Ministarstvo finansija Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o dva zakonska predloga od strateškog značaja za unapređenje ekološke politike i konkurentnosti domaće privrede. Reč je o nacrtima Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji predstavljaju važan korak ka usklađivanju sa evropskim klimatskim standardima i stvaranju održivijeg ekonomskog ambijenta.
Prema saopštenju Ministarstva finansija, cilj ovih propisa nije uvođenje novih fiskalnih opterećenja, već podsticanje modernizacije industrije, ulaganja u obnovljive izvore energije i jačanje ekološke odgovornosti privrednih subjekata.
Porez na emisije GHG: podsticaji za dekarbonizaciju
Nacrt Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte predviđa da obveznici budu pravna lica i preduzetnici koji poseduju dozvolu za emisije GHG i obavljaju jednu ili više sledećih delatnosti: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika, ferolegura, aluminijuma i električne energije.
Poreska osnovica bi se utvrđivala kao razlika između ukupne emisije i referentne emisije za određeni proces, a iznos poreza bi iznosio 4 evra po toni CO₂, preračunato u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja prijave. Poreski period je kalendarska godina, a prijava se podnosi najkasnije do 31. maja za prethodnu godinu.
Subjekti čija delatnost je proizvodnja električne energije i koji investiraju u mere za smanjenje emisije CO₂ imaće pravo na poreski kredit u iznosu do 80% ukupne poreske obaveze.
Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda: zaštita domaće industrije
Drugi zakonski predlog odnosi se na uvoznike ugljenično intenzivnih proizvoda: gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Obveznici poreza su lica koja uvoze ove proizvode u svoje ime i za svoj račun ili za račun trećih lica putem posrednog carinskog zastupnika. Ukoliko je u toku poreske godine uvezeno manje od 5 t takvih proizvoda, to lice se ne smatra obveznikom.
Poreska osnovica utvrđuje se na osnovu emisije CO₂eq nastale tokom proizvodnje uvezene robe, umanjene za referentnu emisiju. Obaveznici koji su u zemlji porekla već platili naknadu za emisiju CO₂eq imaju pravo na poreski kredit, koji se može koristiti za umanjenje obračunatog poreza u godini uvoza ili narednoj. Poreska prijava se podnosi do 31. maja tekuće godine.
Ministarstvo finansija ističe da će sredstva prikupljena ovim mehanizmima ostati u Srbiji, za razliku od evropskog CBAM sistema, gde se sredstva slivaju u budžet EU. Planirano je da se domaći prihodi usmere ka:
– unapređenju kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva,
– finansiranju zelenih investicija i energetske efikasnosti,
– jačanju konkurentnosti domaće industrije na evropskom tržištu,
– zaštiti domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.
Javna rasprava
Javna rasprava traje do 21. oktobra 2025. godine i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću.Predviđeno je da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine, dok je rok za donošenje podzakonskih akata 180 dana od usvajanja. Nadležna ministarstva za sprovođenje zakona biće Ministarstvo finansija i Ministarstvo zaštite životne sredine.