Menadžerka Udruženja OIE Srbija, Danijela Isailović moderirala je prvi panel drugog dana poslovnog foruma ,,Zapadni Balkan-Španija, Dani multilateralnih prilika”, u organizaciji španske agencije za izvoz i investicije (ICEX) i Trgovinskog odeljenja Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu.
Učesnici panel diskusije ,,Poslovne prilike u energetskom sektoru u Srbiji” bili su Jovana Joksimović (pomoćnik ministra, Ministarstvo rudarstva i energetike RS), Rade Mrdak (savetnik ministra, Ministarstvo rudarstva i energetike RS), Nikola Obradović (direktor za međunarodne i regulatorne poslove, AD EMS), Aleksandar Jakovljević (direktor za strategiju, JP EPS) i Gligo Vuković (projektni menadžer, Delegacija EU u Srbiji).
,,Što se tiče saradnje sa Španijom, nakon potpisivanja vrlo važnog sporazuma, mi smo dobili okvir u kojem možemo da očekujemo nastavak i unapređenje saradnje u smislu pripreme tehničke dokumentacije i implementacije određenih projekata, Ministarstvo rudarstva i energetike otvoreno je za komunikaciju i sugestije. U procesu energetske tranzicije najvažnije je da tranzicija bude pravedna i održiva, da ne ugrožava snabdevanje i energetsku stabilnost, te da sam proces bude što bolje sproveden.” izjavila je Jovana Joksimović.
Rade Mrdak se osvrnuo na usvajanje izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i naveo da je potrebno zadržati fokus na 4 oblasti: aukcije, balansiranje, priključenje varijabilnih obnovljivih izvora energije i pitanje kapaciteta kupaca-proizvođača. Što se balansiranja tiče, uneta je izmena da komercijalni projekti sada moraju komercijalno da reše pitanje balansne odgovornosti, to znači da će oni koji pobede na aukcijama uživati jedan regulisani režim i biće u balansnoj grupi garantovanog snabdevača. Kada je reč o priključenju varijabilnih obnovljivih izvora energije, s obzirom na to da se suočavamo sa velikim brojem zahteva za priključenje, predviđen je jedan zaštitni mehanizam za operatora prenosnog sistema. Ukoliko operator prenosnog sistema utvrdi da nema dovoljno rezerve za balansiranje, primenjuje se mera odlaganja priključenja s tim da će investitori imati priliku da iz tog režima izađu ako obezbede dodatni kapacitet za balansiranje. Potrebno je da taj dodatni kapacitet iznosi 20% elektrane, a investitori to mogu da obezbede sami ili preko drugog učesnika na tržištu. Kod ove mere je izuzetno bitno naglasiti da su od nje izuzeti svi oni prema kojima su operatori sistema preuzeli neke obaveze. Prema proceni Ministarstva rudarstva i energetike to je negde oko 5 GW projekata, što je takođe izuzetno veliki broj projekata, to su svi oni projekti koji imaju zaključen Ugovor o izradi studije priključenja i to su oni kojima je operator distributivnog sistema izdao uslove za priključenje.
Nikola Obradović naglasio je da su u EMS-u sigurni da su usvajanjem izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije otklonjeni nedostaci koji su se pre svega odnosili na neusaglašenost stare verzije Zakona sa evropskom praksom i evropskom regulativom vezanom za balansiranje i prioritetni pristup. Sada su sve te odredbe usaglašene sa ,,Clean Energy” paketom Evropske komisije te bi na ovaj način trebalo uspeti sa prihvatanjem najvećeg mogućeg broja obnovljivih izvora energije na mrežu, a da se u isto vreme održi stabilan i siguran rad elektro-energetskog sistema Srbije i sigurno snabdevanje svih potrošača i industrije.
U vezi sa dokumentom koji se zove ,,Zeleni put EPS-a” gde se navodi da će Elektroprivreda Srbije do 2035. godine povećati proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora energije sa 3.000 MW na 7.000 MW, Aleksandar Jakovljević je naveo da u EPS-u čekaju republičke strateške dokumente da bi na osnovu njih predefinisali svoje planove, dok je čitav niz projekata koji bi trebalo da obezbede značajno povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije već definisan. U pitanju je razvoj određenih hidroelektrana ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i EPS-ovih projekata iz sektora vetra i solara. ,,Kada je u pitanju vetroelektrana Kostolac, Ugovori su potpisani, krenule su aktivnosti na terenu, prema sadašnjim sagledavanjima i obavezama koje su preuzete, očekuje se da bi ovaj projekat mogao biti završen krajem 2024. godine.” dodao je Aleksandar Jakovljević.
Gligo Vuković izneo je svoju sugestiju povodom potencijalnih španskih izvođača radova i investitora, a u vezi sa projektima koji traže projektovanje i izvođenje. Kao jedan od najvećih problema, u praksi su se pokazale licence stranih kompanija. Pravni okvir u Republici Srbiji zahteva da kompanija koja projektuje i izvodi radove mora da bude licencirana (tzv. ,,Velika licenca”), ali i sami projektanti moraju da imaju sopstvene licence. Vrlo često dolazi do situacije da na tenderu pobedi kopanija koja nije ispunila ovaj uslov. Postoji nekoliko načina da se ovaj problem razreši, a najbolji način je da kompanija koja učestvuje na tenderu unapred otvori svoje predstavništvo u Republici Srbiji, da postoji stalna postava ljudi koji su licencirani i da je kompanija licencirana. Drugi način postoji kao ad hoc alternativa prvom, a to je da strana kompanija uđe u konzorcijum sa lokalnom kompanijom koja već poseduje licencu. Treći način može da bude otvaranje predstavništva u Srbiji strane kompanije koja je već dobila na tenderu, ali ovo je obično najgora opcija zato što ovakav pristup zahteva vremenski period od najmanje 6 meseci što uslovljava kasnije kašnjenje projekta. Prema Gligu Vukoviću, ovo je nešto što svi strani potencijalni izvođači radova i investitori moraju da uzmu u obzir, te da ukoliko žele ozbiljnije da uđu na srpsko tržište najbolji način uvek je prvi način.
Danijela Isailović je zaključila panel diskusiju konstatacijom da je Srbija izuzetno mesto i zemlja za investiranje i da bez obzira na opterećenost operativnog, prenosnog i distributivnog sistema električne energije, za dobre, dokazane i solventne investitore kakvi su svakako španski ima mesta, te da su investitori iz Španije uvek dobrodošli u Srbiji.
