Mašinstvo nije „muška“ profesija

Još kao devojčica, Jelica Pešić je volela da posmatra stvari oko sebe i razmišlja kako one funkcionišu. I danas pamti kako je u dvorištu u rodnoj Novoj Varoši satima mogla da gleda kada neko popravlja razne uređaje i mašine. Zato i ne čudi što je želela da postane mašinski inženjer – uprkos negativnim komentarima samo zato što je žena.

Na njih se, srećom, nije obazirala, pa je danas ova mlada Novovarošanka samostalni inženjer za mašinsko održavanje hidroelektrana u EPS-u. U razgovoru za portal OIE Srbija otkriva zašto je odlučila da se po završetku fakulteta vrati u Novu Varoš, koliko joj lično znači projekat revitalizacije HE „Bistrica“ i zašto bi mladima preporučila da karijeru grade u svetu hidroenergetike i obnovljivih izvora energije.

Još od malih nogu zainteresovao Vas je svet mašina i tehnike. Ko je negovao ta Vaša interesovanja koja se uglavnom vezuju za dečake?

– U mojoj porodici svi su imali sklonosti ka tehničkim naukama. Mašinstvo posmatram kao jedan vid umetnosti. Svaka mašina stvara svoj pravac u toj umetnosti, a tehnika je unapređuje. Kao mala volela sam da posmatram stvari oko sebe i razmišljam o tome kako nešto funkcioniše. To su možda i bile prve iteracije koje su me uvodile u svet mašinstva. Pamtim kako sam stalno gledala kada neko popravlja razne uređaje i mašine, bilo u našem ili komšijskom dvorištu. Bila sam u stanju da popravku gledam satima. To me je odvajalo od druge dece, naročito devojčica jer su one imale druga interesovanja. Još tada sam želela da mašine i njihov rad potpuno upoznam i želela sam da postanem mašinski inženjer.

Mašinstvo posmatra kao vid umetnosti

Završili ste srednju Tehničku školu u Novoj Varoši, a zatim, kao đak generacije upisali Mašinski fakultet, smer hidroenergetika, gde ste takođe proglašeni za najboljeg studenta. Da li ste se tokom školovanja susretali sa predrasudama da ste izabrali „mušku“ profesiju?

– Ne mislim da je mašinstvo „muška“ profesija. Naprotiv.  Žene se i te kako dobro snalaze u svim granama mašinstva, ravnopravno sa muškarcima. Podjednako se trudimo da svoj posao radimo najbolje što umemo. Kada sam izabrala da mašinstvo bude moj poziv, bilo je i negativnih mišljenja i komentara baš zato što sam žena. Međutim, ni tada, a ni sada, ne marim za takve komentare. Ljubav i motivacija koje i dan danas gajim prema svojoj profesiji, bile su mnogo snažnije. Sada, posle završenih studija, sa ponosom kažem da sam inženjerka mašinstva.

Nakon fakulteta, vraćate se u rodni grad i zapošljavate u EPS-u, u hidroelektrani „Bistrica“. Šta je presudilo da donesete tu odluku, pomalo neobičnu za mladu osobu jer odlazite iz Beograda i zapošljavate se u javnom preduzeću? 

– Izabrala sam smer hidroenergetika, što je značilo da sam želela da radim ili u samoj hidroelektrani ili u postrojenju koje je vezano za pumpe i ventilatore. Imala sam razne ponude za posao, čak i za rad na fakultetu, ali moje srce je želelo u Novu Varoš.  Hidraulička snaga vodenih tokova Uvca zajedno sa znanjima stečenim na katedri za hidroenergetiku bili su prekretnice u mom životu da se vratim u svoj rodni kraj i zaposlim se u „Elektroprivredi Srbije“. Želela sam da svoje znanje poklonim svom gradu, mojoj Novoj Varoši. Život ovde je nekako drugačiji, mirniji. Nakon završenih poslovnih obaveza  dovoljno vremena  može da se  iskoristi i da naučite nešto novo, da se posvetite porodici, druženju… Beograd je za mene bio previše dinamičan, više mi prija mirnije okruženje.

Interesovanje za svet mašina javilo se još u detinjstvu

Očekuje nas revitalizacija HE „Bistrica“. Koliko je to za Vas lično značajno i na koji način ćete učestvovati u tom projektu?

– Da, tako je. Na projektu revitalizacije HE „Bistrica“ usavršiću znanja stečena na fakultetu, ali i moći praktično da ih primenim. Za mene će ovaj projekat biti od velikog značaja i postaće bitna referenca u mojoj inženjerskoj karijeri. Kao inženjerka koja trenutno radi na HE „Bistrica“ učestvovaću u razmeni znanja sa kolegama iz oblasti mašinstva kako bi projekat bio u velikoj meri optimalniji.

Šta učite od žena inženjera u EPS-u? Da li Vas starije koleginice upozoravaju da ćete morati više da se dokazujete samo zato što ste žena?

– U objektima Limskih hidroelektrana sarađujem sa inženjerkom građevinarstva i, naprotiv, nema potrebe da se dokazujemo, dela govore za nas. Ravnopravno delimo mišljenja sa kolegama inženjerima i činjenica da smo žene ne utiče na izgradnju naše inženjerske karijere. Imam odlična iskustva radeći u „Elektroprivredi Srbije“ i velika mi je čast i zadovoljstvo da sam deo jednog tako dobrog kolektiva. Od kolega imam neizmernu podršku i pomoć, trudili su se da me upoznaju kako sa mašinskim, tako i sa elektro delom postrojenja. Baš sam zadovoljna i sa radošću odlazim na posao, ima li šta lepše od toga. Investiranje u kadrove je najbitnije ulaganje u jednom preduzeću. Motivisanje mladih inženjera da svoju karijeru grade u najvećoj domaćoj energetskoj kompaniji, da ostanu u svom gradu, svojoj zemlji, preuzmu odgovornost, jeste ono što sigurno donosi dobar rezultat.

Željno iščekuje projekat revitalizacije HE „Bistrica“ u kojoj radi

Šta biste poručili nekim mladim devojkama iz malih gradova – da li da studiraju mašinstvo i tehničke nauke i karijeru grade u svetu hidroenergije i obnovljive energije?

– Mladim budućim studentkinjama najpre bih poručila da slede svoje snove, da uče, usavršavaju se i ne odustaju od svojih ciljeva. Tokom studija naučila sam da redovan rad i istrajnost pobeđuju i da će se sav uloženi trud isplatiti jednog dana. Svet hidroenergetike i obnovljivih izvora energije sa inženjerima stvara sponu ojačanu znanjem, radom, inovacijama, stvara spoj sa prirodom. Zbog toga bih svim mladim devojkama preporučila da studiraju mašinstvo i tehničke nauke.