Na distributivni sistem Srbije je priključeno ukupno 130 MW solara. U pripremi, spremno za priključenje je još 150 MW, pa ćemo na proleće sledeće godine imati oko 300 MW solarnih elektrana priključenih na distributivni sistem – zaključak je panela „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ održanog na konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku.
Na panelu su učestvovali Džonatan Bonadio, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor MT KOMEX, Janis Rumeliotis, menadžer za odnose sa ključnim kupcima za Jugoistočnu Evropu kompanije Sungrow i Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije, a moderator je bio dr Radivoje Petrikić, partner u CMS Beograd.
Zahtevi za priključenje svakodnevno stižu
Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije otkrila je da je na distributivni sistem Srbije trenutno priključena 171 solarna elektrana instalisane snage 60 MW. Ako se tome dodaju i 70 MW od 3600 prozjumera, na distributivni sistem je priključeno ukupno 130 MW solara. Kako kaže, zahtevi svakodnevno stižu, a Elektrodistribucija radi na ubrzanju procesa priključenja.
Dunja Grujić, direktorka Sektora za podršku tržištu Elektrodistribucije Srbije
Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, gotovo celokupna snaga, 50 MW solarnih elektrana i 70 MW prozjumera, priključena je u poslednje dve godine.
Ipak, ima načina za dodatni rast, smatra Grujić.
– Među stambenim zajednicama imamo samo tri prozjumera, instalisane snage 70 KW, a ima preko 50.000 stambenih zajednica u Srbiji, to je veliki potencijal koji se ne koristi. Izmenama Zakona o energetici predviđene su energetske zajednice građana koje pružaju mogućnost građanima da se udruže i zajedno izgrade solarnu elektranu – istakla je Grujić i dodala da je izmenama zakona definisano i da će u naredne 2-2,5 godine biti završeno sa obračunom putem neto merenja za prozjumere.
Mnogo zainteresovanih za druge aukcije
Dobra vest je da je u pripremi, spremno za priključenje još 150 MW, pa ćemo na proleće sledeće godine imati 300 MW solarnih elektrana priključenih na distributivni sistem, najavio je generalni direktor MT KOMEX Miloš Kostić objašnjavajući da pre 15 godina niko nije verovao u takav razvoj.
Kostić se prisetio da su 2009. godine svi bili nezadovoljni jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost.
Generalni direktor MT KOMEX Miloš Kostić
– Iskustvo je pokazalo da to nije bio pravi trenutak za solarni sektor u Srbiji, ali zato je do 2013. godine izgrađeno 138 malih hidroelektrana i 30 MW biogasnih elektrana. Dobro je što je tako urađeno, učili smo na tuđim greškama – istakao je Kostić.
Kako kaže, novi zakonski okvir je omogućio ubrzanje solarnog sektora, a svi sada čekaju druge aukcije.
– Očekujemo ozbiljnu trku na drugim aukcijama, mnogo je zainteresovanih – poručio je Kostić koji se osvrnuo i na razvoj Charge&Go platforme koja trenutno broji 65 punjača za električna vozila raspoređenih na 55 lokacija u Srbiji sa ukupnim povezanim kapacitetom od 8 MW.
Evropi do 2030. godine treba 750 GW solarnih kapaciteta
U Evropi solarni sektor i dalje cveta, primećuje Džonatan Bonadio, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe. Kako kaže, prošle godine je instalisano 60 GW kapaciteta što je 50% više nego 2022. godine.
– Evropa ima preko 250 GW solarnog kapaciteta, što je ekvivalentno jednom solarnom panelu po građaninu Evrope i dovoljno za napajanje 80 miliona domova. Ali, do 2030. treba nam 750 GW – ističe.
Džonatan Bonadio, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe
Kako kaže, glavna tržišta su Nemačka koja je imala rast od 50%, dok Holandija ima najviše solarnih panela po stanovniku, a dobro se kotiraju i Italija, Španija i Francuska.
– Paradoks je da su Nemačka i Holandija neke od najmanje sunčanih zemalja u EU, a imaju najviše solarnih kapaciteta po građaninu. Istočna Evropa je sunčanija što ne prati broj instalisanih kapaciteta. Ciljevi ovih zemalja za 2030. godinu su dva puta niži od stvarnog potencijala – upozorava Bonadio.
On napominje da je većina mera za dalji razvoj solarne energije doneta, kao i da su esencijalni nacionalni energetski i klimatski planovi. Među izazovima izdvaja spor proces izdavanja dozvola, a napominje i da je potrebna elektrifikacija energetskog sistema i povećanje udela električne energije u finalnoj potrošnji sa 23% na 50% do 2040. godine.
– Broj instalisanih kapaciteta se može povećati regulativama, poput obaveze da se na krovovima javnih objekata do 2030. grade solarni paneli što je istovremeno i prilika za proizvođače, kao i mogućnost da se javnom tražnjom podrže evropski paneli – poručio je Bonadio.
Slovenija prošle godine instalirala 400 MW solara
Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, objasnila je da su za razvoj solarne energije veoma važne subvencije i podrška države.
– U Sloveniji imamo samo tri mala vetroparka, dakle u obnovljivim izvorima glavni je solar. Nemamo još velikih komercijalnih projekata jer je 40% Slovenije u sistemu Natura zaštite, pa nas to sprečava, ali gledamo da implementiramo solar na postojećim zgradama, parkinzima, objektima – istakla je.
Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja
Razvoj sektora počeo je, kako je objasnila, 2011. godine kada je udvostručen solarni kapacitet zahvaljujući subvencijama Vlade. Ali, ukidanjem subvencija, narednih šest godina sve je stalo, a skoro da niko nije investirao, napomenula je. Prema njenim rečima, sektor je ponovo pokrenut 2016. godine sa promenom Vlade i uvođenjem sistema neto merenja.
– Do 2019. imali smo blagi rast, pa su ponovo uvedene subvencije i sektor je doživeo veliki rast od 40%. Prošle godine smo instalirali 400 MW solarnih kapaciteta. Ove godine se završava sistem neto merenja koji je omogućio povratak investicije za male elektrane kraći od osam godina – istakla je Hojnik.
Ozbiljne investicije u baterije
Menadžer za odnose sa ključnim kupcima za Jugoistočnu Evropu kompanije Sungrow Janis Rumeliotis objasnio je razliku između velikih solarnih elektrana koje se direktno povezuju na mrežu i grade ih uglavnom kompanije na izolovanijim područjima i onih koji se nalaze mahom na krovovima, imaju manji kapacitet, od nekoliko kilovata do nekoliko megavata i i lakše ih je integrisati u postojeću infrastrukturu.
Menadžer za odnose sa ključnim kupcima za Jugoistočnu Evropu kompanije Sungrow Janis Rumeliotis
– Potrebna je bliža saradnja svih stejkholdera kako bi se osigurala neometana energetska tranzicija u Evropi – poručio je i dodao da su svesni ubrzane tražnje za skladištenjem energije: – Evropske zemlje počinju ozbiljno da investiraju u baterije u čemu je Španija lider, zatim Poljska, pa Nemačka.