Ciljeva održivog razvoja u projektima.
Učesnici panela bili su Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Group, Matteo Colangeli, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, Siniša Janjušević, direktor za Srbiju kompanije Interenergo, Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija. Moderatorka diskusije bila je Tamara Bullock, direktorka za korporativne poslove za Evropu i Ameriku Tetra Paka.
Tržište električnih vozila u Srbiji – prepreke i mogućnosti
Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Group, poručila je da električna vozila u Evropi zauzimaju skoro 16% tržišta, ali da se u Srbiji ona i dalje ne usvajaju brzinom kojom bi trebalo.
Među razlozima za to su nedostatak infrastrukture, strategije, ali i neregulisan uvoz polovnih vozila, dodala je.
– U Srbiji mogu da se uvezu sva vozila koja u Evropi ne mogu. Prodaja električnih vozila se obesmišljava ako imamo uvoz tih najvećih zagađivača – naglasila je Đurđević.
Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović i Aleksandra Đurđević
Prema njenim rečima, za razvoj industrije električnih vozila veoma su važni državni podsticaji. Kako je istakla, ne postoji zemlja gde se bez subvencija može krenuti sa prodajom električnih vozila. Đurđević je ocenila da je situacija sa prodajom električnih vozila bolja, ali mora da bude još bolja.
– Radimo na edukaciji tržišta, ali bez države i strategije i ozbiljne pomoći ne ide. U Srbiji, subvencije postoje već par godina i u korektnim su okvirima, iznos je stimulišući, 5.000 eura za električna vozila, ali treba povećati budžet i pojednostaviti proces. Među izazovima je diskontinuitet koji se sada dešava, kasno saznajemo da su potrošena sredstva opredeljena za subvencije – istakla je Đurđević dodajući da bi se veće prihvatanje električnih vozila desilo i uvođenjem drugih vrsta podsticaja: – Svakome ko živi u centru grada, značilo bi da može besplatno da parkira svoj električni automobil. Ukidanje ili smanjenje putarina je jedan od načina.
Ona je poručila da su električna vozila najvažnija tema industrije dekarbonizacije.
– Približava se rok zabrane prodaje vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Proizvođači trpe veliki pritisak, ali nije problem proizvesti električna vozila, već kako će moći da se koriste. Baterije su sve povoljnije i efikasnije, punjači sve brži, pitanje je kada će se u skorijoj budućnosti proizvodnja električnih vozila izjednačiti sa proizvodnjom vozila na tradicionalni pogon. Proizvođači razvijaju i hidrogen, ali pravac koji svet zauzima je ovaj, čeka nas ubrzana elektrifikacija – zaključuje Đurđević.
Dekarbonizacija se isplati
Siniša Janjušević, direktor za Srbiju kompanije Interenergo, ističe da je ova kompanija proletos pustila prvu fazu svog prvog vetroparka u Bosni i Hercegovini Ivan Sedlo, kao i da završavaju projekat Đevđelija, prvi vetropark kompanije u Severnoj Makedoniji.
– U Srbiji se sve više oslanjamo na kupovinu postojećih projekata – naglasio je Janjušević.
On poručuje kompanijama da je neophodno da razmišljaju u pravcu dekarbonizacije.
Direktor Masdar Taaleri Generation Vladimir Milanović i Siniša Janjušević
– Ona se veoma isplati, i sa strane investicije, i uštede energije, i marketinške strane. Doći će momenat kada mladi neće hteti da kupe proizvode koji nisu zeleni. Moramo da poštujemo principe Ciljeva održivog razvoja i da ih vrednujemo u projektima – upozorio je Janjušević.
Srbija ide dobrim putem
Matteo Colangeli, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan, ocenio je da Srbija ide dobrim putem kad je reč o razvoju obnovljivih izvora energije. Prema njegovim rečima, energija vetra i sunca zajedno mogu doprineti energetskoj bezbednosti Srbije.
Colangeli je podsetio da EU od naredne godine uvodi mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM).
– Jedna od najtežih diskusija u ovom trenutku je uvođenje ugljeničnih taksi – istakao je regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan.
Matteo Colangeli, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan
Govoreći o tome kako EBRD bira projekte koje će podržati, naglasio je značaj zaštite životne sredine.
– Uticaj energetskih projekata na lokalne zajednice je jako bitan. Često je to jedna od bitnih varijabli da li naša banka može da podrži neki projekat – poručio je Colangeli.
Zelena tranzicija nije samo ekološka obaveza
Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija, poručio je da se Siemens sve intenzivnijim zalaganjima u pravcu održivog razvoja ističe kao aktivan učesnik u zelenoj transformaciji.
Srdan Srdanović, direktor sektora Smart Infrastructure Siemens Srbija
On je govorio o tehnologijama koje transformišu industrije u pravcu održive budućnosti, od Siemens Xcelerator platforme, preko DEGREE okvira, do puta ka neto-nultoj emisiji do 2030. godine.
– Danas, više od 90% Siemens proizvoda ima direktan pozitivan uticaj na održivost. Zelena tranzicija nije samo ekološka obaveza, već i ekonomska mogućnost – zaključio je Srdanović.
Konferencija OIE SRBIJA 2025 okupila je, petu godinu zaredom, donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka, akademske zajednice. Organizator konferencije je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.